ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА МЛАДОГ ФОТОГРАФА АЛЕКСЕ СТАНКОВИЋА У “СРПСКОМ ПАБУ”
У оквиру пратећег програма чачанског Фестивала “ПРИЧА”, млади рок фотограф Алекса Станковић имаће своју прву самосталну изложбу концертних фотографија. Алекса има само 22 године, а већ је фотографисао више од 100 концерата и већ је препознатљив по квалитету и једноставном, али и јединственом стилу. Његова прва изложба, под називом “Рок кроз објектив”, биће отворена у “Српском пабу”, у суботу, 15. јуна.
НАЈВАЖНИЈИ ТРЕНУЦИ МУЗИЧАРА И ПУБЛИКЕ
Алекса Станковић је рођен 2002. године у Београду, где живи и студира Филозофски факултет, одсек историја. Поносно носи три републичке награде са такмичења из историје, на која је ишао током средње школе. Одмалена је заволео рокенрол музику, а прве песме које је научио, наглашава, биле су од “Рибље чорбе”, “Азре” и “Rolling Stones”-а:
– С обзиром на то да се мој тата већ дуго професионално бави фотографијом, захваљујући њему, брзо сам научио основне тајне ове уметности и било је само питање времена када ћу узети фотоапарат у руке и почети смаостално да снимам оно што мене инспирише, а то су првенствено рок концерти.
За мање од две године бављења концертном фотографијом, фотографисао је више од 100 концерата, међу којима су групе уз које је одрастао, попут: “Рибље чорбе”, “YU grupe”, “Scorpions”-а, “Бајаге и инструктора”, “Аеродрома”, “Парног ваљка”, “Атомског склоништа”, “Ван Гога”… Први концерт који је фотографисао био је “50 година YU grupe”, 10. септембра 2022. у Београду, на Ташу, а 100. јубиларни концерт 9. маја ове године у Новом Саду, када је наступала “Рибља чорба”.
– На концертима се трудим да ухватим најважније тренутке и да прикажем праву рок атмосферу, коју заједно стварају музичари и публика. Посао рок фотографа је веома занимљив и надам се да ћу се тим послом бавити дуго и успешно – каже за “Чачански глас” Алекса Станковић.
КАКО БЕНД ДИШЕ…
Растао си поред оца фотографа, али када се јавила права љубав према фотографији, када си се заинтересовао за ову врсту уметности?
– Одмалена су фотоапарат и лепе фотографије привлачиле моју пажњу. Гледао сам татине разне концертне фотографије “Азре”, “Рибље чорбе”, “Бајаге”, “Бијелог дугмета”, као и фотографије са политичких демонстрација 9. марта и 5. октобра, и замишљао како ћу и ја једног дана направити неку фотографију која ће, описујући један временски период, ући у историју. Средином 2022. године коначно сам одлучио да и ја почнем да се бавим фотографијом, тада сам увидео да је тај посао веома занимљив и да желим озбиљније да се бавим овом уметношћу.
Првенствено се бавиш концертним фотографијама. Осим љубави према рок музици, шта је још потребно за добру фотографију?
– Посао рок фотографа није нимало лак, јер да бисте били добар фотограф морате прво да волите рок музику, па тек онда да се упустите у ту врсту фотографије. За добру рок фотографију, пре свега, морате добро да познајете бенд који намеравате да фотографишете, да знате њихове песме, да разумете њихову емоцију и енергију на бини. Морате да осетите како одређени бенд дише. Када то спознате онда је остало оно најтеже – да успете да снимите прави тренутак на концерту! Наравно, без обзира на све наведено, изузетно је важан и фактор среће…
РОК НИЈЕ САМО МУЗИКА, ВЕЋ ПОСЕБАН ПОГЛЕД НА СВЕТ
Одакле љубав према рок музици?
– Рок музика има енергију која се мени допада, има текстове који говоре о љубави, али и о политичком бунту. Рекао бих да рок није само музика, већ посебан поглед на свет у коме сви живимо… То је посебан стил живота, зато не може свако бити рокер!
Поред концертне фотографије, шта још волиш да фотографишеш? Шта те посебно инспирише?
– Поред концерата, највише волим да правим уличне фотографије које приказују свакодневни живот, протесте, политичке догађаје, конференције и остале теме у вези са друштвеним животом.
Кажу да добра фотографија вреди више од хиљаду речи. Шта ти желиш да поручиш твојим фотографијама?
– Својим концертним фотографијама желим да прикажем специфичну енергију која постоји само на рок концертима. А другим фотографијама желим да прикажем друштво и друштвене промене једног времена у коме тренутно живим. Али, ја препуштам да свако ко гледа моју фотографију, тумачи на свој начин…
Који су твоји планови и шта би желео још да фотографишеш?
– До сада сам фотографисао 101 концерт, тако да ми је следећи план да достигнем 200 концерата. А вероватно када снимим тих 200, онда ћу рећи да ми је нови циљ да снимим 300 концерата… А желим, као и до сада, да и даље фотографишем све оно што ме као фотографа инспирише…
КАД СЕ СПОЈЕ ФОТОГРАФИЈА И ИСТОРИЈА
Студент си Филозофског факултета. Волиш историју. Шта ће у будућности победити као твоја професија, историја или фотографија?
– Волео бих да спојим лепо и корисно, фотографију као уметност, а историју као велико и корисно знање за живот. Волео бих да будем фоторепортер и да извештавам о дешавањима широм света. А када бих морао да се определим између фотографије и историје изабрао бих, ипак, бављење фотографијом, јер је тај посао много динамичнији.
Н. Р.
Фото: Алекса Станковић
АВИОН, МЕСЕЦ И ЗАЛАЗАК СУНЦА…
Иако си млад фотограф, да ли већ имаш неку фотографију којом се посебно поносиш?
– Као млад фотограф направио сам до сада десетине хиљада фотографија. Поред многих објава мојих фотографија на интернету, друштвеним мрежама, порталима и изложбама једна се издваја. Та фотографија није објављена на наведеним местима, та фотографија је завршила као позадина на мобилном телефону једне мени драге особе. Када сам то постигао, знао сам да је та фотографија посебна.Настала је на самом почетку моје каријере. Као што сам споменуо, за добру фотографију је потребан и фактор среће. Мени се посрећило, уклопио ми се кадар у коме су авион, месец и залазак сунца. Једноставна, а лепа фотографија коју свако посматра на свој начин…
