“SA ZAGAĐENJEM NA VI”

NEFORMALNA GRUPA “ZELENI TALAS” ODRŽALA ONLAJN TRIBINU

Zapadna Morava, reka kojom se ponose generacije Čačana, već godinama je zagađena, zbog čega je već nekoliko sezona i zvanično zabranjeno kupanje u njoj. Problem zanemarivanja zagađenja Zapadne Morave okupio je brojne sagovornike na onlajn tribini, koju su u utorak, 22. decembra, organizovali članovi neformalne grupe “Zeleni talas”. Nakon panela, učesnici su imali priliku da u manjim grupama diskutuju o mogućim rešenjima problema zagađenja. Tribina je organizovana kao deo projekta “Za čistu Moravu”, podržanog od strane Mladih istraživača Srbije (MIS), Beogradske Otvorene Škole (BOŠ) i Evropske Unije (EU).

Strahinja Babić, koordinator projekta, rekao je da je za rešavanje ovog problema potrebno vreme, ali da su ekološka pitanja sve značajnija zbog ubrzane i kontinuirane degradacije prirode. Ipak, organizovani “pritisak” celog društva, koje mora biti “budno oko” dovešće do veće odgovornosti i javnosti u radu vlasti, kompanija, institucija, kao i samih građana, smatra on.

– Deo rešenja može biti u dobro informisanom i edukovanom građanstvu o problemu. Činjenica je da ljudi u Čačku znaju da je Morava zagađena, ali nisu informisani koja su zagađenja, u kojoj rezmeri i kako to utiče na zdravlje i život. Potrebno je da se shvati da je to problem čitave zajednice, čijim rešavanjem korist imamo svi – rekao je Babić, naglašavajući da su, pored nedostatka odgovornosti i političke volje, problem i “institucije koje ne rade svoj posao”.

Nikola Matović, master ekolog i jedan od moderatora, govorio je o stanju na terenu, prikazujući brojne fotografije koje govore o zagađenju i uništavanju Zapadne Morave, duž celog njenog toka, koji je znatno skraćen brojnim regulacijama.

– Problem zagađenja je višedecenijski, ali se, nažalost, događa sve učestalije – rekao je Matović, podsetivši da je od 2017. bilo mnogo objava o tome kako masni talog pluta po površini reke. Na kraju je utvrđeno da je reč o industrijskom zagađenju. On je naveo i negativan uticaj upliva mulja iz očišćenog korita Lupnjače, kao i otpadnih voda iz domaćinstava, budući da još ne postoji postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda…

– Ne samo da na obalama niču divlje deponije, već ljudi u korito bacaju godinama svašta, otpad sa njiva, sa stočnih farmi, klanica, plastiku, folije, vodeći se da reka sve nosi, a ne razmišljajući o štetnim posledicama na celokupni živi svet… – upozorio je, pored ostalog, Matović.

Dragiša Petrović, predsednik Udruženja “Sove na oprezu”, govorio je o posledicama (ne)legalnog vađenja šljunka iz korita Morave i sa njenih obala. Nekontrolisanom eksploatacijom menja se korito i remeti se prirodni tok reke, čime se povećava rizik od poplava i promene vodostaja. Petrović je naveo podatak da je od JVP “Srbijavode” pet privrednika tražilo i dobilo uslove za eksloataciju šljunka na 12 lokacija na teritoriji Čačka.

– Mislim da se iskopavanje ne radi kako treba, da retko ko kontrolište koliko se eksploatiše. Vodoprivredni inspektor u Čačku ne postoji, već je jedna osoba zadužena za Raški i Moravički okrug. Reka se pregrađuje i na nekim mestima celom širinom, kako bi kamioni mogli da prelaze sa jedne na drugu stranu. Da bi se utvrdilo kakav to uticaj ima na živi svet, neophodna je studija, ali mislim da su posledice katastrofalne. Drugi problem je krađa peska i šljunka, gde se upada u tuđe parcele. Na tim mestima, pošto se ne vraćaju u prvobitno stanje, nastaju divlje deponije – preneo je Petrović deo utisaka sa terena, dodajući da je slično stanje i nizvodno, u Kraljevu, Trsteniku, Kruševcu…

Združene i direktne akcije, stalna edukacija, pre svega dece i mladih, “pritisak” na nadležne u državnim i lokalnim institucijama, pravovremeno obaveštavanje građana o svim ekološkim pitanjima preko sredstava javnog informisanja, kao i popularisanje prirode kroz kampove i radionice, neka su od ponuđenih rešenja sa veoma posećene onlajn tribine. Učesnici su usvojili i predlog da se podnese zajednički zahtev nadležnima u Gradskoj upravi da se formira jedinstvena SOS linija za sva ekološka pitanja i probleme…

V. Trtović

“Zeleni talas” je nastao, kako navode organizatori tribine, kao reakcija na dugogodišnje ignorisanje zagađenja Zapadne Morave i drugih ekoloških problema grada Čačka i okoline. Cilj je podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine, da se formira javni prostor za horizontalno i neometano komuniciranje na pomenute teme kroz iznošenje proverenih informacija, kao i da se pruži podrška aktivnijem učešću svih zainteresovanih za navedene probleme. Prva akcija “Zelenog talasa” bila je mural na zgradi u Ulici Svetog Save, koji je naslikao Vuk Đurić Endo…

PRITOKE MORAVI DONOSE VODU, ALI I PROBLEME

Reka Zapadna Morava ima 85 pritoka, uglavnom iz planinskih izvora. Ipak, kako su istakli učesnici onlajn tribine, ove pritoke, iako obogaćuju reku vodom, donose i probleme, pre svega otpad od industrijskih voda iz svih lokalnih samouprava, Užica, Požege, Ivanjice Guče, Lučana, Čačka, kao i onih u daljem toku. Članovi Društva “Sove na oprezu”, od 2017. zabeležile su 29 akcidenata na Zapadnoj Moravi. Najviše ih je bilo 2018, čak 12! Ove godine, naveo je predsednik Društva Dragiša Petrović, nije bilo ovih negativnih pojava.