Autor dr Radoš Antonijević, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, jedan od izlagača na 30. Memorijalu Nadežde Petrović. Skulptura će biti izložena više od mesec dana. Memorijal Nadežde Petrović trajaće od 3. oktobra do 10. novembra.
– To je zapravo funkcionalni šator od nepromočivog platna koji će biti izrađen prema maketi objekta „Vidovdanski hram“, hrvatskog skulptora Ivana Meštrovića. Originalni Meštrovićev projekat je nastao početkom 20. veka i odnosio se na specifičnu arhitektonsko-skulpturalnu celinu, tj. hram posvećen (identitetskom) zajedništvu južnih Slovena. Zamisao je bila da se izgradi na Kosovu, i to sa skulpturama unutar objekta koje će predstavljati Kosovski boj i njegove poznate i nepoznate junake, ali nikada nije ostvarena – podseća profesor Antonijević.
Hram, kao šator koji ćemo videti početkom oktobra na Gradskom trgu u Čačku, nosi mnogo simbolike. Versku, nomadsku, izbegličku i stradalničku dimenziju i zapravo je paradigma promenljivosti, nestabilnosti, izgubljenih vrednosti, identiteta i vere…
– Život na Balkanu je splet mnogih događaja, nekad jako teških, nekad strašnih, ali život je božanski dar i uvek je lep i jedinstven. Drugi nemamo. Zato je skulptura i neki znak prevazilaženja i nadrastanja sukoba, koji je skulpturom predstavljen – kaže autor.
Skulptura „Šator Vidovdanski hram“ odnosi se i na poslednju sliku Nadežde Petrović „Valjevska bolnica“ iz 1915. godine, na kojoj su glavni motivi, vojnički šatori, pretvoreni u poljsku bolnicu. Slikarka je umrla 1915. godine od tifusa, i to radeći dobrovoljno kao bolničarka, upravo u tim bolničkim i vojnim šatorima.
– Moj rad, skulptura „Šator Vidovdanski hram“, povezuje ove, toliko razmaknute tačke: šator pun tifusara i ideju hrama slovenskog zajedništva – navodi profesor Antonijević.
Zorica Lešović Stanojević
(Iz intevjua sa profesorom Antonijevićem, objavljenom u „Čačanskom glasu“, 11. septembra 2020.)
