УЛИЦА СТАРИХ ЗАНАТА У ГУЧИ И ОВЕ ГОДИНЕ ПРИВУКЛА ВЕЛИКО ИНТЕРСОВАЊЕ САБОРАША
РУЧНИ РАДОВИ СВЕ ЦЕЊЕНИЈИ!
Осим што слави трубу и негује изворно народно стваралаштво, Драгачевски сабор трубача у Гучи је верни чувар традиције, старих заната и обичаја, па је управо због тога и ове године Улица Старих заната привукла велику пажњу и домаћих и страних посетилаца.
Као и ранијих година, у Улици старих заната окупили су се представници разних удружења и занатлије и на сјајно аранжираним штандовима изложили различите ручне радове и производе домаће радиности. Међу бројним учесницима изложбе старих заната и домаће радиности био је и чачански „Босиљак“, који је основан пре 13 година са циљем очувања традиције и старих заната. промовисала је Славица Петровић.
– Чланице нашег удружења редовни су излагачи на Сабору трубача у Гучи, као и на многим другим манифестацијама које се организују у нашој земљи. Сматрам да се млади сада мало више интересују за старе занате. Ткање им је посебно интересантно, а и вез је поново у моди, па се све више јављају да учествују на нашим радионицама, како би научили вез, златовез и неке друге технике ручног рада. Наш циљ је да се ово наше умеће и даље преноси „са колена на колено“ , јер је овде реч о вредној баштини нашег народа – рекла је за „Чачански глас“ Славица Петровић из Удружења „Босиљак“ Чачак.
У Улици старих заната је своје домаће производе изложила и Ана Станишић из Удружења сеоских жена Драгачева. У њеном асортиману су били домаћи ликери, џемови, слатко…
– Ово су домаћи производи. Правимо их по старим рецептима наших мајки и бака. На тај начин чувамо сећање на њих, а истовремено и продужавамо традицију. Надам се да ће моја ћерка и снајка наставити да се баве припремањем наших традиционалних специјалитета, јер се показало да нема ништа боље и здравије од домаће хране – рекла је са оптимизмом Ана из Властељица.
Грнчарија из Злакусе је и овога пута привукла велику пажњу сабораша. Интересовали су се за земљане лонце, сачеве, пекаче, шерпе, ћасе, котлиће… Готово сви су застајали поред овог штанда да се распитају за цене, а пазарили су махом најстраственији љубитељи укусних домаћих специјалитета специјално припремљених у земљаним посудама.
– Сви знају да су ово производи ручне израде и да су због тога тако квалитетни. Злакуса је јединствено село на свету које има дугу традицију грнчарског заната. Грнчарију радимо „зидањем“ и то се преноси „са колена на колено“. Сачували смо традицију и од тога не одступамо, наша грнчарија има заштићено географско порекло и свака наша ручно рађена посуда има свој серификат који представља знак квалитета – објаснио је Бранко Никитовић из Злакусе.
Милан Павић из Горјана, мајстор корпарског заната, ранијих година је чешће долазио у Гучу. Ипак, у последње две године то му није полазило за руком, јер су његови производи постали много траженији:
– Иако живимо у доба савремене технологије, људи све више желе да уживају у традиционалним и природним стварима. Посла има на претек. Идем свуда, а највише у Сирогојно, тамо плетем своје корпе и друге ствари и продајем туристима. Био сам пре 15 дана у Кучеву и одлично прошао. Стари занати полако изумиру и нема много оних који се тиме баве. Ускоро идем и у Пулу, где ћу боравити четири дана, позвали су ме из Музеја у Сирогојну. Доста радим за етно села. Ишао сам и у Андрића град у Вишеграду. Траже ме са разних страна, али ја се не жалим – продаја је солидна и од овог заната може да се живи – истакао је Павић.
Ужичанка Олгица Савић је дошла у Гучу да представи уникатне, ручно рађене одевне предмете. Посетиоци су често застајали крај њеног штанда, а највише су се интересовали за вунене џемпере и јакне.
– Користимо вуну, природан је материјал. Мало плету баке, мало мајке, а и ми млађи.Све је ручни рад – плетено и везено. Да се исплетне једна јакна потребно је најмање 15 дана – рекла нам је ведра и насмејана Ужичанка.
Основни проблем са којим се суочавају ови верни чувари наше традиције јесте слаба заинтересованост младих да изуче занате и да се њима баве. Неки од ових заната, попут сарача, ужара и јорганџија, нажалост, полако изумиру.
– Последњих година имамо Улицу старих заната. Тиме показујемо да нисмо заборавили на наше корене, на те наше старе занате. Они су веома привлачни туристима, поготову странцима. У последњем периоду за њих су више заинтересовани и млади, што и јесте наш циљ. Овакве изложбе, на неки начин, представљају упознавање са нашом културом. Ова улица је веома посећена током Сабора и то нам даје наду да ће наши стари занати бити сачувани за генерације које долазе – казао је Радомир Јовановић из ТО „Драгачево“.
И на овогодишњем Сабору трубача, Улица старих заната је пружила могућност посетиоцима Гуче да се упознају са старим занатима и пазаре изузетно квалитетне производе ручне израде из различитих делова Србије, земљане лонце из Злакусе, плетене корпе из Горјана, опанке, гуњеве и јакне, сувенире од дрвета, стакла, као и бројне друге употребне предмете. Добру прођу је имало, како наш народ воли да каже, и „здравље из тегле“ – слатко, џемови, као и бројни други производи вредних чланица сеоских удружења.
В. С.
