Синоћ је у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ отворена изложба „МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ“.
Аутор и кустос изложбе која ће трајати до 10. јануара је Јулка Маринковић.
Већ у суботу, 10. децембра, са почетком од 13 часова, у Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“ биће организовано вођење кроз изложбу Милена Чубраковић.
Кроз изложбу ће водити Јерко Денегри, историчар уметности и ликовни критичар.
Фотографије: Мима Зиндовић
Милена Чубраковић заузима особено и значајно место у развоју сликарства друге половине 20. века у Србији. Крајем шездесетих и у првој половини седамдесетих година она је у пољу апстрактне уметности, путем геометријске концепције и конструкције остварила радикалан искорак у промишљању и грађењу сликарског медија, створивши примере чисте геометријске апстракције потпуно лишене алузија на видљиву стварност. Изложба је подсећање на стваралаштво, уметничку и животну судбину сликарке која је по завршетку студија и почетних стваралачких успеха, уметнички развој и сазревање наставила у Риму у коме је живела до смрти. У новој, уметнички подстицајној клими означеној синтагмом „после енформела“ (по називу познате проблемске изложбе одржане у Сан Марину 1963), а посебно за време деловања у оквиру међународне уметничке групе „Illumination“ коју је 1967. године основао јапански уметник Нобуја Абе (Nobuya Abe), Милена је развила особен сликарски концепт који је био веома запажен од стране италијанске критике, а заснивао се на истрајном истраживању светлосних (и духовних) квалитета боје у потпуно апстрактном контексту, по принципу модуларности и серијалности. Тај концепт, близак најактуелнијим тенденцијама у италијанском сликарству у то време, Милена Чубраковић ће и после престанка рада групе 1971. године, у различитим модалитетима разрађивати до краја живота. У поставци изложбе то је, у највећој могућој мери, назначено и кроз неколико хронолошких и проблемских целина („Illumination“, „Геометрија присутности“, „Геометријске асонанце“). У ту сврху су за изложбу позајмљена дела из десетак музеја, галерија и приватних колекција из Србије.
Биографија: Милена Чубраковић (Бресница, 1924 – Рим, 2004)
Рођена је у Бресници код Чачка 1924, где јој је отац Светомир Чубраковић био на служби као управитељ школе и учитељ. Од 1936. године породица живи у Београду, где је Милена завршила средњу школу и уписала Академију ликовних уметности. Дипломирала је 1951. у класи професора Недељка Гвозденовића код кога завршава и специјални течај 1953. године. Почиње да излаже на групним изложбама УЛУС-а, а поред сликарства, неколико година се бави илустрацијом за дечји лист „Полетарац“ и илустрацијом дечје литературе. Прве самосталне изложбе имала у Београду 1959. године у Универзитетском клубу и Галерији Музеја примењених уметности, а исте године одлази у Рим где ће се стално настанити, уметнички формирати и афирмисати.
У Риму излаже самостално у више угледних галерија: Фондација Ернеста Бесо (Fondazione Ernestа Besso) 1961, Галерија Стањи (Galleria Stagni) 1962, Лабораторија Етнеа филм (Laboratorio della Etnea film) 1973, Клуб Авентино (Club Aventino) 1989. и другим, те у оквиру веома значајних изложби, као што су „Форме презенти“ (Forme presenti) у Галерији Скорпио (Galleria Scorpio) 1965. и посебно изложба међународне групе „Illumination“ у Уметничкој галерији Л’Арђентарио (Galleria d’arte L’Argentario) у Тренту 1967. Члан групе била и југословенска уметница Мира Бртка.
Истовремено, присутна је на домаћој сцени самосталним изложбама у Сарајеву (Изложбени павиљон, 1970), Београду (Салон Музеја савремене уметности, 1973), Земуну (Народно позориште Београд, Сцена Земун, 1976), учешћем на многим значајним ликовним манифестацијама (Југословенско тријенале ликовних уметности, 1967, 1970; Октобарски салон 1967, 1968, 1969, 1971, 1972; Меморијал Надежде Петровић, 1974) и бројним изложбама којима је српска и југословенска савремена уметност представљана у земљи и свету. Под покровитељством Фондације Полок Краснер (Pollock Krasner Foundation) 2003. године одржала је једну од последњих изложби у Галерији „Angelus Novus“ у Аквили и Галерији 73 у Београду.
Дужи период боравка у Риму посветила је раду на анимацији. Као филмски цртач и сликар аниматор сарађивала је са познатим редитељима Емануелом Луцатијем (Emanuele Luzzati) и Ђулијем Ђанинијем (Gulio Gianini) у реализацији многих цртаних филмова, највише за време продукције филмова о композиторима Росинију и Моцарту (Чаробна фрула, Италијанка у Алжиру, Сврака крадљивица). Њени краткометражни цртани филмови у продукцији Етнеа филма приказивани су на италијанској телевизији, а по позиву је на Државном институту за филм и телевизију „Роберто Роселини“ у Риму држала семинаре о декупаж техници у анимацији.
Дела Милене Чубраковић се налазе у Националној галерији савремене уметности у Риму, Музеју савремене уметности у Београду, Галерији Матице српске и Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Галерији „Лазар Возаревић“ и Музеју Срема у Сремској Митровици, Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ и Народном музеју у Чачку, Умјетничкој галерији БиХ у Сарајеву и многим другим јавним и приватним колекцијама код нас и у Италији.
Умрла је у Риму 2004. године и по жељи сахрањена у родној Бресници, у чијој школи се данас налази барељефна спомен плоча са Милениним ликом, поклон њене пријатељице Ане дел Агате, уметнице и историчарке уметности из Италије, као трајна успомена и веза између Бреснице, Чачка и Рима
Биографија: Проф. др Јерко Јеша Денегри (Сплит, 5. септембар 1936) југословенски и српски је историчар уметности и ликовни критичар.
Јерко Денегри је дипломирао на Филозофском факултету у Београду на групи за Историју уметности. Био је кустос у Музеју савремене уметности у Београду од 1965. до 1991. и редовни професор на Филозофском факултету у Београду од 1991. до 2007. на групи за Историју уметности. Написао је преко 3000 теоријских текстова, есеја, критика о модерној, савременој и актуелној уметности у дневној, недељној и месечној периодици као и у специјализованим часописима. Аутор је великог броја изложби југословенског и српског ликовног и визуелног стваралаштва као и монографија и предговора каталога о њиховим најзначајнијим протагонистима. Био је југословенски комесар на Бијеналу младих у Паризу, и Бијеналу у Венецији. Покренуо је и био уредник или главни уредник неколико стручних часописа: Уметност (Београд), Архитектура-урбанизам (Београд), Момент (Горњи Милановац-Београд), Пројека(р)т (Нови Сад) и др. Најпознатији је теоретичар, историчар и критичар концептуалне уметности у Србији и некадашњој Југославији.
Члан је Међународног удружења уметничких критичара AICA.
