Najbolja učenica odeljenja VIII/3 polazi u srpsku Gimanziju ”Nikola Tesla” u Budimpepti
Za dan, dva, Sara će prvi put otići u grad i zemlju u kojoj će se školovati naredne četiri godine. O Budimpešti je saznavala samo na internetu. Dopalo joj se sve što je videla, zato je i odlučila da se već sada odvoji od porodice. Čak i ne odaje utisak mladog čoveka koji će za nekoliko dana skroz promeniti život. Smirena je i samosvesna, dobro pripremljena za sve što je očekuje. Ne odaje uzbuđenje, ili su ga poklopile obaveze koje mora da završi pre polaska u Mađarsku.
Za upis u srpsku Gimnaziju bilo joj je dovoljno svedočanstvo prethodnog školovanja, Vukova diploma i dobro napisano motivaciono pismo. Bila je druga na upisnoj listi, a primljeno je više od 50 učenika. Ta Gimnazija otvorena je za svršene osnovce iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
– Budimpešta je jedan od najlepših evropskih gradova. Odavno sam želela da tamo živim. Još u sedmom razredu sam saznala za srpsku Gimnaziju. Bila je to prilika da ostvarim svoj san. Prijavila sam se, trebalo je da polažem prijemni ispit, ali nisam zbog epidemije korone. Podržali su me roditelji i sutra prvi put putujem u grad u kome ću se školovati. Mogu da se brinem o sebi, znam da spremim nešto za jelo, da očistim kuću. Ipak, živeću u Domu učenika, tako da ću moći dovoljno da se posvetim školskim obavezama – kaže Sara. U Budimpešti će učiti iste predmete kao u našim školama. Jedina novina su drama i folklor. Imaće i izborne nastavne aktivnosti u Domu učenika. Iako će se narednih dana njeni utisci i doživljaji smenjivati jedan za drugim, već sada zna šta može da očekuje.
– Doručak je u pola 8, onda časovi u školi, ručak, slobodne aktivnosti. Posle odmora je silencijum. To je vreme za učenje koje protiče pod nadzorom nastavnika. Radnim danima ćemo moći da izlazimo do 9 uveče, vikendom do pola 10 – navodi Sara. O školskim danima u Budimpešti dosta je saznala od Jane Čolović, Čačanke, koja je već završila prvi razred u srpskoj Gimanziji. Njih dve nisu jedine. Gimanziju u Budimpešti uči još nekoliko mladih Čačanki.
Osim Vukove diplome i motivacionog pisma, školovanje u Budimpešti Sari su otvorila i mnoga takmičenja. Pokazala je da je dobra i u prirodnim i društvenim naukama. Darovita je i za jezike. Do sada je učila engleski i nemački, a tek bi valjalo da savlada mađarski. Živeće u multijezičkoj sredini…
I nismo sve rekli o Sari Pavlović, još jednom zrnu u bisernom nizu u “Dragiši”. Dobra je i košarkašica. Do pre nekoloko dana igrala je u Ženskom klubu ”ČA basket”. Kada je primljena u Gimnaziju u Budimpešti, saigračice i trener Goran Denić priredili su joj oproštajnu utakmicu. Čačanska ekipa igrala je sa pionirkama “Crvene zvezde”. Sara je dobila poklone od gostujućeg i od svog kluba.
– Sve u čemu je uspešna, školi, košarci, ranije folkloru, bio je njen izbor. Ona je dete koje ne vidite, ne čujete, a sve uradi. Počela je da trenira u Školi košarke u KK ”Mladost”. Jedino sam tada uticao da pređe u ženski klub. Ništa više, ni u njenom, ni u izboru njenog brata i mog mlađeg unuka Uroša. I on trenira košarku… Nedostajaće nam Sara, ali smo ponosni i zadovoljni. Znamo da će joj školovanje u Budimpešti otvoriti nova vrata za studije – kaže Dobrilo Jojić, Sarin deda, nekadašnji igrač i košarkaški trener. Slučajno ili ne, unuci imaju ista interesovanja… Ali, nedostajaće Sara i ocu Pavlu, majci Jovani, bratu Urošu. Svima i prijateljima.
– Dolaziću, najverovatnije već krajem oktobra. Tada je jesenji raspust, valjda neće ništa biti promenjeno zbog epidemije. Moja porodica, prijatelji, svi su mi najveća podrška. Uvek će mi biti u mislima – obećava Sara.
