ПОРОДИЧНИ ПРАЗНИЦИ ЈЕДИНСТВЕНИ У СВЕТУ – ДЕТИЊЦИ, МАТЕРИЦЕ И ОЦИ
Пред Божић обележавамо неколико јединствених породичних празника – Детињце, Материце и Оце. Очекујући празник рођења Исуса Христа посвећујемо пажњу деци, мајкама и очевима. То су празници српске традиције, специфични за Србе. Реч је о лепом, живом културном наслеђу, које је опстало вековима, чак и у турбулентним временима, а последњих деценија ови празници добијају посебан значај.
ПОВЕЗИВАЊЕ ДЕЦЕ СА РОДИТЕЉИМА
Породични празници Детињци, Матрице и Оци, за Србе православне вероисповести су јединствени у читавом свету и припадају божићном циклусу обичаја. Основна порука ових празника је да међусобно везивање и дрешење, односно давање поклона представља срећу, здравље, љубав и поштовање у породици. Занимљиви обичаји прослављања ових празника опстали су до данас, а најважније је окупљање породице, повезивање деце са родитељима.
– Празници су посебно занимљиви деци, јер поред самог везивања, велику радост чине и поклони. За ове празнике се припрема и свечанији ручак, али храна обавезно мора бити посна, пошто се сва три славе у време Божићног поста. Симболика узајамног везивања и дрешења јесте и припрема за дочек најрадоснијег празника, који је човека везао са Богом, рођење Исуса Христа – подсећа за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.
ВЕСЕЛА АТМОСФЕРА
Детињци се славе три недеље пред Божић и представљају један од најзанимљивијих празника. По обичају, рано ујутро, родитељи и одрасли везују своју или туђу децу. За везивање се углавном користе канап, марама или шал. Да би их родитељи одвезали, деца морају да се “одреше” даривањем поклона.
– Симболично везивање представља љубав и слогу у породици. Обичај је да у раним јутарњим сатима родитељи везују децу, док су још у кревету. Увек владала весела и шаљива атмосфера у кући. Наравно, од деце се не очекују посебни поклони. Али, деца се унапред припремају за овај празник, па родитеље дарују неким симболичним поклонима, на пример, сувим воћем, јабукама, бомбонама и то је сасвим довољно. После одвезивања, родитељи готово увек врате деци поклоне којима се заједно часте. Данас деца имају свој џепарац, па могу да купе неку ситницу и да се одреше родитељима – објашњава етнолог Шапоњић Ашанин.
НЕМА СВЕТА БЕЗ МАЈКИ
Другу недељу пред Божић, прослављају се Материце, највећи хришћански празник мајки и жена. У народу се верује да је овај празник најсвечанији од сва три празника, пошто се на овај начин слави Мајка Божија, јер нема света без мајки и рађања. На овај празник деца устају раније и, такође, канапом, шалом или марамом везују своје мајке, а оне се дреше поклонима које су унапред припремиле. Наравно, ти поклони су много већи и лепши, него што деца дају мајкама и очевима, каже наша саговорница.
– Осим мајки, деца везују и своје баке. У сеоским срединама деца су некада добијала колаче, суво воће, бомбоне. Али, развојем градског друштва поклони бивају богатији, а у новије време то су углавном новац, гардероба, књиге… Почетком прошлог века, поготову у већим градским срединама, попут Београда, велика пажња се посвећивала Материцама. Жене су се удруживале, одлазиле су у сиротишта или болнице и делиле поклоне. Значајну улогу је имало и “Коло српских сестара”, које је основано 1903. године, а један од оснивача је била и Надежда Петровић. У периоду страшних дешавања, посебно између два светска рата, било је доста деце без родитеља. Познато је да је и краљица Марија Карађорђевић организовала пријем за ратну сирочад и удељивала им поклоне. Тако је породични празник добио и опште друштвени значај. И данас “Коло српских сестара” са поклонима посећује сиромашну децу, као и удружења пословних жена. То је лепа обичајна пракса, узвишеног карактера. Ово су празници даривања и сви треба да се радујемо, јер смо у Христу сви једно, зато увек треба да се осврнемо око нас и на оне који немају – наглашава Снежана Шапоњић Ашанин.
ОЦИ, ПРИПРЕМА ЗА БОЖИЋ
Оци се славе последњу недељу пред Божић, а у Српској православној цркви је посебно узвишен празник, као симбол Бога Оца.
– Отац се сматрао главом породице и њеним заштитником. Оци се, такође, свечано прослављају, очеви се се везују за кревет или столицу и дреше се поклонима. Некада су деца по читав дан трчала са канапима и везивала своје очеве, дедове, ујаке, стричеве, уопште рођаке, комшије и, наравно, добијала поклоне. Својевремено је постојао и обичај да богати људи на Очеве сиромашној деци дају издашне поклоне, чиме су поред учињеног доброг дела, били пример у друштву. Оци представљају припрему за велики наступајући празник, празник Христовог рођења – подсећа етнолог.
Нела Радичевић
СВЕТИ НИКОЛА, ЗАЧЕТНИК ДАРИВАЊА
– Даривање пред Божић има посебан значај и не можемо да не поменемо Светог Николу, који је био велики добротвор, хуманиста, јер је посећивао сиромашне и немоћне људе. Помагао је, али је желео да буде “невидљив”, анониман, поклоне је у домове остављао кроз прозоре и оџаке. Све што се данас приписује Деда Мразу, то је некада радио Свети Никола. Постоји легенда да је Свети Никола убацујући златнике, један убацио у чарапу која се сушила поред огњишта. На основу тих предања настале су лепе бајке за децу. Свети Никола је зачетник даривања, а касније, у западном свету је ту улогу добио и Деда Мраз – каже Снежана Шапоњић Ашанин.
