Poslednji dan raspusta deca bi trebalo da provedu opušteno i u krugu porodice, bez puno zamaranja, kaže Nataša Kokić, pedagog u Osnovnoj školi „Gornja Varoš“ u Zemunu, gostujući na RTS-u.
„Neka lagana šetnja i ono što posebno vole mlađa deca, to je da izaberu šta će da obuku za prvi dan, jer je to njima veoma važno“, reklaje Kokićeva gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Posebno je važno, kaže pedagoškinja, da dece legnu malo ranije kako bi bili odmorni za prvi školski dan.
Pred kraj školske godine nastavnici obično posavetuju decu da se odmore, ali i da nešto ponove, da malo čitaju…
Kokićeva ističe da je čitanje važno, jer se tako bogati rečnik, deca se bolje izražavaju, fond reči se povećava, ali da to nije jedini vid učenja.
„Deca uče tokom raspusta kroz različite druge aktivnosti, iskustveno, možda neki od njih odu kod bake i deke na selo pa nauče mnogo toga, postoje brojni dečji kampovi gde deca usvajaju znanja koja kasnije mogu da primene u školi“, ukazala je Kokićeva.
Prema njenim rečima, školsko učenje nije od presudnog značaja, naročito za prve dane.
Za prve dane škole, kako navodi, ipak je potrebno više saveta i veća podrška roditeljima.
„Roditelji se uvek više brinu. Deca, naročito oni stariji osnovci i srednjoškolci ne vole da im često i puno delimo savete. Njima je potrebnije da ih čujemo, da ih saslušamo, da im budemo podrška“, navela je pedgoškinja.
Oni mali se ne plaše da će ti prvi dani biti malo drugačiji i stresniji, brzo se naviknu na svoje drugare, učiteljicu i to onda ide sve svojim tokom.
Greške roditelja
Kokićeva je ukazala na greške koje najčešće prave roditelji, jer decu često opterećuju vanškolskim aktivnostima i obavezama. Često se dešava da imaju i po više od dve aktivnosti – sport, muzičke škole, školice glume.
To za njih, kaže, može da bude veoma zamorno, jer kad završe školu oni nastavljaju sa tim aktivnostima, dolaze umorni i ne ostaje im dovoljno prostora za igru koja je itekako važna naročito kod najmalađih.
„Ne treba da zaboravimo da polaskom u školu igra ne prestaje, jer deca kroz igru najviše uče“, istakla je Kokićeva.
Dešava se da deca na početku školske godine osećaju strah, što je prirodna pojava, međutim ako to potraje duže i ako deca odbijaju da dođu u školu, ako su uplakana i nisu opuštena to je signal da treba potražiti pomoć.
„Najvažnije je da se ostvari dobra saradnja sa učiteljima i nastavnicima, ako to ne da rezultate onda se i učitelji i roditelji obraćaju psiholozima i pedagozima“, rekla je Kokićeva.
Taj period adaptacije može da traje čitavo jedno polugodište, čak i godinu dana, ali uz prave razgovore i savet to se lako prebrodi, zaključila je pedagoškinja.
Izvor: RTS
