АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ВЛАДИКЕ ЈУСТИНА У ХРАМУ СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ МАРИНЕ
Празновање Божића, рођења Господа Исуса Христа, употпуњено је другог дана овог великог празника, када се празнује и Сабор Пресвете Богородице, архијерејском службом Његовог Преосвештенства епископа жичког Јустина Стефановића у храму Свете великомученице Марине у Атеници. Празник посвећен Пресветој Богородици се обележава 26. децембра по јулијанском, црквеном календару, а 8. јануара по грегоријанском календару. Литургија у атеничком храму отпочела је у 9 часова, а поред владике Јустина литургију је служило, тачније, саслуживало свештенство из храма Свете великомученице Марине и храма Вазнесења Господњег у Чачку, а уз појање хора „Слово љубве”. Међу многобројном паством нашли су се и свештенство, али и градоначелник Чачка Милун Тодоровић заједно са Владаном Милићем, замеником градоначелника.
Молитвено приношење вршено је према канонским уредбама, уз појање хориста и окупљеног народа. Након читања „Светог писма” сабранима у молитви се обратио епископ жички својеврсном беседом: „Часно свештенство, драга браћо и сестре, драга децо, Христос се роди! Света црква одредила је дан по Божићу да буде посвећен Пресветој Богородици, оној која је примила у утробу своју Несместивог, која је родила Спаситеља света. Природно је, као што се од искони зна, када се дете роди, увек је било да дођу рођаци, да дођу пријатељи да честитају родитељима, да се радују и пожеле детету све најбоље у животу и то сабрање је природно и нормално. Ово сабрање сада, када смо се ми сабрали, дакле, верни људи у храму Божијем, да се помолимо за наше спасење, а најпре да благодаримо Пресветој Богородици и Светој породици што су нам даривали дар са неба, Богочовека Христа, Емануила који значи: са нама је Бог.
Кад је са нама Бог, ми у име Бога се данас сабирамо и сабираћемо се у овоме привременом, пролазном свету све до тренутка када се будемо нашли са самим Господом нашим где ћемо тамо славити Оца, Сина и Духа Светога и бити са анђелима, арханђелима, Пресветом Богородицом, Светим Јованом Крститељем Господњим. Дакле, налазићемо се у друштву са највећом светињом свих времена, значи, човек је почаствован највишим звањем – да будемо не само хришћани по имену, него да будемо хришћани и по животу, по опредељењу своме, да се трудимо да држимо заповести Божије и да се тиме освећујемо. То освећење ми доживљавамо у цркви Божијој јер Господ Бог каже да: „Тамо где су два или више сабраних у име моје, ту сам ја међу њима”. Има данас многих сабрања по стадионима, по многобројним концертима и то је људски, то је пролазно, а једино што је вечно и што има смисла, то је сабирање са Господом овде, на земљи. ”
Његово Преосвештенство епископ жички је духовне поуке вернима преносио кроз примере из живота настојећи да моралне и васпитне обрасце верници следе увек имајући на уму име Божије, отуда је истакао: „Дакле, све што чинимо у име Божије да чинимо и онда ћемо видети и расудити када се прекрстимо и кажемо: у име Оца и Сина и Светога Духа и кренемо да запалимо цигарету, па кажемо: каква је ово молитва? Је л’ има молитва за паљење цигарете? Нема, него то ми радимо према својој слободној вољи. Све што радимо овде ми радимо по својој слободној вољи. Ми по слободној вољи и љубави и поштујемо Бога, следујемо Бога, и живимо у Богу, и трудимо се у Богу јер је то наше призвање. Ми се овде на земљи припремамо да поново наследимо рај сладости из кога су протерани наши прародитељи баш због своје слободне воље јер су се определили да не раде оно што је њима на спасење, него што им прија. Често човек и овде на земљи, јер ми смо људи са слободном вољом али смо и слаби, дакле, често бирамо и оно што нам није на спасење. Чинимо оно што нам не доноси вечног добра, можда донесе неко привремено задовољство и у реду је, људски је то, али морамо да знамо да је највеће задовољство, највеће испуњење живети у Богу. Само Бога је гладна душа наша, а све друго човек може овде, на земљи да пронађе, али да стекне и задобије благодет Божију, истину Божију, љубав Божију, силу Божију може само тако ако заједно са Господом сабира дарове. Господ је обдарио човека многим даровима, то видимо и сами, и баш зато човек се погордио. Човек мисли да је он већи од Бога, да може да управља овим светом и да може да води свет онако како он мисли да је најбоље за овај свет. Онда се бори против климатских промена, против тога што некада много више има птица грабљивица, што много више има инсеката па ће да ради некако да ту направи некакав баланс. Међутим, све то Господ Бог ради хиљадама година и радиће јер он све чини за наше спасење само је важно да схватимо да је једини човекољубац Господ Бог. Једино Он воли човека истински јер је Он рођен, примио наше тело људско осим греха и постао Богић, Богочовек, мали Бог. Он је растао међу нама, живео међу нама и показао шта треба да чинимо да бисмо задобили царство небеско.
Изнад свега, Господ је страдао за нас, за наше грехе, да спере првородни грех, да човека очисти и приправи поново за царство небеско и том крвљу својом он је искупио нас. Великом смо ценом искупљени, смрћу, распећем, али и васкрсењем Господа нашег Исуса Христа. Над њим смрт нема власти, као што нема смрт власти ни над нама јер кад смо у Господу и са Господом нема ту смрти, нема ту никаквих проблема, нема болести, нема жалости. Имаћемо у свету невоље, као што каже Господ, али: „Не бојте се, ја победих свет!” И зато што смо у дивним празничним радостима, у великом расположењу Рођења Господа Бога и Спаситеља нашега, са таквим мислима, са таквим молитвама, жељама учествујемо у Сабору Пресвете Богородице молећи се Пресветој мајци да нас води, да нас учи, руководи до царства небескога. Нека је слава рођеноме за нас Господу Богу са Пресветом Мајком и са свим светима у све векове, у сву вечност! Амин!”
Литургијско појање уз мирис тамјана, икону Богомладенца Христа и Богомајке на слами изображавају насушно потребно човечанству – мир, љубав и наду у вечно спасење. Свестан греха и потребе да умије душу исповешћу, а овенча чашом Светог причешћа, човек ће постати ближи Богу и достојан раја који му је Бог много пре свог отелотворења, рођења на земљи припремио.
