ИМРЕСИВАН КОНЦЕРТ ХОРА ПРИВРЕДНИКА ХОРУМ ЧАЧАК
“… Нико не зна шта га чека, дан шта носи/ свако јуче оставља нам траг у коси/ доба прошло и будуће, прича иста/ све што сија и не мора да заблиста./ Одисеја, одисеја/ стаза трња или стаза орхидеја/ одисеја, одисеја/ живот, то је само нова одисеја”. Песму Леа Мартина извео је чувени оперски певач Марко Калајановић, још једном доказавши колико воли енергију давања и примања на сцени, што је публика наградила дугим громогласним аплаузом. “Одисеја” је била један од два велика, чаробна тренутка годишњег концерта Хора привредника Хорум Чачак, који је одржан 24. маја, у Великој сали Културног центра. Концерт, под називом “Земљо моја”, носталгичну причу о земљи које више нема, поред ове установе културе, подржао је и Град Чачак. Осим чланова Хорума и диригенткиње Мирјане Јаневске, као и маестралног Марка Калајановића, на спектакулраном концерту су наступили: Сања Симић – сопран, Невена Живковић – пијаниста, Весна Јекић – солиста, Срђан Парезановић – солиста и део оркестра “Станислав Бинички”.
Концерт Хора привредника Хорум окупио је све генерације, од тинејxера који тада нису били ни рођени, до оних који памте све фазе некадашње Југославије. Публика је са громогласним аплаузом дочекала Хорум, који је већ на почетку концерта, првом песмом – некадашњом химном “Хеј Словени”, подигао посетиоце, који су углас певали поједине нумере заједно са хором. Низале су се познате песме, које су обележиле време земље које више нема. Концерт је завршен нумерама које су спајале све народе и народности, “Од Вардара, па до Триглава” и “А сад адио”. Наравно, чуле су се песме из Македоније, са Косова, из Босне, Војводине, као и сплет из Србије са препознатљивом песмом нашег краја “Ој, Мораво”. Публика је уживала у вечним хитовима, попут “Биљана платно белеше”, “Не стој Доне, Донке”, “Јовано, Јованке”, “Мој голубе”, “Јечам жњела”, “Емина”, “Пјесмо моја”. “Кад ја пођох на Бембашу”, “У Новом саду”…
Слободан Спасовић, председник Програмског одбора и један од оснивача Хора привредника Хорум, каже да су се за редован годишњи концерт, четврти по реду, припремали од септембра, уз мање проблеме, које су успели да превазиђу уз сјајну диригенткињу Јаневску:
– Хор јесте аматерски, али са одличним гостима и нашим певањем из срца покушавамо да се издигнемо изнад аматерског нивоа. Хорум од оснивања негује социјалну димензију. Концепт овогодишњег концерта је сећање на време бивше Југославије, када смо живели спокојно. Песмама поручујемо публици и свету да успори, да у животу заједно правимо мостове, а не зидове.
Концепт под слоганом “Земљо моја” обухватио је сплетове песама из наших бивших република и покрајина.
– Било је то дивно подсећање на музику која је све нас спајала. То су песме које су слушали наши родитељи, наше баке и деке, желели смо да пренесемо тај делић атмосфере на публику. Углавном, музика је и овога пута спојила све нас и дирнула дубоко у душу. То су песме које могу да оживе емпатију код људи – изјавила је за наш лист Мирјана Јаневска, диригенткиња хора, која је ове године први пут са члановима Хорума.
Сјајни уметници Сања Симић и Марко Калајановић бриљирали су и као водитељски пар, који је публику водио кроз замишљено путовање и са члановима Хора привредника заједно евоцирали успомене на то лепо време:
– Некадашња Југославија није била ни превелика, ни премала. Била је таман, баш онаква каква нам је требала. Имала је и своје реке и горе, и житна поља и море. Земља разнолика и богата културом, језиком, традицијом. Давала нам је прилику да упознамо људе из различитих делова земље и света, да учимо једни од других и градимо мостове разумевања међу различитим култарама и религијама… Имали смо своје вредности, где је човек човеку био човек! Имали смо осмех на лицу!
Поред добро осмишљеног репертоара, концерт је увеличао и занимљив визуелни и сценски наступ на замишљеном путовању возом “Хорум Експрес Чачак”. Чланови хора су дочарали и тадашње модне трендове, посебно осамдесетих година које је обележио нови романтизам, дали су посебан печат “путовању” кроз некадашњу Југославију. Наравно, доминирале су даме у изражајним бојама, дезенираним материјалима, хаљинама романтичних кројева, са тада веома популарним ешарпама и марамама око врата и рајфовима и машнама у коси.
Весео и насмејан Хорум зрачио је фантастичном енергијом коју је делио са публиком. Свака песма је пронашла пут до публике, а “Задњи воз за Чачак” изазвао је одушевљење посетилаца који су заједно певали са хором, па је диригенткиња Хорума радо прихватила да део песме поново отпевају. И то није све. На крају концерта када је публика вратила Хорум на бис, у пуној сали Културног центра орила се песма:
– Узми задњи воз за Чачак/ пут је веома дугачак/ исплати се када стигнеш/ психички се одма дигнеш./ О, не, не, не…/ Са Овчара и Каблара песма стара!
Н. Р.
