ЦРКВА, ДРЖАВА И КУЛТУРА, СВЕТО ТРОЈСТВО ИЛИ ТЕМЕЉ ЈЕДНОГ НАРОДА
Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, једну од најзначајнијих личности српске историје, а све школе у Србији прослављају школску славу, уз пригодне програме, повезујући његов мисионарски рад са савременим добом. После ослобађања од Турака, формирањем прве српске државе, Свети Сава је имао значајно место у просветитељству, као велики мисионар, а са настанком првих школа постао је заштитник образовних установа и писмености, зачетник српске средњовековне књижевности, подсећа за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја.
ПЛЕМИЋ КОЈИ ЈЕ ЖУДЕО ЗА ДУХОВНИМ ЖИВОТОМ
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ, законодавац, књижевник и ходочасник.
– Као младић је жудео за духовним животом и због тога је отишао у Свету Гору. За њим је у Свету Гору дошао и Стефан Немања, замонашио се и умро као монах Симеон. Школска и занатска слава Свети Сава прославља се 27. јануара, а то је дан када је окончао овоземаљски живот, 1236. године, у Трнову, у Бугарској. Потом су мошти Светог Саве биле у Милешеви, где су се дешавала разна чуда и исцељења, што је велики доказ Христовог постојања и хришћанске вере. Због тога је Синан-паша пренео његове мошти у Београд, на Врачар и спалио их 27. априла 1594. године, где је данас подигнут велелепни храм, у знак сећања и захвалности за све што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву – подсећа етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
Указом кнеза Михаила Обреновића Свети Сава је 1840. године проглашен за школску славу, а још 1827. је кнез Милош Обреновић Савиндан прогласио нерадним даном, што је било потребно посебно нагласити тадашњој београдској чаршији, у којој су велику улогу у свету пословања имали грчки и цинцарски трговци, који су нерадо поштовали светитеље српског порекла, каже наша саговорница и додаје:
– Кнез Данило у Црној Гори је 1856. године, такође, прогласио Светог Саву, као школску славу. Савиндан се славио све до 1945. године, када је одлуком власти строго забрањен. Међутим, имамо записе по којима можемо да видимо да се славио у црквама и да су деца рецитовала до 50-их, 60-их година. Јачањем српске државе, традиционалне свести и религиозности, 90-их година Свети Сава поново улази у школе и величанствено се обележава, уз приредбе и пригодне програме, све до данашњих дана, осим, наравно, у време короне.
Савиндан су славиле и многе занатлије, ужари, мутавџије, опанчари, обућари… По народној традицији славе га и сточари, јер се Свети Сава сматра вучјим пастиром. Наводећи нека од веровања Снежана Ашанин каже да се понегде чак и данас верује да ће се догодити важан државни догађај ако загрми на Светог Саву:
– На пример, забележено је да је 1804. године загрмело на Савиндан, кад му време није, и те године се догодила Буна против дахија. Такође, сматрало се да где удари својим штапом о камен, може да потекне вода. Тако је по народном веровању настао извор Савинац, у Такову.
СРПСКИ ОБИЧАЈИ ПОД ВЕЛОМ ХРИШЋАНСКОГ УЧЕЊА
Према њеним речима, Свети Сава је био, не само велики просветитељ који се залагао за описмењавање народа још у средњем веку, него је и веома поштовао стваралаштво и рад. Поред тога што је утемељио православље код Срба, на његову иницијативу изграђен је манастир Хиландар, као и многи други манастири и цркве.
– Сачувао је сву лепоту предхришћанских обичаја. Сматра се да је путујући Божји човек, да је светац који и данас хода међу народом. Његова основна мисија је била помагање и подучавање људи. Створио је српску цркву, државу и културу, као свето тројство, као темељ једног народа. Установио је Законоправило 1219. године, а прва писана књига се звала “Крмчија”. Захваљујући његовом Законоправилу створена је Српска православна црква, коју народ често назива Светосавска црква, а вернике Светосавци. Осим црквеног, верског правила, Законоправило Светог Саве је уређивало односе у свакодневном животу, као што су брачно право, наследно, социјално, хумано право, старање о немоћнима, болеснима, незаштићенима… А занимљиво је и то да је прва химна која се певала у славу Светог Саве била “Пој, Србе, пој” – нагласила је Снежана Шапоњић Ашанин, која га сматра и првим српским етнологом, због тога што је све лепе српске обичаје сачувао и заоденуо их велом хришћанског учења.
Н. Р.
