Однедавно је Чачак постао богатији за 60 стабала храста лужњака. Посадили су их активисти Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“, а саднице су добили као донацију од Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), које акцију „Сад за будућност“ спроводи у сарадњи са „Carlsberg Srbija“. Првих десет храстова „Сове на опрезу“ посадили су на саборишту, у школском дворишту у Прислоници, а убрзо још 50 садница на подручју Спомен парка.
Зоран Рајичић, председник Скупштине Друштва „Сове на опрезу“, каже да су у акцији у Прислоници велику подршку дали запослени у ЈП „Градско зеленило, Канцеларија за младе и Сабор фрулаша Србије, као и ученици Основне школе у Прислоници, који ће сигурно у будућности моћи да „надгледају“ и уживају у расу ових дуговечних и корисних стабала храста лужњака, једног од најпоштованијих и код старих Словена. На Спомен парку стабла су засађена на око 80 ари, а и овог пута „Сове на опрезу“ имале су велику подршку и логистику ЈП „Градско зеленило“.
– Ово је била јесења акција, а на пролеће настављамо озелењавање градског подручја, јер добијамо још око 100 садница од ДЗППС. Акција се спроводи у целој Србији, а једна од идеја је да имамо што више зелених површина, посебно у Војводини, где је свега шест одсто територије пошумљено. Поред тога што је значајно станиште многих врста птица, дрвеће је важно и због здраве животне средине, то су „плућа“ сваког града – подсећа Рајичић.
Наташа Јанчић из ДЗППС и координаторка програма „Сад за будућност“, каже да је обезбеђено око 500 садница храста лужњака, које су подељене друштвима широм Србије. Саднице ће оплеменити 30 локација од Војводине до источне Србије. Како она наводи, идеја је била да се организују велике акције, али због епидемиолошке ситуације се одустало од тога.
– Зато су ово биле углавном породичне акције. Желели смо да то буду локације ван урбаних средина. Осим храста, планирали смо на пролеће садњу и других аутохтоних врста, првенствено јавора и јасена – каже Наташа Јанчић.
Пошумљеност Србије је око 30 процената, што је, како истичеЈанчић, веома мало, када се упореди са другим државама.
– На пример, у Словенији је пошумљеност око 60 одсто. У Србији је веома присутна бесправна сеча шума, будући да је газдовање шумама на ниском нивоу, посебно када је реч о приватним шумама, где нема никакве контроле. Има случајева сече дрвећа, које нису у складу са законом, и у државним шумама, у којима се сече 51 одсто годишњег прираста. Процене су да се у приватним шумама сече чак и до 90 одсто годишњег прираста. Ово су поражавајући подаци, јер је сеча шума у директној вези са губитком биодиверзитета, ерозијом, поплавама, климатским променама, загађењем ваздуха… Акција „Сад за будућност“ је наш допринос да се стање поправи бар донекле – рекла је Јанчић.
В. Т.
МОБИЛИЈАР ЗА МАЛИШАНЕ У ПРИСЛОНИЦИ
У оквиру акције уређења школског дворишта у Прислоници „Сове на опрезу“ су организовале волонтерски камп сређивања терена и постављања љуљашки и клацкалица за децу. Ову акцију су подржали Млади истраживачи Србије, које спроводе пројекат „Млади су закон 2020“, финансиран од Министарства омладине и спорта, а у партнерству са Покретом горана Војводине из Сремских Карловаца, лесковачким ТИМ42, „Empower“ из Пожеге и обреновачким „CeGraD“-ом. Волонтери Канцеларија за младе Чачак пружили су велики допринос да школско двориште и сабориште оплемене новим садржајима.
