САРА СТАНОЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ
УЗ РАД, РЕД И ПОДРШКУ ПОРОДИЦЕ СВЕ СЕ МОЖЕ ПОСТИЋИ
Сара Станојевић је уписала Архитектонски факултет у Београду. Иза ње су средњошколски дани, у октобру се отвара једно ново поглавље у њеном животу, а она се са носталгијом присећа и, како каже, најлепших дана детињства, које је провела у Основној школи ,,Бранислав Петровић“ у Слатини.
Техничку школу у Чачку, смер архитектонски техничар, завршила је као ђак генерације. Била је одељење IV/6, које је предводила Љиљана Ранковић, професор српског језика и књижевности. Како у основној, тако и у средњој школи, каже, учествовала је на разним такмичењима, али највише су јој значиле стручне изложбе на којима су били изложени њени радови. Слободно време, као и сви њени вршњаци, осим са породицом, проводи у дружењу са пријатељима, изласцима, слушању музике, гледању филмова… Наравно, не пропушта да дода да ужива и у путовањима.
О томе како су текли њени средњошколски дани и како се издвојила као ђак генерације Сара каже:
– Уписавши средњу школу дочекало ме ново одељење и упознавање новог друштва. Почетни дани пролазили су боље него што сам очекивала. Полако смо постајали једна јака екипа која је била веома сложна. Пандемија је била ту да нас на неко време растави и учини да се свега ужелимо, школе, другара, професора, излазака, живе речи… Што се тиче Техничке школе и смера архитектонски техничар, стекла сам драгоцено знање из грађевинске струке, чиме се поносим. Професори су увек били ту да нам пренесу своје знање и буду увек уз нас, у наставном раду, ваннаставним активностима и такмичењима. Посебно бих издвојила професорку Катарину Недимовић Затежић, која ми је била велика подршка у томе да постанем ђак генерације и представник наше струке. А, ако ме питате како се постаје ученик генерације Техничке школе, оно што је сигурно, потребно је редовно учити, бити озбиљан, одговоран, организован… Велику улогу има и породица која је увек стајала уз мене, била ми највећа подршка и ветар у леђа.
Припреме за упис на факултет, присећа се Сара, трајале су дуго и биле изузетно напорне:
-Јесте било тешко, али могу рећи да се сав труд исплатио и сада може да почне то чувено ,,најдуже лето“, у коме планирам да уживам, како у последњим данима у нашем граду, тако и у путовањима којима се неизмерно радујем.
Чачак је, каже, град који воли и у који би желела да се врати.
– У улицама, парковима, као и поред наше Мораве, сви смо стекли незаборавне успомене… Биле су ту најбоље журке, нова познанства, прве љубави… Чачак је препун места за изласке, има лепих кафића, ресторана, богат је омладином. Налази се на изузетном месту, окружен природом са свих страна, а можемо се похвалити и реконструкцијом бедема, која је усрећила све Чачане. Ја се надам даљем развитку града и једнога дана свом повратку у овај прелепи крај – рекла нам је Сара једног јулског дана овог лета, а ми бисмо волели да тако и буде, да се најуспешнији ђаци, након студија враћају у свој родни град и учине га бољим местом за живот.
Приредила: Гордана Домановић
Фото: Денис Шарчевић и приватна архива
