ПРИКАЗ КЊИГЕ “ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО СРБА СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ”
Уочи великог државног и црквеног празника, Дана државности Републике Србије и Сретења, 14. фебруара, у Библиотеци Међуопштинског историјског архива Чачак, представљена је књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”, о којој су говорили Јовица Кртинић, један од аутора, оснивач и дугогдишњи председник Друштва српских родословаца “Порекло”, Драган Обреновић, члан редакције Српског ДНК пројекта и новоизабрани председник Друштва и Лела Павловић, директор Архива. Књига од 1.228 страна, дело 16 аутора и резултат петогодишњег истраживачког рада, представља издавачки подухват Друштва српских родословаца “Порекло” и Задужбине “Порекло”, а плод је заједничког истраживања са стручњацима са Биолошког факултета Универзитета у Београду. Истински капитално дело, осветљава етногенезу и токове миграција српског народа и открива непознате повезнице између бројних српских родова пореклом са подручја Старе Херцеговине, одакле потиче и огроман број Чачана. У њој су обрађена 2.702 презимена, 3.272 села/насеља, а садржи и 56 оригиналних мапа.
ПОЛОВИНА СРБА ИМА СЛОВЕНСКО ПОРЕКЛО
Књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” објављена је као прва књига у Едицији “Генетика и Срби”, а уредници издања су Иван Вукићевић, Синиша Јерковић, Јовица Кртинић и Велибор Михић. У тиражу од 1.500 примерака, књигу је штампао “Невен” из Земуна, а објављена је уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Министарства спољних послова Републике Србије.
– У назив књиге унет је појам Стара Херцеговина, који подразумева простор Херцеговине из периода владавине херцега Стефана Вукчића Косаче, који обухвата данашњу Херцеговину, северозапад Црне Горе, делове Србије и Далмације. Овај простор је веома важан за разумевање етногенезе Срба на широком подручју, од динарског масива, преко Подриња, до централне Србије. Због тога и не чуди што се у регистру презимена, што је посебан квалитет ове књиге, јер олакшава претрагу, налази више од 2.700 појединачних презимена. Највећи део књиге чине бројни чланци о тестираним родовима, затим је дат и историјско-археолошки преглед, који обухвата период од најстаријег насељавања Старе Херцеговине, старијег каменог доба – палеолита, до краја 20. века. Ради бољег разумевања суштине генетичке генеалогије, књига садржи објашњење примене генетике у истраживању порекла људи. Следе поглавља “Закључна разматрања”, “Додатак – археогенетичко истраживање у Церници код Гацка”, као и прилози: резултат истраживања на 1.143 тестирана узорка од 2016; Крсне славе и њихова заступљеност у Старој Херцеговини; Атлас Старе Херцеговине… – навела је, поред осталог, неке од основних података о књизи Лела Павловић, архивски саветник и директор Међуопштинског историјског архива.
Половина Срба има словенско порекло, сваки десети германско, остали углавном носе гене староседелаца Балкана. Милан Рајевац је руководилац Српског ДНК пројекта, који је покренут пре десет година и има 4.500 података тестираних Срба.
– Како наводи, реч је о две основне хаплогрупе I2а и R1а, док је у другој половини највише оних који имају балканско староседелачко порекло, односно, пресловенско. ДНК истраживања су показала да је генетски код Срба, као и свих других народа шаролик и комбинован од гена Германа, Келта, али и народа са Кавказа и Блиског истока. Разлог што у Пријепољу има највише оних који воде порекло од Викинга, скоро 20 одсто је хаплогрупа I1, иначе, карактеристична за племе Дробњака, једно од најраширенијих у српском народу. Као један од већих српских родова род Дробњака – Новљана, тестирани су Баковићи из Бреснице, Остојићи из Придворице, Маринковићи из Придворице и многи други. Иначе, Рајевац је напоменуо и да је заблуда да су гени Срба помешани с генима Турака и тврди да се у досадашњем испитивању није појавила хаплогрупа карактеристична за турске и центроазијске народе – навела је Лела Павловић.
СРБИ СУ ХЕТЕРОГЕН НАРОД
Чачанској јавности књигу је представио Јовица Кртинић,српски истраживач генетичке генеалогије, новинар и директор Библиотеке “Милутин Бојић” у Београду. Према његовим речима, ово истраживање је показало оправданост, јер је на основу више од 1.100 тестираних појединаца утврђено доста веза са Србима и ван зоне Старе Херцеговине, без обзира на то да ли су они са динарског сплета, Лике, Кордуна, или из Шумадије.
– Укупно смо радили шест година на овом истраживању, прикупљали узорке од појединаца, узимали такозвани букални брис и потом резултате анализирали, обрађивали, доводили у међусобну везу. Пратили смо праву линију мушких предака, која се показала као веома захвална за генеолошке студије. Истраживањем Старе Херцеговине добили смо једну значајну базу за упоређивање. Данас, на пример, ко год се из овог округа тестира може лако да установи да ли има генетичке везе са неким од тестираних родова из тог подручја. Наравно, истраживали смо друге области, још необјављене, као што су Стари Влах, Рашка, Косово и Метохија, староседеоце смо тестирали у Македонији, све то је у припреми – најавио је Јовица Кртинић.
Као један од аутора, он наглашава да је Стара Херцеговина била доста добро обрађена разним историографским, етнографским грађама, књигама, чланцима… Али, ова истраживања су проверила оно што је записано, историјски, или по предању породица.
– Генерално, било је доста одступања од тих предања. То је било изненађујуће, јер смо били уверени да ће се у великој мери та предања потврдити. Али, откривали смо потпуно нове родове који нису уопште знали за међусобну повезаност. На националном нивоу смо добили сразмере ко и колико има генетичког утицаја, које су везе становништва с тог подручја са другим, околним народима. Установили смо изузетну повезаност са другим словенским народима, више од половине тестираних заиста има снажну везу са тестиранима из типичног словенског света, из Пољске, Украјине, Белорусије, Русије, а има и из староседелачког, пресловенског. То је показало ово изтраживање. Срби јесу хетерогени и кад упоредите резултате тестираних у Старој Херцеговини са резултатима неког општег српског просека, видећете да има неких, али не толико упадљивих, великих одступања. Срби имају неке своје карактеристичне генетичке вредности, без обзира да ли су Срби у Лици, Неготину, Врању, или Банату. Све ово употпуњава тај мозаик и без ове методологије то није било могуће ни званично потврдити – закључио је Јовица Кртинић.
ХАРМОНИЧАН МИКС РАЗНИХ ПОПУЛАЦИЈА
Драган Обреновић, садашњи председник Друштва родословаца “Порекло”, осврнуо се и на поједине породице из чачанског, горњомилановачког и лучанског краја, које се могу довести у везу са миграторним струјама из Херцеговине:
– Иначе, чачански крај је био врло изложен миграцијама из Херцеговине и Црне Горе. Такође, као пројекат, истражићемо родове Драгачева, јер сматрамо да ће у Драгачеву бити откривено пуно интересантних родова. Тренутно имамо јако мало људи из тог краја који су тестирани, док је, на пример, Стари Влах доста боље “покривен”. У Чачку имамо велики број родова који су пореклом из Старе Херцеговине и то се зна и по предању, а генетичким тестовима се откривају чак и неке непознате повезнице. На пример, врло често откријемо да породице које нису уопште знале да су једна с другом сродне, а славе исту славу, воде порекло од истог човека, што се потврди генетским тестовима. Имамо пуно таквих примера – нагласио је Обреновић.
Према његовим речима, сви аутори ове књиге су заљубљеници у генеалогију и родослов, при томе, не мисли, на класично цртање породичног стабла, већ на очување прича, традиција, предања, онога што се дешавало у селима.
– Углавном, сви потичемо из неког села, а све врло брзо може да буде заборављено, уколико се не запише и не сачува. То је управо циљ нашег Друштво “Порекло”, да откривамо, не само заборављене везе између породица, већ и да објављивањем монографија и књига, сачувамо историјску слику етногенезе српског народа. У плану је и објављивање књига у вези са истраживањима на подручјима Косова и Метохије, Старе Србије, Македоније, Старог Влаха, Рашке, Шумадије, Војводине, да бисмо расветлили како смо ми Срби, као данашња модерна нација, настали. Ми смо леп, хармоничан микс разних популација које бораве на овом раскршћу Европе, старих народа који су овде живели неколико хиљада година, па до словенских миграција – рекао је Обреновић.
Н. Р.
