ОДРЖАНИ ДАНИ РОМСКЕ КУЛТУРЕ
У Чачку, првој националној Престоници културе, од 7. до 12. априла, одржани су Дани ромске културе, као део програма “На калдрми” пројекта “Чачанска родна”. Бибија, ромска заштитница, исцелитељка и још увек неканонизована светица слави се међу Ромима православне вероисповести широм света. Прослава Бибије, која од 1929. има и своју икону, на којој је исцелитељка окружена ромском децом, од 2019. уврштена је у Националну листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
Бибија је у Чачку обележена специјалним програмом у организацији ромских удружења. У оквиру програма је отворена изложба и организовани су наступи културно-уметничких друштава и плесних група, филмске пројекције и концерти бендова “Кал” и “Pretty Loud”. Прошле суботе, 8. априла, у Културном центру је отворена изложба “Бибија – ромска слава”, ауторки Снежане Шапоњић Ашанин и Иване Ћирјаковић, етнолога Народног музеја, а потом је у великој сали одржан културно-уметнички програм “Најсам коркоре – Нисмо сами”, посвећен Светском дану Рома.
Отварајући изложбу “Бибија – ромска слава”, музејски саветник Етнографског музеја у Београду, стручњак за нематеријално културно наслеђе Милош Матић је нагласио да је концепт нематеријалног културног наслеђа осмишљен као начин да се на глобалном, као и на микро нивоу, у појединачним државама и заједницама истакне култура која није споменичка.
– Дакле, многе цивилизације су материјализовале своју историју кроз разне споменике, зграде. А нематеријално културно наслеђе служи управо томе да оне заједнице, као што је ромска заједница у Србији, које немају своје споменичко наслеђе, читавом друштву докажу свој идентитет и да имају врло развијену културу. За такве заједнице је врло битно нематеријално културно наслеђе, које представља израз онога што ми у Србији врло добро знамо да постоји, а то је људска душа, односно, ромска душа. Рома има по читавом свету, то су различите културе и друштва, односно, различите творевине које би могле да буду у домену нематеријалног културног наслеђа. Сигуран сам да би ромска заједница могла да има и друге елементе своје културе који би могли да буду уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. Уписом Бибије и других елемената, Роми могу да запечате ту неспорну чињеницу да ромска заједница у Србији постоји, односно, да се допринесе препознавању, видљивости идентитета ромске заједнице. Изложба која је постављена испред Културног центра је избор фотографија о прослављању Бибије. Добро је што је постављена напољу, јер је видљива многим људима, на неки начин наметнута и другим члановима заједнице који нису Роми. Дакле, у Чачку се види ромска заједница и њихово присуство је потпуно равноправно у култури – рекао је Милош Матић.
Председник новооснованог Савеза удружења Рома Чачак Жељко Вујичић је нагласио да имају добру сарадњу са градским челницима, а приоритетни планови су усмерени ка смањењу сиромаштва Рома, решавању стамбених проблема и адаптацији већ постојећих ромских домова:
– Желимо да пробудимо свест Рома и да утичемо на то да завршавају школе да би се укључивали у институције и запошљавали, живели од свог рада, издржавали своје породице. Деца и омладина су наша будућност и морамо се залагати за њих, односно, одржавати и сачувати традицију и културу. Очекујемо завршетак радова на уређењу и адаптацији наших просторија додељених од Града Чачка. Планирамо да активирамо секције које нисмо имали већ 20 година, фолклорну, музичку и спортску, рад са младим Ромима и осталима, да одржавамо добре комшијске и пријатељске односе са свима.
Светски дан Рома, 8. април, проглашен је 1990. године у пољском граду. На светском конгресу је одлучено да се на тај дан прославља ромска култура и подиже свест о проблемима с којима се Роми суочавају. Донета је и одлука да химна буде песма “Ђелем, ђелем”, а за заставу је изабрана плаво-зелена двобојка са точком у средини, што означава симбол напретка и покрета, подсетио је Вујичић.
Музејски саветник, етнолог Народног музеја Ивана Ћирјаковић, коаутор изложбе “Бибија – ромска слава”, истакла је да је, не само изложбом, већ читавим шестодневним програмом на најлепши начин представљена ромска култура: “Дани Ромске културе су употпунили нашу прославу “Престонице културе”, јер желимо да покажемо да се културом не баве само Срби, него и друге друштвене заједнице у оквиру наше земље”.
Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја, подсетила је да је Бибија 2019. године уписана на Националну листу нематеријалног културног наслеђа.
– Реч је о веома лепим друштвеним обичајима који су карактеристични за ромски народ. Они верују да је Бибија исцелитељка и да је у време тешких болести и епидемија одлазила из места у место да би лечила болесну децу. Управо због тога данас имамо обичај да се Бибија слави у сваком месту на различите датуме. Не постоје два града да истог дана славе Бибију. Углавном, овај празник је у вези са пролећним циклусом обичаја и васкршњим постом, па се највише и слави у том периоду. У Чачку се слави прве недеље васкршњег поста. Иако је реч о неканонизованој светици, Роми такође припремају славски колач и пале свећу. Организују колективну прославу празника, окупљају се по својим удружењима и асоцијацијама. Пре Другог светског рата, у неким местима Бибија се славила поред дрвета, углавном у природи. Наравно, на славу не долазе само Роми, већ и неромско становништво, углавном Срби – рекла је Ашанин, напомињући да је јако важно што је овај обичај подржала и наша локална самоуправа.
Драгиша Гавриловић Цвијо, некадашњи уметнички руководилац КУД “Абрашевић”, каже да су Роми староседеоци који су са нама веома повезани:
– Увек су спремни за дружење, музику и шалу. У “Абрашевићу”, “Желу”, “Фра” играли су поједини Роми, били су много добри момци, врло коректни… Многи од њих су познати старијим Чачанима. Памтимо и чувеног хармоникаша Бобана Митровића, који је волео музику, а у његовом извођењу су сви уживали. Драго ми је да данас видим његове синове и да се традиција наставља.
Публика је уживала у рецитовању ромске поезије најпознатијег савременог ромског песника Јована Николића Јофе и песника Мирослава Пауновића, беседама о особеностима ромског језика Милована Сандића, аутора књиге “Чудесни свет Рома”, затим ромским мелодијама на кларинету у извођењу Александра Поповића, ромским песмама у извођењу оркестра “Џипси Алексићи”, плесним тачкама плесног ансамбла ветерана Чачка Исмета Реџепија и КУД “Фабрике резног алата”, који су публици представили ромске народне игре.
Н. Р.
