КАД ГРОМОГЛАСАН АПЛАУЗ ИСПУНИ СРЦЕ
Саво Станојевић ове године поносно носи титулу ђака генерације чачанске Гимназије. Пре четири године је из Основне школе “Танаско Рајић” изашао, иза себе остављајући успехе на бројним такмичењима која су му омогућила да буде проглашен за најбољег ученика, у историји постојања школе:
– У Гимназији сам уписао природно-математички смер, али сам својим достигнућима на такмичењима доказао да нисам талентован само за природне, већ и за многе друштвене науке, попут историје, географије, српског језика и књижевности… Још у петом разреду сам знао да је Гимназија једина школа која би ми одговарала. Током свог основног школовања, чуо сам многе негативне ствари за ову средњу школу, али упркос њима, и даље сам остао при свом одабиру. У основној школи сам, такође, бриљирао на свим пољима и због тога је управо Гимназија била најбољи избор.
ПУТ КА ВИШЕМ ДОБРУ
Носити титулу ђака генерације је и за Сава Станојевића велика част:
– Бити проглашен на величанственој бини, пред читавом генерацијом је прелеп и надахњујућ призор. Громогласан аплауз, звиждуци и навијања испунила су ми срце приликом проглашења. Ова четворогодишња авантура, пуна успона и падова, запечаћена је тако лепим дешавањима, иако смо мислили да од њих ништа нећемо видети, с обзиром на ситуацију у којој се тренутно налазимо. Представљати читаву генерацију, једну велику породицу, заувек ће бити део мог срца – дели своје утиске са искреним осмехом на лицу.
Као и свим успесима у животу, каже да су и овој титули претходила одрицања и труд:
– Бројне припреме за такмичења, учење за тестове и усмена пропитивања у школи нису лака. Захтевају време и некада могу представљати прави изазов. Али, када се осврнем на протекле четири године, схватам да је сав тај напор у ствари био пут ка вишем добру.
Оно по чему ће му школа заувек остати у срцу су његови пријатељи – људи који су увек били ту за њега, са којима је свакодневно слободно разговарао, смејао се, излазио и дружио се:
– Надам се да ћемо и за време свог академског образовања остати у истим односима и наставити вишегодишње дружење. Ту су, наравно, били и професори, који су нам одувек били подршка и представљали путоказ у школовању. Велики број корисних савета, шала и осмеха добили смо управо од њих. Посебно ћу памтити професорку српског језика Драгану Протић, као и професорку хемије Данку Вујичић, на чијим часовима смо се јако често смејали и отварали разне занимљиве теме. Наравно, памтићу и свог професора географије Драшка Шарчевића по својој првој јединици.
Будућим гимназијалцима наш саговорник поручује да се не боје непознатог и да не схватају Гимназију као баук, или, пак, као шалу:
– То су управо године када проналазимо себе, уклапамо се у друштво, али и истражујемо разна поља, како бисмо открили више о својим интересовањима, жељама, будућим факултетима. Потребна је само добра организација времена и све је могуће.
ДВА ФАКУЛТЕТА, ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ И ИТ АКАДЕМИЈА
Саво Станојевић је уписао Електротехнички факултет Универзитета у Београду, смер електротехника и рачунарство. Јако је задовољан пријемним испитом, где је на листи заузео 34. место, од преко 1.000 пријављених:
– Надам се да ће ми факултет олакшати чињеница да сам прошао кроз једну од најчувенијих средњих школа у Србији. Морам се похвалити и тиме да сам уписао годину на престижној ИТ Академији, освојивши једну од 40 стипендија ове године. Оба факултета ће ми знатно помоћи у потрази за послом, након завршених студија. Волео бих да се бавим програмирањем.
Иначе, често излази са својим пријатељима, дружи се и јако воли да игра одбојку.
– То је спорт који ме испуњава и надам се да ћу у Београду моћи и њиме да се бавим. Такође, волим време да проведем на компјутеру, играјући игрице или гледајући хорор филмове. До почетка факултета остала су још два месеца и планирам да их проведем на најбољи могући начин. Трудићу се да то време испуним путовањима и незаборавним дружењима, а ако све буде по плану, селим се у Београд половином септембра, где нова страница мог живота коначно може да започне попуњавање – ведро прича о својим плановима ђак генерације чачанске Гимназије.
Н. Р.
Фото: Архива С. С.
СТОПАМА ТАТОМИРА АНЂЕЛИЋА
Саво Станојевић је уписан на природно-математички смер и за њега је карактеристично, као и код других ученика генерације, да се не такмиче само из математике, физике, хемије или биологије, већ и из друштвених предмета, напомиње Иван Ружичић, директор Гимназије:
– Саво се такмичио и на Књижевној олимпијади из граматике. Ученици природно-математичког смера углавном су свестрани. Кад је својевремено чувени научник, физичар Татомир Анђелић био ученик ове школе, писао је у тадашњем школском листу, односно, имао је и афинитете према књижевности, као данас Саво Станојевић и многи наши ученици. Сигуран сам да он с правом носи признање ученик генерације и то ће потврдити. “Ово ти је највећа награда”, рекао сам Саву, када сам му уручивао награду школе, после громогласног аплауза који је добио од својих другова.
ДОБАР ЧОВЕК, ПОТОМ СТУДЕНТ, А КАСНИЈЕ И НАУЧНИК
Марко Дамљановић, разредни старешина 4/3, каже да је другарство било на добром нивоу, лепо су се дружили, помагали једни другима, били су одељење у које су професори одлазили са еланом:
– Саво, први међу једнакима, био је ђак који је био спреман да одговори на сваки захтев. Сви наставници су га хвалили. Он је освајао награде из српског, а био је добар и из математике и хемије. Био је добар друг, увек је хтео да помогне другима. Никад се није посебно истицао, нити наглашавао то што је најбољи. Очекујем да ће бити првенствено добар човек, потом и добар студент, а касније и добар научник.
