САЊА МАКСИМОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИJЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ
СВЕ ШТО РАДИШ, РАДИ НАЈБОЉЕ ШТО МОЖЕШ!
– Захваљујући изузетној учитељици Весни Вуксановић у ОШ „Вук Караџић“, која је својим трудом још у првим данима учинила да учење заволим и не гледам само као обавезу, сваки каснији разред сам савладавала са лакоћом и стекла могућност да упишем смер који сам увек желела. Одабрала сам да своје школовање наставим у Техничкој школи у Чачку, на смеру електротехничар информационих технологија, једном од најтраженијих занимања већ дужи низ година. Подједнако важну улогу у мом школовању имала је Марија Јовићевић која је, поред тога што је изузетан професор математике, увек била одличан разредни старешина – овако своју причу започиње Сања Максимовић, ђак генерације Техничке школе у Чачку.
Поред редовних наставних активности и дружења са вршњацима које је обележило њене средњошколске дане, посебна искуства стекла је и на бројним такмичењима.
–Издвојила бих такмичење из основа електротехнике, на комe сам, захваљујући изузетно стручним професоркама, Зорици Плазинић и Весни Срећковић, стигла до највишег нивоа, где сам упознала доста нових пријатеља и вероватно будућих колега широм Србије. Такође, доста успеха постигла сам на такмичењима из српског језика и језичке културе, уз помоћ професорке Марине Милошевић, која је сваке године несебично издвајала своје време и труд, како резултати не би изостали због разлика у наставном плану стручних школа и програма за такмичења. Поред поменутих, запажене резултате сам остварила и на такмичењима из математике, електронике и стоног тениса. Посебно задовољство било је чланство у секцији роботике коју је водио професор Никола Бошковић, где смо као тим доста научили и постигли заједно из области роботике и мехатронике.
Сања истиче да је велика част бити ђак генерације међу тако много сјајних ученика ове школе, као и да су, по њеном мишљењу, сви заједно на неки начин победници:
-Када сам сазнала да сам изабрана за ђака генерације била сам изненађена. Знала сам да сам окружена великим бројем сјајних ученика и успешних такмичара, при чему смо сви били једни другима подршка и никада нисмо међу собом видели противнике, па о самој титули нисам размишљала. Најлепши осећај је био када сам схватила да се сваки успех вреднује и цени.
Пажљиво је слушамо и док прича о својим средњошколским данима…
-Увек ћу се сећати првог дана средње школе. Епидемија у току, маске. Радознала, али уплашена, тог дана сам се нашла у учионици са половином свог одељења. Почели смо да се упознајемо, а тада нисмо ни замишљали колико ћемо искустaва, знања, вештина и успомена имати данас, након четири године проведене заједно. Било је изазовно прилагодити се на нов начин наставе, новe предметe. Како су дани пролазили, све је постајало много лакше и забавније. Ипак, није увек све било лако како се чинило. У тренуцима када се решење не види, важно је не одустајати. Велики утицај у свим таквим ситуацијама има наше окружење. На првом месту ту је увек породица, а онда професори и пријатељи. Након сваког савладаног захтевног дана, уследи осећај да смо мало искуснији, паметнији и способнији за све што је даље пред нама, а то је најбоља мотивација. Данас, када је сваки средњошколски задатак успешно завршен, видим да сам научила доста и да сам направила прави избор средње школе, јер су испуњена сва очекивања која сам имала, а и више од тога.
Екскурзије и излети остају запамћени због одличне забаве, дружења, бољег упознавања и зближавања. Трећи и четврти разред обележили су и осамнаести рођендани…
–Добра атмосфера и незабораван провод нису изостали ни на једном рођендану, а сваки од њих ће по неким догађајима заувек остати запамћен. Ипак, мени ће у најлепшем сећању остати они ситни тренуци из школе, са часова, шале са одмора и из ходника, али и заједничко време проведено после школе. Ти тренуци научили су ме да није важно место на ком се налазим, већ окружење и људи који увек могу да поправе расположење и учине дан забавним. То је било моје одељење.
За постигнут успех, истиче Сања, најважнија јој је била подршка и разумевање родитеља, а она се увек трудила да да све од себе…
-Захваљујући њима, а затим и професорима који су ми увек за све били доступни, научила сам доста, а оцене и додатни успеси били су последица. Никада ми није било битно коју ћу оцену добити, већ колико ћу знати да применим научено. Током целог школовања сам се трудила да увек све урадим најбоље што могу. Једино тако немам разлога да будем разочарана, уколико нешто није испунило све критеријуме. То бих саветовала и свим млађим ђацима. Све што радиш, ради најбоље што можеш!
И поред свих успеха, сматра Сања, ипак најважније је да уживамо у малим стварима и увек нађемо времена за њих. Током средњошколских дана такви тренуци за њу су били шетње и дружења после наставе.
Одлучила је да школовање настави у свом граду, на Факултету техничких наука. Уписала је смер рачунарско и софтверско инжењерство.
–Захваљујући знању стеченом у средњој школи, одлучила сам да на пријемном испиту радим тест из основа електротехнике, на ком сам освојила 98 поена и остварила прво место на листи на смеру који сам изабрала.
Своју будућност Сања види у Чачку, а о свом граду има само речи хвале.
-Одлучила сам да школовање наставим ту, јер имам могућност да наставим да учим оно што волим. Навикла сам се на град и на окружење. Мислим да Чачак пружа довољно могућности за нормалан и безбедан живот, као и то да има све што је једној младој особи потребно. Велики број кафића, клубова, спортских и културних објеката пружа довољно могућности да се искористи слободно време. Представе, концерти и друге манифестације се често одржавају, па се нека забава увек може пронаћи.
Гордана Домановић
