ПРОМОВИСАНА КЊИГА „АЗРИНИ СВЈЕДОЦИ” БОРИСА ЛАЈНЕРА
Помен минулих времена рокенрола данас евоцира успомене на групе које су се окупљале око чувених музичара. Сведочења о раду и делу групе „Азра”, о наступима који су били обележја тог рада, али и о потврдама других, оних који су слушаоци, нашла су се управо у књизи ,,Азрини свједоци” легендарног бубњара Бориса Лајнера „Азре”, „Вјештица”, „Хаустора”. Приче саткане од искуства, анегдота и доживљаја групе из перспективе обожавалаца нашле су се пред читаоцима уз рад Бориса Лајнера и Јасминке Митрић. Чачанска публика је промоцију наведене књиге испратила у уторак, 20. септембра у Великој сали Дома културе. Водитељску реч имала је Верица Ковачевић, уредник Културно-образовног програма Дома културе који је био и организатор вечери.
Јасминка Митрић, коуредница издања „Азриних свједока” присутне је упутила на занимљиву биографију једног бенда, а примери тог живота отелотворени су кроз две књиге, управо из перспективе Бориса Лајнера, бубњара који је желео да овековечи постојање бенда речима о скупу који је некад постојао. У складу са претходним Митрић је проговорила о живости и несвакидашњем начину бележења књиге: „Једна од ретких кратких бубњарских књига писаних онако како је живио. Неки критичари су замерили да је, можда, премало музике, што је мало мени нелогично јер је он бубњар, голман бенда. Он је то одсвирао, зашто ће писат? Он је писао те „хајлајтсе” који нису баш познати, који су контроверзни, који се чак крију под недужним насловима.”
Певајући чувене „Азрине” песме, коментаришући о анегдотама везаним за Џонија Штулића, за свој рад и доживљаје у том бенду, Лајнер је публици, потенцијалним читаоцима хумористично и наговестио садржај књиге. Из перспективе коуредника, придодала је Јасминка Митрић: „Ово је, у ствари, отворена књига, она је могла изгледат на сто начина и имат цијели ред у регалу, колико је било обожавалаца и прича. Било је прича од оних који су се касније јавили, који су, заправо, људи до којих смо могли доћи свакаквим каналима су стизали.”
Како је необично издање настајало и каква је његова структура публика је слушала и кроз спонтани дијалог аутора Лајнера и коуредника Митрић. Неретко се чуо смех, а потом аплауз који је подсећао да „Азра” јесте рокенрол група која је имала обиље концерата и догађаја који су се памтили! Такве догађаје обожаваоци су чували од заборава својим белешкама, импресијама које су стизале до Лајнера, отуда и настанак ове књиге. Јасминка Митрић о претходном придодаје: „Занимљиво је да ова књига нема лекторски х и уредничких интервенција, мислим да је минимално. Прво што ту има пуно различитих језика, дијалеката, из старе Југославије, различитих нивоа писмености, на пример, имате дерматовенеролога из Зрењанина и виличара из Зенице и сви су ту! Лабавом хронологијом стављени у та поглавља и онда видимо да ту нема ни точке ни зареза, и шта ћеш ти ту сад чистит језик јер је смијешно. Мора се добит та сировост! Тај неки искрени хаику, пре посла написан исто је ту. То је ракурс који никад није био обрађен. Фанови, мислим…да није било нас, не би било ни вас и обрнуто. То вреди за сваки бенд, али Азра је специфична зато што су њени фанови заиста били радикални. Зато се и зове књига „Азрини свједоци“, парафраза на Јеховине. До дан данас су остали, а та најдрагоценија меморија коју су људи подијелили с Борисом, са свима нама, мислим да је нешто посебно. Има ту података које ни Борис није знао, много података које су остале у провинцијама, а нарочито су приче одатле занимљиве.”
Борис Лајнер је поред тумачења самог издања језгровито изрекао тврдње о питању рокенрола данас, поређењу савремене и некадашње музике овог жанра: „Ево га, ту је рокенрол, видите, ту су моји највећи фанови у публици. Поздрављам их све. Рокенрол је снага која не посустаје, мења облике, али срж остаје иста. Једанпут рокер је стално рокер. Ја сам већ педесету годину рокер и добро се држим.”
Публика је према речима водитеља програма Верице Ковачевић подстакнута на размишљање о смисленом раду „Азре” и у временима која су носила са собом осврт на ратна искуства. Наиме, у Берлину је одржан концерт под називом „Ко то тамо пјева – рок протв рата” са племенитом идејом су хтели као и сви бендови да искажу ратна страдања на Балкану. Бубњар Лајнер је о поменутим мисијама истакао: „Да ја сам у то вријеме отишао у Берлин, кратко сам живео у Прагу, тамо је била језгра мојих пријатеља и пошто је бјеснио раат на Балкану, одлучили смо да покушамо направити макар глазбу. Желели смо подсјетити људе да луди рат треба зауставити. Онда сам ја био задужен за бендове, скупио сам бендове бивше Југославије, ту су нам два пријатеља помогла око финансирања, углавном у Прагу смо свирали, било је одлично. У Берлину је исто био један концерт, дошао је „EM-ТИ-ВИ”, снимио је емисију од пола сата. Та наша наивна идеја ипак је заживела, било је то на телевизијама, реакције су биле позитивне. Нисмо зауставили рат, нажалост, али ето, учинили смо добро дјело.”
Мозаик склопљен од белешки различитих искустава, шаренолико језички оформљен, остаје да буде сведок јер „Азрини свједоци”, управо тај мозаик ће, можда, читањем изродити нове сведоке о рокенролу који се некада свирао.
Милица Матовић
