Monografija „Ekspresija kamenih formi: Oskar Berbelja (1921-1999)“, Umetničke galerije ”Nadežda Petrović”, objavljena povodom dvadesetogodišnjice od smrti poznatog vajara, koji je odrastao u našem gradu i svojim radom bio vezan za Čačak, predstavljena je u okviru programa proslave Dana grada. Autor monografije je muzejski savetnik Mirjana Racković, dizajn potpisuje Milenko Savović, a recenzent knjige je akademski slikar i vajar mr Leposava Milošević Sibinović. U sklopu ovog projekta postavljena je skulptura „Devojčica“ Oskara Berbelje u fontani na platou kod Robne kuće “Ineks“. Ceo projekat finansiran je sredstvima Grada Čačka, kako je naveo tom prilikom Branko Đalović, direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“.
Predstavljanje monografije nije slučajno organizovano
u Likovnom salonu Doma kulture. O monografiji se govorilo upravo ispred velikog
kamenog reljefa Oskara Berbelje, poznatog pod nazivom “Spirala“ (“Puž“), čije
stilizovano rešenje ova ustanova koristi za svoj logo. Berbelja je bio aktivan i
u unutrašnjem uređenju zgrade Doma kulture, tako da je promocija u Likovnom salonu
bila logičan potez Galerije kao izdavača i Doma kulture, koji baštini ovo umetničko
delo. Promociji je prisustvovao i Oskarov sinovac Mario Berbelja iz Beograda, uz čiju je pomoć i podršku je projekat realizovan.
Mario Berbelja, sinovac umetnika u čiju čast je monografija objavljena je tom prilikom
rekao da se njegov doprinos ogleda u tome što je dao sve što je imao od Oskarove
zaostavštine i smatra da je to uvek nešto što nikada nije dovoljno…
-Nažalost, nikada ne skupljamo u životu ono što nam treba. Ta njegova smrt je bila iznenada i niko nije mogao da se pripremi, i onda ono što je ostalo iza njega i koliko je ostalo verovatno je veći deo toga sačuvan u monografiji, ali jedan deo toga iz njegovog ogromnog opusa je ostao izvan ove knjige. Iza njega je ostao veliki broj albuma, imao je dosta filmova, slika, nešto je sačuvano na internetu tako smo došli do mesta gde je skulpture izvodio, ali uglavnom je ti bila njegova zaostavština. Niko nije bio pripremljen da to organizovano skuplja, nego jednostavno ono što je ostalo iza strica pokušao sam da podelim sa Galerijom. Broj njegovih skulptura se ne zna… – rekao je Mario Berbelja.
UČIO I OD OCA FRANČESKA
Biografiju umetnika pročitao je profesor Slobodan Nikolić. Oskar Berbelja je rođen u Aranđelovcu 1921. godine, ali je od ranog detinjstva živeo u Čačku gde je odrastao i stekao prve pouke o obradi kamena u kamenorezačkoj radionici svog oca Frančeska u Ciganmali, Italijana iz Peruđe, koji je zanat izučio u rodnom mestu, a spletom ratnih okolnosti u Prvom svetskom ratu našao se u Velikom Bečkereku. Tragajući za poslom, posle Sombora, Aranđelovca i Užica Frančesko se obreo u Čačku, gde je 1924. godine osnovao svoju kamenorezačku radnju. Frančeskova radnja je bila čuvena u Čačku i okolini toliko da je i sam vojvoda Stepa Stepanović još za života kod njega naručio izradu grobnice, a njegovo delo je Spomenika “Četiri vere“ na Gradskom groblju. O priznatom Frančeskovom zanatskom majstorstvu govori i kraljevski orden Svetog Save V reda koji je dobio 1937. godine. Kamenorezačka radnja je samostalno postojala do kraja šezdesetih godina prošlog veka kada je postala osnov jednog dela komunalnog preduzeća “Gradsko zelenilo“ pod nazivom “Granit“ (zaduženog za razne kamenorezačke radove na gradskom groblju i druge usluge ove vrste). Oskar je Čačak doživljavao kao svoje rodno mesto.
Osnovnu školu i nižu Gimnaziju završio je u Čačku, a diplomirao je na odseku primenjene dekorativne plastike na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 1952. godine. Nakon studija je nastavio da živi u Beogradu i radi kao samostalni umetnik, ali je ostao vezan za Čačak. Najviše se bavio izradom kamenih formi, reljefa, bista, fontana i skulptura za javni prostor, a njegova vajarska dela, rađena najčešće u kamenu i u kombinaciji kamena i stakla, stilski pripadaju stilizovanoj figuraciji ili asocijativnoj apstraktnoj umetnosti. Još kao dečak imao je priliku da posmatra izradu postamenata i elemenata za spomenike u izvođenju Ivana Meštrovića, Đorđa Jovanovića, Vladete Piperskog i Antuna Augustinčića.
Po očevoj želji učio je kamenorezački zanat i istovremeno pohađao srednju stručnu školu. Tokom šezdesetih godina smatran je već afirmisanim vajarem, dobijao je nagrade na konkursima, zajedno sa vodećim imenima jugoslovenske skulpture. Pored Beograda, posebno je bio cenjen na području šire Šumadije i Dragačeva. U vajarskom opusu Oskara Berbelje prepoznaju se dva pravca, koja bi se grubo mogla podeliti na spomeničku i slobodnu skulpturu… Njegova skulptura je precizno modelovana, srasla s ambijentom, usaglašene komplementarnosti materije sa okruženjem. Njegove kamene skulpture na granici su biomorfnih oblika. Nosilac je brojnih nagrada od kojih se izdvaja Nagrada za životno delo ULUPUDS-a 1996. godine. Otkupne nagrade dobio je za spomenik streljanim đacima u Kragujevcu, za spomenik palim borcima u Čačku, za mural Doma omladine u Beogradu, za fontanu na muzejskoj izložbi u Beogradu, za spomenik palim pilotima u Beogradu. Njegove skulpture i fontane se nalaze u mnogim ustanovama i u javnom prostoru širom nekadašnje Jugoslavije i u inostranstvu. Umro je u Beogradu tokom bomardovanja 1999. godine.
GALERIJA BAŠTINI 13 SKULPTURA
Autorka monografije Mirjana Racković, govorila je o radu na publikaciji navodeći da je reč o jednom od radnih zadataka zaštite kulturnog nasleđa, i da je za nju to bio profesionalni izazov. Otežavajuća okolnost bila je činjenica da Oskar Berbelja nije za života imao samostalne izložbe, jer su mu dela bila rasuta u javnom prostoru po čitavom regionu i inostranstvu. Učestvovao je na grupnim izložbama, nije imao sistematizovane podatke kao i svaki umetnik, uprkos brojnim albumima sa fotografijama njegovih dela, tako da je za istoričara umetnosti ovo bio pionirski posao, kada je reč o izradi monografije.
-Čitav rad na ovoj monografiji bio je izazov, jer sam otkrivajući umetnički, otkrivala i privatni život porodice Berbelja. Kao grad imamo obavezu da gajimo kulturu sećanja na ovu porodicu koja ima značajno mesto na umetničkoj mapi grada, posebno Oskar Berbelja i to je potrebno stalno isticati. On je prvi školovani vajar iz Čačka. Prva modernistička skulptura u našem gradu – fontana “Devojčica“ nekada ispred zgrade Glavne pošte njegovo je delo; autor je mnogih bista narodnih heroja našeg kraja (dr Dragiša Mišović, Ratko Mitrović, Božo Tomić, Sima Saraga, Milica Vučetić …); na konkursu za Spomenik palim borcima u Čačku dobio je Drugu nagradu; čuvena je fontana ispred Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i mnoge druge. Prema njegovoj želji 13 skulptura iz zaostavštine poklonjeno je Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović“, od čega su tri postavljene u Gradskom parku. Neke su postojale i ranije, a povodom obeležavanja 600 godina pomena imena našeg grada 2008, od sinovca Maria Galerija je dobila deset skulptura na poklon – istakla je Mirjana Racković, sećajući se svojih susreta sa Oskarom Berbeljom u Umetničkoj galeriji na početku svoje profesionalne karijere. Monografija posvećena Oskaru Berbelji je temelj budućih istraživanja o umetničkom opusu prvog čačanskog akademskog vajara.
NJEGOVE SKULPTURE SU STALNO IZLOŽENE…
Recenzent monografije magistar vajarstva Leposava Milošević Sibinović je istakla da ju je obradovao naum autorke i Galerije da se bave ovim ozbiljnim zadatkom, a svoje angažovanje kao recenzenta je doživela kao profesionalnu čast. Sećala se skulpture „Devojčice“ ispred Glavne pošte, koja nije bila prva skulptura koju je videla kao dete, ali je svakako bila prva, koju je doživela kao objekat u prostoru i to joj se svidelo.
-To je u meni stvorilo nekakvu svest o vrednosti umetničke plastike, jer sam se i sam posle opredelila za tu profesiju. Oskara Berbelju sam upoznala u gimnazijskim danima i kasnije sam ga viđala u Beogradu na izložbama, kao u našem Udruženju. Posebno je bio radostan kad smo mi iz vajarske sekcije ULUPUDS-a dali predlog da mu se dodeli nagrada za životno delo. Moram reći da mi je kao mladoj vajarki iz Čačka bilo drago, doživljavala sam ga kao dobrog kolegu, solidnog čoveka i dobrog umetnika. Zato mi je drago što na neki način mogu da budem večeras njegov zastupnik koji može nešto lepo da kaže o njemu, jer je on to zaslužio, i kao čovek, i kao profesionalac. Naš Čačak u poređenju sa drugim gradovima Srbije ima kapacitet da se bavi i proučavanjem i negovanjem umetničke i druge tradicije, tako da je ova monografija nešto što je očekivano, potrebno i korisno da uđe ne samo u lokalnu, nego i u istoriju umetnosti čitave naše zemlje. Sasvim je razumljivo da nije bilo moguće napraviti jednu veliku retrospektivnu izložbu, jer bi to zahtevalo demontažu velikog broja umetničkih dela, koja niti je opravdana, niti je moguća. Ali, izložba bude i prođe, način na koji se bavio skulpturom Oskar Berbelja je takav da su njegove skulpture stalno izložene, a publika svakodnevno može u njima da uživa – rekla je pord ostalog Leposava Milošević Sibinović.
Zorica Lešović Stanojević
