TEGLE MEDA NAPUNJENE I LEPIM ŽELJAMA
Za Čačanina Milana Živanovića, verovatno jedinog profesionalnog pčelara u našem kraju, pčelarstvo je, pre svega, ljubav prema pčelama i prirodi, ali i uživanje i izazov napraviti med i pčelinje proizvode koji će biti prijatnog i specifičnog ukusa.
– Pčelarstvom u našem kraju ljudi se uglavnom bave iz hobija, a ja živim od ove grane poljoprivrede. Pčelinjaci Živanović su specifični po pristupu pčelama, medu i našim proizvodima. Sve, ceo lanac proizvodnje, radimo punog srca. Svaka tegla meda, ne samo da je napravljena, već je i napunjena lepim željama. To je osnov svakog uspešnog posla. Pčelarstvom se ne treba prioritetno baviti zbog novca, već iz ljubavi. Za uspeh nisu potrebne velike reklame, nego da kupci pričaju o kvalitetnim proizvodima. Ljudi naivno i lako pristupaju ovom poslu, a potom brzo odustaju. Za pčelara su važni strpljenje, upornost, istrajnost, vera u trajanje, jer se u pčelarstvu ništa ne dešava brzo, ni lako. Svaki deo procesa proizvodnje ima svoju draž i lepotu, a za mene je čak i problem izazov da napredujem – kaže u razgovoru za naš list Milan Živanović, među prijateljima, komšijama i zadovoljnim mušterijama poznat i kao pčelar Minja.
Milan Živanović je pčele zavoleo još kao dete, zahvaljujući porodičnom pčelinjaku njegovog oca Dobrosava. Zanimljivo je da je pčelarstvo bilo porodična tradicija i njegove supruge Gordane.
– Kada smo se supruga i ja venčali razmišljali smo čime bi se dodatno bavili, kako bismo dopunili kućni buxet. Shvativši da od naših plata nećemo moći sebi da priuštimo putovanja, koja su nam u to vreme bila među prioritetima, odlučili smo da samostalno i na višem nivou počnemo da se bavimo proizvodnjom meda. Pre dve decenije smo kupili 40 košnica i počeli da razvijamo pčelinjak, a pre pet godina sam odlučio da napustim firmu u kojoj sam radio, Telekom, i počnem profesionalno da se bavim pčelarstvom. Danas imamo 200 košnica koje selimo, i koje su samo za proizvodnju meda, i gotovo još toliko koje proizvode matice. Uglavnom, u toku letnje sezone imamo više od 300 košnica, jer toliko možemo da uradimo na porodičnom nivou, naravno, uz povremeno angažovanje saradnika i sezonskih radnika – objašnjava Minja Živanović.
U njihovoj paleti proizvoda su i polen, perga, mleč, a pored bagremovog, livadskog, suncokretovog i lipovog meda, ove godine je u ponudi i med od ceđene divlje trešnje i maslačka. Da je reč o sortnim vrstama meda, vrhunskog kvaliteta, potvrđuje i činjenica da je proizvodnja bazirana na organskom nivou, odnosno, da se ne koriste hemijska sredstva.
– Naša proizvodnja nije registrovana kao organska, ali, osim što je dobrobit za čoveka, i pčelama prija. Sve radimo organskim kiselinama i preparatima na bazi eteričnih ulja, što zahteva više vremena, ali ekološki pristup pčelarenju je kvalitetniji – naglašava naš sagovornik.
U tehnici prerade meda nema tajni za pčelare, a oprema za pčelarstvo je na visokom nivou.
– Opremu je lako nabaviti i država je subvencioniše. Mnogo je teže naći dobre lokacije i terene, koji nisu zagađeni, za postavljanje pčelinjaka. Nije lako postaviti pčelinjak, važno je da nikome ne smeta, da bude osunčan i u zavetrini… Mi imamo pet, šest lokacija, uglavnom su na planinskom terenu, udaljeni su skoro 50 kilometara od Čačka. Polen sakupljamo baš na tim lokacijama gde su livadske paše. Inače, u našoj proizvodnji prioriteti su livadski med i kvalitetan polen – kaže Minja.
Na Suvom bregu, Živanovići imaju, ne samo prodavnicu, već i prostorije za obradu meda, kao i stolarsku radionicu. Ova porodica se potpuno posvetila pčelarstvu, kako kažu, kompletno su zaokružili priču, od proizvodnje košnica, ramova, okvira, preko nege pčela koje sakupljaju nektar sa cvetova, do finalnih proizvoda nežnih ukusa.
– Uglavno sve radimo sami, interesantno nam je da uvodimo novine, kojih nema na tržištu. Važni su nam detalji, jer je pčelarstvo za nas zaista više od posla, iako možda zvuči kao fraza. Naša najbolja reklama su komšije, prijatelji, stalne mušterije koje prepoznaju kvalitet. U današnje vreme je najteže opstati. Cilj nam je da trajemo i, naravno, da putujemo. To je za nas sasvim dovoljno. Zahvaljujući ovom poslu uspeli smo da posetimo mnoge sajmove u inostranstvu, pa smo spojili lepo i korisno – priča naš sagovornik, napominjući da je veoma bitno konstantno se usavršavati, pratiti svetske trendove.
Za sve one koji bi voleli da se profesionalno bave pčelarstvom, treba napomenuti da nije reč o biznisu koji se radi usput i uz druge obaveze, već o načinu i stilu života posvećenom pčelama i prirodi, naglašava Minja Živanović:
– Pčelari su oni kojima dugotrajan rad sa pčelama i na pčelinjaku ne predstavlja napor, već zadovoljstvo, kao i oni kojima nije prioritet profit, već dobro zdravlje i dobrobit, kako pčelinjeg društva, tako i ljudi. Ako neko ovako razmišlja, onda može da se bavi ovim poslom.
U porodičnom poslu, Milanu i Gordani, s velikom ljubavlju pomažu “sezonski radnici”, njihova deca Mihailo i Katarina, studenti Tehnološkog fakulteta u Beogradu. Oboje su se posvetili biotehnologiji, a da li će nastaviti porodični biznis, to zavisi od ljubavi koja će prevagnuti.
Nela Radičević
NAJTRAŽENIJI BRONHI – BAGREM
– Mnogi ljudi su alergični na polen i njima smeta livadski ili lipov med. Za njih je najbolji izbor bagremov med. Takođe, ljudi koji boluju od dijabetesa mogu da ga koriste. Deca preferiraju bagremov med, jer je najnežniji. Za odrasle je možda najbolji livadski med, jer je najkompleksniji, najaromatičniji, ima najviše sastojaka drugih biljaka i eteričnih ulja. Svako treba da napravi svoj izbor meda. Ali, sve je veća potražnja i za drugim proizvodima, kao što su mleč, perga, polen. Na primer, propolis je dosta korišćen u vreme korone. Naš odličan i najprodavaniji proizvod je bronhi bagrem, to je kombinacija propolisa i bagremovog meda. Napravili smo ga za decu predškolskog i školskog uzrasta, kako im propolis ne bi bio težak, već nežan i kvalitetan. Ovaj proizvod je odličan kao zaštita od respiratornih infekcija – objašnjava pčelar Minja Živanović.
BAGREMOV MED NAJKVALITETNIJI, A LIVADSKI NEPRAVEDNO ZAPOSTAVLJEN
– U zemljama okruženja medovi su izuzetno aromatični, a sa našeg prostora su veoma nežnog, prijatnog ukusa. U Srbiji je najkvalitetniji bagremov med, iako bagrem nije poreklom sa ovih prostora, već je donet iz Amerike. Mađari su veliki proizvođači meda, ali nemaju kvalitet poput našeg. Smatram da je nepravedno zapostavljen naš livadski med, ali problem nije u kvalitetu, nego u količini. Srbija ima malo livadskog meda, pa nije interesantan stranim kupcima – naglašava naš sagovornik.
