ПИШЕ: др Милош Тимотијевић
САВИЊЕ
На кречњачким кршевитим литицама Каблара, у избочини створеној природним путем у стени, налази се капела посвећена Светом Сави, познатија као Савиње, подигнута на месту где се налази извор под називом „Савине воде”. До капеле се долази стрмом стазом, пробијеном по ивицама стеновитих усправних литица Каблара, која полази од данашњег Планинарског дома. Овом стазом се до Савиња долази се након пола сата пењања изнад клисуре чија се лепота можда једино на овај начин може сагледати. Храмовна слава је Пренос моштију Светог Саве, 19. маја (6. маја по јулијанском календару).
Данашња капела, или како се погрешно назива манастир Савиње, подигнута је 1938. године на месту где нису затечени остаци старијих грађевина. Народно предање говори о томе како су Турци срушили монашке ћелије и испоснице на падинама Каблара изнад манастира Преображења. На основу овог податка можда бисмо могли говорити да је на Каблару било зиданих испосница, и да је једна од њих била на Савиним водама. На своду изнад данашње капеле посвећене Светом Сави налазе се избледели остаци фресака. Ово је веома важан податак који нас упућује на нове претпоставке о скупини овчарско–кабларских манастира, њиховој старости, култним местима и типу монаштва који је био раширен у клисури.
Садашња капела Светог Саве подигнута је поред извора који носи назив „Савине воде” и за који се везују чудотворна дејства. Постојање извора воде у близини монашких испосница није само карактеристика Овчарско–кабларске клисуре. Чудотворан извор представља готово неизоставан садржај свих пустиножитељских насеобина. У питању је важно опште место хришћанског и средњовековног схватања сакралног простора, јер света вода не само да подсећа на крштење Исуса Христа, већ има и улогу очишћења места од нечистих сила и један је од најопипљивијих доказа присуства посебних и изузетних способности монаха пустињака.
Мало је тога остало од некадашњих испосница у пећинама на литицама Каблара. Па ипак, и тако оскудни подаци дају нам почетну основу за размишљања о анахоретском монаштву, даљим претпоставкама и новим путевима за истраживање историје монаштва и манастира у Овчарско–кабларској клисури.
Садашња капела сазидана је 1938. године и резултат је верског одушевљења припадника богомољачког покрета, који су уз подршку владике Николаја Велимировића обнављали манастире у клисури. Тако је одлучено да се капелом обележе и „Савине воде”, место које се поштовало у народу због воде којој су приписивана лековита својства.
Најпре је пробијена стаза кроз кабларско стење, а затим је изнет и материјал за изградњу капеле (вода, песак, камен, опека, креч). Товари су најпре извлачени на леђима животиња, а како се стрмина повећавала, све се сводило на људску снагу и залагање. Капела је скромних димензија, али је због неприступачности локације њена изградња била својеврстан подвиг. Због изолованости и велике недоступности, Савиње је остало пусто. Иако је изграђена пред Други светски рат, капела на Савиним водама освећена је тек 31. јула 1961. године.
Модерна времена нису изнедрила подвижнике који би се осамљивали у стенама Каблара, тако да је Савиње и данас ненастањено. Капела се налази под управом манастира Преображења и у њој се богослужи сваке младе недеље. Темељна реконструкција капеле извршена је 1980. године.
