„ВЕТАР И ЗАСТАВЕ“ – ПРЕДСТАВА О ТАНАСКУ РАЈИЋУ, ЈУНАКУ БОЈА НА ЉУБИЋУ
Годишњица смрти Карађорђевог барјактара и Милошевог тобџије Танаска Рајића и 208. година од Боја на Љубићу, у првој националној престоници културе, обележена је у уторак, 6. јуна, извођењем монодраме „Ветар и заставе“ у дворишту Народног музеја. Представа у режији Милана Милосављевића, а по тексту књижевника Дејана Стојиљковића, настала је уз подршку Града Чачка у продукцији Градског позоришта Чачак, а извршни продуцент је Марко Чкоњевић, власник FAME Solutions из Београда.
Кроз лик јунака и историјску причу засновану на најмаркантнијим догађајима из живота Атанаска Танаска Рајића, од рађања, 31. јануара 1754. године у Страгарима под Рудником, на свеца по коме је добио име, до јуначке погибије бранећи топове у шанцу на Љубићу, 6. јуна 1815. публику је провео, такође, маркантан глумац Никола Шурбановић. Од мајчиног млека и гледања у звезде у младости, женидбе Јаном, бриге о деци, али и сагледавање зулума и неправди, сведочи кроз јунакаова сећања глумац и сечу кнезова, и турски адет о првој брачној ноћи, и избор Карађорђа за вожда, и стасавање у хајдука, харамбашу и четовођу, и скуп у Орашцу и Такову, све до страдања у симболичну победничку и претећу позицију која траје…
Музички дискретна, са подлогом у којој је подвучена песма из ових крајева „Ој Мораво“, пева је елегично првакиња опере Сања Керкез. Костим је радила Марина Меденица. Сценографија је фокусирана на последње тренутке Танаска Рајића, симболе његовог живота, топ, барјак, кубура, сабља, да би у последњој сцени јунак одлазећи у мрак, постао, заправо, сопствени споменик, који препознајемо и у његовим родним Страгарима и у Чачку, у позицији из које као да непрекидно довикује: „Овде сам, роде… На брду Љубићком. Види ме. Како пркосим. Како душмана на сабљу чекам. Жив сам! Жив сам!“
У жељи да као главни командант протера Турке из Чачанске нахије, командовао је Рајић батеријом топова, а због вештине коју је поседовао у њиховом руковању Милош Обреновић га унапређује у чин капетана. Учесник пресудне битке за будућу српску државу у Другом српском устанку и њену самосталност, прецизно је тукао турске положаје предвођене Имшир-пашом ујутро, тог 6. јуна 1815. да би га опколили, а он престао да командује топовском паљбом, попео се на један топ и кубуром пуцао у турске војнике. По речима очевидаца, историја бележи да су га Турци из беса исекли на комаде…
Потресна, истинита прича о човеку из српског народа, Шумадинцу, човеку коме су на првом месту породица, слобода, морал и људско поштење, снажне симболике и запитаности где су се изгубили такви темељни стубови карактера српског национа данас… Монодрама „Ветар и заставе“ изведена је на Видовдан прошле године управо на Љубићу.
З. Л. С
