SA OVE DISTANCE IMALI SMO DIVNU MADOST U ČAČKU…

INTERVJU: BRAĆA TEOFILOVIĆ, NEBESKI VOKALI RADIŠA I RATKO

Blizanci Ratko i Radiša Teofilović, jedinstven vokalni „a kapela“ duet na Balkanu, rođeni su u Čačku, 24. marta 1966. godine. Nije do njih, ali sigurno nisu ni pretpostavili da će datum njihovog rođenja ostati urezan u pamćenje našeg naroda i civilizacije po nečuvenoj i bestijalnoj NATO agresiji na našu zemlju. Mi im, svakako, čestitamo rođendan i želimo dobro zdravlje u vremenu koje je potvrdilo njegovu najveću vrednost i još mnogo dobrih nota, jer „pesma nas je održala…“ . . Snimili su pet albuma i 120 pesama u SOKOJ-u. Pandemija korona virusa radikalno je zaustavila javni muzički život, a kako se odrazila na braću Teofilović i njihove planove, govore za „Čačanski glas“…

Muzikom, počinju da se od 1983. i nakon osam godina provedenih u gradskom horu u Čačku i iznenadne smrti dirigenta Predraga Peruničića, koji ih je i uveo u svet muzike, započinju sa istraživanjem starih muzičkih zapisa i muzičke baštine Srbije i Balkana. Tradicionalno muzičko i poetsko nasleđe interpretiraju autentičnim, do tada nezabeleženim dvoglasom, koji postaje njihov zaštitni znak i koji ih s razlogom svrstava u jedinstvenu muzičku pojavu na Balkanu. U svojoj osobenoj pevačkoj karijeri na jedinstven i prepoznatljiv način su otkrili i uspostavili harmoniju tradicionalnog pevanja i, po oceni muzikologa, razrešili „misteriju drugog glasa“, kojim izvode, dva veka staru, srpsku i balkansku vokalnu muzikuMuzika koju izvode izneta je iz kolektivnog pamćenja naroda, mnoge pesme su bile zaboravljene, a svakoj pristupaju sa puno emocija na svoj umetnički način, uvažavajući vreme iz koga dolaze u savremeni etar.

Kako se pandemija korone odrazila na Vašu karijeru?

-Kao i većina građana pridržavali smo se mera koje su bile na snazi i prilagođavali život datim okolnostima. Ovakav situacija se sigurno odrazila na nemogućnost aktivnog nastupanja, koje čini sastavni deo našeg života. To sigurno usporava za trenutak razvoj same karijere, ali to ne znači da treba stati, uostalom od samog početka bavljenja muzikom imali smo mnoge prepreke koje nisu direktno zavisile od nas, već od okolnosti koje su nas okruživale.

Koji period i nastupe izdvajate kao najuspešnije od kako se bavite muzikom?

–Svaki novi koncert je novi izazov i svaki ima neku svoju posebnost, tako da nikada nismo izdvajali koncerte, već smo se trudili da uvek budemo bolji na sledećem nastupu. Izdvojio bih možda, pre svega, egzotična putovanja , koje nam je omogućila muzika, Japan, Korzika, Sardinija, Nigerija, Amerika, Kanada, Austrija, Švajcarska , Mađarska, kao i posebno emotivne koncerte u gradovima bivših republikama SFRJ, Ljubljana , Maribor, Sarajevo, Banja Luka, Zagreb, Split, Rijeka, Karlovac, Ohrid , Podgorica, Skoplje…..

Da li ste nastupali tokom 2020. i gde?

-Tokom 2020. imali smo nekoliko značajnih nastupa, najpre u septembru u Nacionalnom parku Tjentište, potom u oktobru koncert u Prizrenu u okviru Festivala MEDIMUS u porti manastira Sveti Arhangeli. Krajem oktobra imali smo koncert u Kanjiži, takođe, na jednom malom fetsivalu. Početkom novembra imali smo koncert u okviru BEMUSA na velikoj sceni Kolačeve zadužbine na kome je gost bio pijanista i kompozitor Marko Marić. Ove godine, 18. februara, održali smo već tradicionalni koncert u Banja Luci, gde je gost bio, takođe, naš Čačanin Boban Bjelić na harmonici. Raduje da smo i u ovim okolnostima uspeli da napravimo nekoliko koncerata, koji su bili dragoceni i za nas i za publiku.

Koliko ste radili na sopstvenom repertoaru uprkos svemu i da li spremate nove pesme za bolje dane?

-Nas dvojica svakodnevno radimo, utvrđujemo dugogodišnji repertoar, ali takođe, ga proširujemo sa novim pesmama. U januaru smo bili u Kreativnom ateljeu u Kanjiži, gde smo snimili veći broj novih i stari pesama koje bi trebalo da se nađu na našem novom izadnju. Uslovi za rad su bili izuzetni, jer smo  imali na raspolaganju dvoranu sa prirodnom akustikom, a domaćini koji su pomogli oko organizacije, potrudili su za prijatan boravak u ovom gradu na severu Vojvodine.

Da li Vam je rodni Čačak poslednjih godina postao bliži u poslovnom smislu?

-Na naš prvi koncert u Čačku čekalo se više od 15 godina od početka našeg javnog pojavljivanja, a povod je bio jubilej, 170. godina čačanske Gimanzije. Nakon toga, naša gostovanja su postala češća, koncerti posebni i svaki za pamćenje i jedva čekamo priliku da se ovo sa pandemijom smiri i da se ponovo sretnemo sa našim sugrađanima. Iskreno, uželeli smo se Čačka.

Šta su Vaše najlepše uspomene iz grada na Moravi?

-Sa ove vremenske distance možemo reći da smo imali divno detinjstvo i mladost koju smo proveli u Čačku. Mi smo nakon završene gimnazije ostali u svom gradu, gde smo i diplomirali na Agronomskom fakultetu. Svaki manji grad ima svoje prednosti, a Čačak je jedan od takvih, optimalan za sve ono što je mladom čoveku potrebno u toj dobi. Imali smo svoj grad KOŠARKE, koji budi najlepše sećanja iz tog perioda… Naravno, za nas dvojicu je najznačajniji bio Gradski hor u kome smo ponikli, mesto susreta sa muzikom koju smo na taj način zavoleli i koja je postala deo našeg života..

Kako u budućnosti vidite muzičku scenu u zemlji, ako ograničenja potraju?

–Davati neke prognoze u ovom trenutku je dosta nezahvalno, ali mislim da su neki manji kamerni nastupi izvodljivi, jer se približavaju topliji dani, pa bi možada na otvorenom, uz ograničen broj posetilaca, mogla da se organizuju kulturna dešavanja.

Da li ste i sami preduzeli nešto u pogledu onlajn nastupa i održavanja prisutnosti?

-Postojala je jedna ideja, da se u maju prošle godine u okviru velikog svetskog festivala nas dvojica nastupimo na jednoj online platformi, ali zbog kratkog vremenskog perioda i teškoća u organizaciji, to se nije realizovalo. Iskreno nismo neki ljubitelji takvoga nastupa, jer ono što se dogodi na živom nastupu sa publikom, teško je postići koncertom na online platformi.

Čime ste ispunjavali vreme kad niste nastupali?

-U oklonostima u kojima se svi nalazimo, važno je dobro organizovati vreme i ne prekidati ustaljene aktivnosti. Svakodnevne probe, čitanje dobrih knjiga, pripreme za nastupe, traganje za novim repertoarom, gledanje dobrog filma, odlazak na dobru izložbu, aktivan sportski dan (bicikla, šetnja, plivanje), izleti vikendom, sve su to aktivnosti kojima smo ispunjavali naše vreme u ovom periodu. Takođe smo u julu snimili 15 spotova na Golubačkoj tvrđavi, a potom ih promovisali na RTS-u i većem broju lokalnih TV stanica .

Da li je moguće bilo šta planirati u aktuelnoj situaciji?

-Mi smo uvek spremni za eventualne nastupe, neke stvari se planiraju za narednu godinu, a koncerti ovog leta će zavisiti u mnogome od situacije.

Zorica Lešović Stanojević

„ČUVARI SNA“ U CELOM SVETU

Debitovali su 1998. godine albumom „Čuvari sna“, prvom od četiri u ciklusu, koji označava prekretnicu u njihovoj karijeri prve snimke za Radio Beograd načinili su 1994, nakon čega i započinje njihova koncertna karijera. Nastupali su na brojnim etno i džez festivalima i koncertima u velikim dvoranama sveta: u Vašingtonu, Moskvi, Beču, Budimpešti, Osaki, Gracu, Stansu, na Korziki… Gostovali su i na prestižnim univerzitetima u SAD: New England   Conservatory (Boston), University of Chicago, George Washington University, California Institute of the Arts (Valensija), Franklin College (Indijana).