У овој сезони род парике је знатно подбацио у читавој Србији, али су чачански повртари, ипак, остварили нешто боље ефекте у производњи. Према подацима Пољопривредне саветодавне службе Чачак (ПССС Чачак), у чачанским селима која су препознатљива по повртарској производњи, приноси паприке су за 30 до 40 одсто мањи у односу на очекиване, првенствено због тропских температура које су владале баш у периоду када је биљкама било потребно највише воде.
Како истиче Борко Ивановић из ПССС Чачак, ова сезона је била изузетно тешка за произвођаче паприке због дужег сушног периода и изузетно високих температура које су достизале, па чак и премашавале 40 степени Целзијуса. Иако ова пољопривредна култура воли топло време, али не и температуре преко 35 степени, у једном периоду је дошло и до дефицита воде за наводњавање код појединих озбиљнијих произвођача, што се одразило и на њене приносе, а самим тим и на цену.
-Када сагледамо целокупну ситуацију у Србији, сматрам да је чачански крај у бољој ситуацији и да су приноси овог изузетно траженог поврћа задовољавајући, како у погледу остварених приноса, тако и његовог квалитета, што ће повртарима донети солидну зараду. У осталом делу Србије ситуација је далеко лошија, приноси су знатно нижи него у чачанским селима. Генерално узев, код озбиљнијих чачанских произвођача, који паприку гаје на већим парцелама (од тридесетак, 40 ари, па до више хектара), приноси ће износити од 25 до 30 тона по хектару. Иако је владала суша, квалитет паприке је задовољавајући, па чак и бољи него у претходној сезони, тако да домаћице које праве ајвар немају разлога за бригу – наводи Ивановић.
Како наводе у ПССС Чачак, у чачанском крају паприка је ове године засађена на површини од 200 до 220 хектара. Водећа села на подручју Града Чачка по производњи паприке су Трнавска и Љубићка Балуга, док треће место заузима Вапа. Ова повртарска култура се на значајнијим површинама узгаја и у Прељини, Заблаћу, Слатини и Горичанима. У укупној структури производње, на 90 одсто укупних површина је црвена паприка која се користи за припремање ајвара.
Откупна цена парике је и у овој сезони добра, у просеку од 100 до 110 динара по килограму, било да је реч о црвеној иили сомборки, што ће, према виђењу Ивановића, произвођачима надоместити смањење рода. Више цене паприке су заступљене у малопродаји, где се прва класа овог поврћа плаћа и до 150 динара по килограму. Цене су разнородне и сваки потрошач може да пазари паприку, посебно на пијаци, у складу са својим могућностима.
Чачански произвођачи тврде да је ово једна од тежих година за производњу паприке, јер је у њој било све скупље, почев од семена, вештачких ђубрива, хемијских препарата, горива, радне снаге, па све до наводњавања, које је било далеко интензивније у односу на неке просечне сезоне. Александра Ружичић из Трнавске Балуге истиче да је ова повртарска култура захтевала доста наводњавања због тропских температура које су обарале рекорде у великом броју дана, што је значајно увећало производне трошкове:
-Имамо око четири хектара црвене паприке. Због екстремне суше, приноси су за нијансу лошији од прошлогодишњих. Морали смо да интензивирамо наводњавање на целокупној површини. Много смо труда и рада уложили, али бар немамо проблема у пласману робе. Имамо добар квалитет паприке, купци нам долазе кући, што представља велику предност. И цена је задовољавајућа – 100 динара по килограму. Једина мана је то што паприка сада спорије зрели, а на то се, колико видим, жале и остали произвођачи. Још увек нисмо стигли ни до половине бербе, тако да нам предстоји још пуно посла, како бисмо потпуно заокружили циклус производње.
Све у свему, домаћице у чачанском крају ће бити у прилици да и ове јесени направе ајвар од квалитетне паприке, наравно, уколико им то кућни буџет дозволи. До сада је пракса показала, ко има добру вољу и жељу, увек пронађе начин да за хладније дане припреми одговарајућу количину домаће зимнице, без које су наше трпезе готово незамисливе.
В. С.
