УТИЦАЈ ПРВИХ 100 ДАНА ЛАКТАЦИЈЕ НА ПРИНОС И КВАЛИТЕТ МЛЕКА КОД РАЗЛИЧИТИХ РАСА КРАВА
Савремена производња млека, због све већих захтева тржишта, подразумева континуирано унапређење. Она је оптерећена високим улагањима, што у одређеној мери смањује њену економичност.
Имајући у виду да тржишни услови привређивања утичу и на производњу млека на породичним газдинствима, група научних радника из Института за примену науке у пољопривреди и Пољопривредног факултета из Београда, заједно са стручњацима из Пољопривредних саветодавних и стручних служби из Чачка, Шапца и Ваљева реализовала је пројекат под називом “Утицај првих 100 дана лактације на принос и квалитет млека код различитих раса крава“, чији је покровитељ Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
– Основни циљ одгајивачко – селекцијског рада у млечном говедарству је да се одаберу грла са генетским предиспозицијама за високу и квалитетну производњу млека, која свој потенцијал могу да испоље у адекватним условима држања и која су по својим производним перформансама боља од претходних генерација. То је значајно, не само са становишта селекцијског успеха, већ и економског, јер се дугорочно остварује стабилност у производњи млека – каже руководилац пројекта др Радмила Бескоровајни.
Према њеним речима, на нашим породичним газдинствима, која су опредељена за производњу млека, гаје се сименталска раса, комбинованог смера производње, и холштајн фризијска, као специјализована раса за ову производњу:
– Услови у којима се гаје ове две расе су врло различити, па је један од циљева пројекта био и утврђивање оптималне структуре стада и услова одгајивања, како би произвођачи у датим условима остварили најповољније могуће економске ефекте у производњи млека. За сагледавање утицаја првих 100 дана лактације на принос и квалитет млека, праћени су производња млека и садржај млечне масти и протеина на по 14 породичних фарми сименталске и холштајн фризијске расе у београдском, мачванском, колубарском и моравичком региону.
Испитивањем је обухваћено 150 крава холштајн фризијске расе и 115 грла сименталске расе. „У популацији крава холштајн фризијске расе у првих 100 дана лактације просечна производња млека износила је 2961 кг са 3,89% млечне масти и 3,28% протеина, док је у популацији крава сименталске расе остварена нижа производња, што је и очекивано, с обзиром на различите расне карактеристике“, истакла је Тања Максимовић, учесник на пројекту из Института за примену науке у пољопривреди из Горњег Милановца.
У испитиваној популацији сименталске расе забележен је просечан принос млека од 2187 кг са 4,05% млечне масти и 3,24% протеина.
– Остварени приноси су нижи од жељених, ако се има у виду да су грла доброг генетског потенцијала, тако да ће оваква производња утицати на укупне економске ефекте на крају лактационог периода. Један од начина да се ово стање поправи је промена начина исхране, посебно у периоду ране лактације, када грла остварују максималну производњу – каже Мирослав Јаћимовић, дипл. инж. из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
Јаћимовић напомиње да је производња млека на газдинствима праћена многобројним проблемима, који су првенствено у вези са сталним растом цена инпута и одржавањем задовољавајућег квалитета произведеног млека. Управо због тога је потребно да се, поред гајења квалитетних, високопродуктивних грла, обезбеде и адекватни амбијентални услови, квалитетна исхрана, добар смештај, нега и здравствена заштита музних грла, закључује наш саговорник.
Н. Р.
Фото: Архива М. Ј.
