ДОБАР ИЗБОР БУДУЋЕГ ПОЗИВА – ПРВИ КОРАК КА УСПЕХУ
Када се млади приликом избора свог животног позива определе за школу која може да задовољи њихове амбиције, то је први и најважнији корак ка њиховом успеху и померању сопствених граница, када је реч о стицању нових сазнања и вештина, сматра Чачанка Сара Поледица, ђак генерације Машинско-саобраћајне школе у Чачку.
По завршетку основне школе, Сара је уписала Машинско-саобраћајну школу, смер Конзерватор културних добара. Како каже, одувек је у себи носила велику љубав према цртању и уметности и тога је постала свесна веома рано. На основу тога је и бирала смер и средњу школу, а њен избор је подржала њена породица.
-Од малих ногу сам заљубљеник у уметност и цртање. Сваки слободни тренутак сам увек користила да нацртам или насликам нешто. Kада сам чула да код нас у Чачку постоји уметничка школа, била сам задовољна што могу да наставим да се бавим оним што волим. Уписала жељену средњу школу, али ми никад није пало на памет да ћу баш ја постати ђак генерације. Ипак, мој труд и рад су ме довели до те титуле и када су ми саопштили ту вест била сам неизмерно срећна. Иако сам вредно учила, имала сам сасвим довољно времена за одмор, дружење и рекреацију. Трудила сам се да уклопим у свој начин рада оно што сам желела себи да приуштим. Све школске обавезе сам испуњавала ревносно, била изузетно посвећена учењу и практичном раду, јер сам одабрала жељени смер и одговарајућу средњу школу која је могла да испуни моја очекивања – каже Сара у свом осврту на резултате које постигла у протекле четири године школовања.
Сара сматра да је приликом уписивања средње школе направила одличан избор. Имала је доста занимљивуих предмета. Поред оних општих, добро су јој лежали и уметнички због којих је и одабрала смер Конзерватор културних добара у Машинско-саобраћајној школи.
-Занимљиви су ми били историја уметности и практични рад. Допадала ми се конзервација слика и предмета, учила сам о материјалима који се користе у овом захтевном послу и начинима рада. Волела сам и опште предмете – историју, језике (српски и енглески), и хемију. Била сам и на бројним такмичењима, а то су већином били разни уметнички конкурси на којима су учествовали готово сви учемици наше школе, са уметничких смерова. Добијали смо разне награде и похвалнице. Било ми је занимљиво што сам на тим такмичењима и конкурсима, у зависности од теме, увек откривала неке нове технике у којима сам радила и то је за мене представљало истински изазов – каже ова млада надарена девојка, сада већ будућа студенткиња, која пред собом види јасно свој пут надградње стеченог знања и усавршавања жељених вештина и техника у сфери уметности.
Попут својих вршњака, и Сара ће средњу школу памтити по изузетно добрим професорима, њиховом залагању да ученике заинтересују за градиво које треба да савладају, али и снажној подршци, када је реч о такмичењима и избору одговарајућег факултета, баш онаквој какву пружају родитељи који својој деци желе све најбоље у стицању неопходних знања за живот који их очекује након завршетка школовања.
-Уписујем Факултет примењених уметности у Београду, смер дизајн ентеријера и намештаја. Kада сам кренула у уметничку школу, непрекидно сам нстојала да дефинишем шта бих могла да упишем након тога. Увек сам размишљала о неком дизајну, а онда сам након темељне анализе отворених могућности и сопственог афинитета одлучила д ће то бити ентеријер. Занима ме простор, његова функција и уређење. Занимљиве су ми, такође, архитектура и грађевина, а када гледам ентеријер налазим неке додирне тачке и сличности – истиче наша саговорница и додаје да се приликом избора средње школе, али и будућег факултета, пре свега руководила својим жељама и афинитетима, јер, како сматра, свако може бити успешан у животу и раду уколико се за то залаже и воли свој посао.
Будућа дизајнерка ентеријера и намештаја сматра да формула успеха успеха у надградњи сопственог знања лежи у труду, раду, доброј организацији, али добрим делом и у упорности и вери у себе.
-Свако може да постигне оно што жели само ако је довољно упоран и радан да савлада све препреке на које наилази на путу до зацртаног циља. За све што сам радила, трудила сам се да дам све од себе да то изгледа онако како сам замислила. Наравно, ту је и подршка родитеља, професора и пријатеља, треба слушати савете осталих, али, ипак, треба уважити и сопствене жеље и веровати у себе, када је реч о животној одлуци каква је избор будућег занимања и школовање. Наравно, увек ће бити оних, којима се неће свидети ваш избор, али свако од нас треба да послуша и свој унутрашњи глас, како би једног дана, када за то дође време, могао да ужива у свом послу – наглашава Сара.
Када заврши факултет, ова млада и самоуверена Чачанка би желела да школовање настави у иностранству, али да се након тога врати у свој родни град и ту пронађе посао, а можда и једнога дана отвори сопствену фирму.
В. С.
САМО РЕЧИ ХВАЛЕ!
-Током четири године школовања будућих уметника, моја ученица Сара Поледица је уложила велики труд да својим вредним и одговорним радом увек буде најбоља. Њен успех је био запажен на свим наставним пољима, како општим, тако и стручним уметничким. Учествовала је на уметничким конкурсима, где су њени радови пролазили и увек били запажени. То је ученица са којом никада нисмо имали проблема, јер се њена величина не огледа само у петицама, већ у васпитању и зрелости младог човека да сваки проблем решава рационално и искрено. Признајем да ме њена зрелост понекад збуњивала, док би стајале на ходнику у причи, често сам имала утисак да разговарам са одраслом особом. Јесте, Сара је озбиљна и одговорна, али помало плаха и нежна, када ме је поздрављала говорила је: „Добар дан разредна, како сте?“ и тад је школски дан могао да почне. Желим да јој честитам на досадасњем успеху и да јој захвалим што је оправдала свој успех високим пласманом на пријемном испиту – рекла је професорка Данка Мандић, Сарина разредна.
