СА ВАЊОМ РАТКОВИЋ О НОВОМ ЧАЧАНСКОМ ФЕСТИВАЛУ „УЗЛЕТˮ
Овог лета у граду на Морави као првој Националној престоници културе готово сваког дана посетиоцима је у понуди разнолик и квалитетан програм који задовољава укусе и критеријуме свих генерација. За млађу публику и све љубитеље рок, (т)реп и електро звука припрема се први фестивал овог типа под називом Узлет, који ће окупити многа звучна имена, почевши од Дарка Рундека и његовог бенда „Екипаˮ, па до словеначког састава „Matterˮ, indie састава „Потро Мортоˮ, домаће кантауторке Natalee, Звонимира Хусњака познатијег под псеудонимом z++, групе „Oxajoˮ, Мими Мерцедес, Кристијана Молнара и других. О самом фестивалу, учесницима, повезаности са ДУК фестивалом и напору младих људи да створе своју базу и обогате културни и друштвени живот Чачка, говорили смо са дипломираном културолошкињом, новинарком, ауторком емисије „Зујањеˮ на платформи Јутјуб и ПР менаџерком Узлета – Вањом Ратковић.
Аутор фотографије: Сандра Планојевић
За неколико дана, 28. и 29. јула, у Парку младости на обали Западне Мораве, по први пут одржаће се музички фестивал Узлет на коме нас очекује представљање алтернативне музике и урбане културе. Шта издваја Узлет од осталих музичких фестивала, како теку припреме и какву посету и реакције публике очекујете?
‒ Узлет се одржава ван културних и уметничких епицентара земље, односно Београда и Новог Сада, те је децентрализација један од кључних сегмената по чему се наш фестивал издваја. Такође, повезаност са фестивалом Дани урбане културе је исто битна ‒ Узлет је настао као продужена рука ДУК-а, фестивала у оквиру ког се ове године осликао и 100. мурал у Чачку, али и силоси некадашњег „Житопрометаˮ.
Припреме иду по плану, тренутно приводимо крају активности и са радошћу ишчекујемо петак 28. јула. Реакције су за сада сјајне, како оне на интернету, тако и оне које чујемо од људи уживо. Драго нам је што ћемо са Узлетом обогатити понуду Националне престонице културе и програма „Чачанска роднаˮ, те започети један мањи фестивал који нуди приснију, интимнију атмосферу, без гужви на улазу.
Сценом ће дефиловати представници различитих жанрова ‒ рок, електро, инди, реп, треп. Шта је оно што свако од одабраних извођача поседује као аутентично, а шта их повезује?
‒ Данашњу сцену, како код нас, у региону и свету, одликује фузија ‒ жанрова, стила, лирике… Тако је и са лајнапом Узлета, многи извођачи нису стриктно дефинисани једним жанром, у чему је и лепота њихове музике. То их повезује, а оно што је аутентично јесу елементи виђења света. Дарко Рундек има поетично, „споријеˮ гледиште света и себе, док нпр. млади треп или електро извођачи перципирају свет око себе на много бржи начин. Неки се окрећу хумористичкој лирици, док су други романтици.
Фестивал ће отворити јединствени Дарко Рундек са својим бендом „Екипаˮ на задовољство великог броја обожавалаца његовог уметничког израза. У чему се све, по Вашем мишљењу, огледа Рундекова аутентичност и да ли је управо његов стил симбол овог фестивала па је одабран као зачетак или узлет истог?
‒ Дарко Рундек је једна од икона пост-југословенског културног простора, а управо оно што га чини иконом, поред постојања на сцени дуже од четири деценије, јесте и његов природан еволутивни ток у изражају. Експресивност у музици коју ствара, још од „Хаустораˮ, те у самосталној каријери. Његове песме су попут краткометражних филмова ‒ тачно се види да је по вокацији редитељ. Његов стил, али и ставови поводом одређених друштвених питања, осликавају и ставове Узлет фестивала ‒ попут свести о важности еколошких питања, толеранције и међунационалног помирења. Тако да можемо рећи да је он симбол узлета, у сваком могућем смислу. 🙂
Зашто је важно постојање једног оваквог фестивала уопште, а и конкретно у Чачку и да ли очекујете да ће имати регионални карактер захваљујући окупљању извођача са екс-југословенских простора?
‒ Децентрализација културе и уметности, те и музичке индустрије је од вишеслојне важности. Фестивалима попут Узлета обогаћује се локална сцена, али и друштвени и културни живот становништва и, напослетку, подстиче се додатни развој туризма. Сматрамо да фестивал има регионални карактер због извођача са простора некадашње Југославије ‒ посебно бих истакла премијерни наступ у Србији словеначког авангардног (т)рап састава „Matterˮ и то управо код нас на Узлету.
Аутор фотографије: Сашо Штих
Како сте задовољни претходно завршеним ДУК фестивалом и који детаљи ће остати упамћени као својеврсни лајт мотиви ове године? Који мурал је Вама најдражи и зашто?
‒ Презадовољни смо овогодишњим издањем ДУК-а, јер смо имали неколико великих момената. На ДУК-у учествовало је преко двадесет муралиста из земље, региона и иностранства ‒ тачније из Јапана, Аустрије, Француске, Швајцарске, Хрватске и Босне. Осликан је 100. мурал у Чачку, те смо оправдали епитет града мурала. Такође су осликани и силоси некадашњег „Житопрометаˮ муралима висине 34 метра за шта су заслужни Вук Ђурић Ендо, немачки уметник Картел и београдски дуо Sobekcis.
Најдражи ми је AI мурал који су радиле две Чачанке ‒ Маја Стојановић Змаја, Ирена Јевтовић и Мостарка Карла Ћосић. Мурал носи еколошку тематику с обзиром на то да су многе активности ДУК-а и самих уметница инспирисане заштитом животне средине. АI експерт Александар Зах им је био сарадник на пројекту; речи које је задао АI генератору биле су животна средина, екологија и фантазија. Скицу коју је АI „избациоˮ, Маја, Ирена и Карла су потом прилагодиле свом стилу.
Најимпресивнији мурал ми је претходно поменути на силосима.
Уколико посматрамо ДУК и Узлет, да ли сматрате да се исплатио труд посвећених људи који желе да унесу промене у сам град и да пруже младима нешто свеже и квалитетно и шта би још требало урадити на том пољу?
‒ Како сам се тек од ове године прикључила ДУК и Узлет тиму, дошла сам на, такорећи, све већ припремљено. 🙂 Девет година труда и рада, практично на волонтерској бази, младих ентузијаста из Чачка заиста је за сваку похвалу. Такве иницијативе, када се изнесу до краја и континуирано, доносе бољитак целокупној локалној заједници, а и шире. Простор за унапређење увек постоји, али оно што је битно јесте водити се својом визијом и вредностима и онда ће резултат засигурно бити позитиван. Увек смо подршка новим иницијативама младих људи.
Аутор фотографије: Јелена Јанковић
Како бисте описали музичку сцену која је доминантна у данашње време и које извођаче бисте издвојили као квалитетне и оригиналне? Колико музички укус утиче на формирање личности и сматрате ли да може у великој мери утицати на понашање, говор, културу деце и младих?
‒ Рекла бих да је музичка сцена истовремено и диверзификована, а и у фузији. Преплићу се жанрови, различите сарадње које су некада биле скоро па и непојмљиве се дешавају. Већа је толеранција публике на то, као и самих извођача. Хиперпродукција је нешто што се такође издваја на сцени, и у свету и код нас, а она је дошла са појавом интернета и већом приступачношћу стварања музике. По мишљењу неких то је негативан феномен, јер је данас теже издвојити се, али ја бих рекла да је слобода услед све већег избора сјајна ствар. За избор квалитетних извођача бићу субјективна ‒ са домаће/регионалне сцене мислим да примат имају Словенци ‒ „Matterˮ, „MRFYˮ, „Joker Outˮ, „Koala Voiceˮ. Све су то бендови са врхунском продукцијом. Наша, босанска и хрватска сцена такође је богата indie извођачима као што су Hector Gachan, чувени Свемирко који ће ускоро имати свој велики камбек, „Клиникаˮ Дениса Катанеца, Пеки Пеле, „Spejs Noksiˮ, „Cosmic Gˮ…
Што се тиче повезнице музичког укуса и формирања личности, пре бих рекла да она иде другачијом путањом ‒ прво иде личност, па музика, јер је она њено огледало. Музика има утицај на децу и младе, али не бих рекла пресудан.
Да ли је за посетиоце фестивала осмишљена и нека дневна активност и по чему бисте волели да памте Чачак и Узлет?
‒ Разне активности су на располагању посетиоцима фестивала ‒ моћи ће да уживају у разгледању неких од 100 мурала у Чачку, да се купају на базену поред фестивалске зоне или у Морави, оду на кајак туре Овчарско-кабларском клисуром или да једноставно уживају у лаганом хајкингу по Јелици. Волели бисмо да наша публика памти Чачак као аутентичну Престоницу културе, град мурала, а Узлет као освежење на фестивалској сцени. Надамо се да ће се неки и заљубити. 🙂
Како бисте желели да Узлет изгледа и у ком правцу да се развија током наредних година и које име са светске музичке сцене бисте волели да угостите када би се за то створила прилика?
‒ Волели бисмо да Узлет у наредним годинама расте у сваком погледу ‒ по броју публике и извођача, али да никад не одустајемо од квалитета. Када бисмо могли бирати, са светске музичке сцене, по мом мишљењу, довели бисмо James Blake-a, „Foo Fightersˮ, Bonobо-a i „Florence and the Machineˮ.
Узлет има и еколошки карактер?
‒ На Узлету ће посебна пажња бити посвећена екологији и рециклажи уз подршку и у сарадњи са компанијом „Ball Packagingˮ и пројектом „Свака лименка се рачунаˮ. На више различитих пунктова биће постављање кутије за одлагање искоришћене алуминијумске амбалаже, промотери са ранчевима у које је могуће одложити искоришћену лименку за пиће биће на лицу места, док ће pixelata на креативан начин подсетити публику на то да је алуминијумска лименка амбалажа која може да се рециклира неограничен број пута са минималним губицима. Овом сарадњом подсећамо све наше посетиоце да рециклирају и ураде нешто добро за планету Земљу, јер ипак ‒ свака лименка се рачуна! Данас се рециклира 73% алуминијумских лименки у Европи, а циљ је да то буде 100%.
Фестивал се реализује као део званичног програма Престонице културе Србије – Чачак 2023 под слоганом „ЧАЧАНСКА РОДНАˮ, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Града Чачка.
Узлет фестивал засигурно ће постати још један од симбола Чачка, али оног музичког, авангардног, који се увек отимао мејнстрим сцени и чувао квалитет у звуку, текстовима и енергији, бивајући тако и даље децентрализовани центар добре музике и веселог расположења.
Марија Миљуш
Фотографије: Владимир Миливојевић Буги (Вања Ратковић), Јелена Јанковић (Кристијан Молнар), Сашо Штих (група Matter), Сандра Планојевић (група Охајо)
