На основу Наредбе владе ФНРЈ о привременом обезбеђењу архива (Службени лист ФНРЈ од 27. марта 1948. бр. 25) Министарство просвете НР Србије упутило је допис свим среским (градским) народним одборима, априла 1948, да изврше попис и утврде какво је стање архивске грађе, као и да о свему обавесте Државну архиву у Београду.
У Србији је 22. априла 1948. године установљено 16 архивских средишта, међу којима је и Архивско средиште у Чачку. Министарство просвете НР Србије, 24. априла исте године, поставило је за руководиоца средишта, професора Женске гимназије у Чачку Маргиту Радовић, и одредило месечни хонорар од 1.000 динара. Она је била први и једини запослени са канцеларијом у библиотеци Чачанске гимназије, помоћ јој је стизала од архивских повереника, који су већином били просветни радници који су јој слали извештаје са терена. Од 1948. до 1955, подручје деловања средишта обухватало је срезове: Драгачевски, Жички, Љишки, Љубићко-трнавски, Моравички, Студенички, Таковски и територију градских народних одбора срезова: Чачка и Краљева.
Двадесетогодишњи јубилеј Архив је прославио 1968. добијањем Октобарске награде Чачка и пресељењем у део зграде Старог начелства, у коме се и данас налази. Средином 1977. три општине преузимају улогу оснивача Установе, што је наглашено у називу: Међуопштински историјски архив за општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани,
У Архиву се чувају документа која датирају од 1813. до 2016, распоређена у 561 фонд, међу којима је 18 фондова од изузетног значаја, док је 59 фондова проглашено за културно добро од великог значаја. Остали фондови су заштићени као културно добро. Издавачка делатност Архива започела је 1965. До данас је објављено 150 наслова: монографија, хроника места, зборника са научних скупова, збирки архивске грађе, каталога изложби. Од 1984. објављује часописа „Изворник“ и од 2002. „Стари српски архив“.
Међуопштински историјски архив Чачак поставио је од 1955. до 2019. укупно 92 изложбе, како самостално, тако и са другим архивима, културним, научним и образовним установама. Организује и међународне научне скупове: Коста Новаковић у радничком покрету Србије и Југославије (1986); Борбе са главнином немачке Армије „Е“ 1944. (1986); Српска револуција и обнова српске државности (2015), Србија 1918. (2018), Развој комуникација у Западном Поморављу (2021)
За допринос у развоју архивистике, Архив у Чачку је добио највише признање из те области, награду „Даница Гавриловић“, 1988. и „Златну архиву“ из Фонда Александра Арнаутовића 2004, и 2019. За своју издавачку делатност два пута је добијао Награду из фонда Ђурђа И. Јеленића за издавачки подухват године у области архивистике и историје, и четири пута Награду „Даница Марковић“ Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ (2006, 2009, 2012. и 2016) за издавачки подухват године. Културно – просветна заједница Србије доделила је Међуопштинском историјском архиву за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани ...“за нарочите резултате остварене у раду на ширењу културе“… Изузетну Вукову награду за 2020. годину
Задатак да заштите и прикупе документа из свих области живота и рада како појединаца, тако и правних лица, преузели су на себе запослени архивисти. Научили су да је најобјективнији начин проматрања догађаја и њених учесника окренути „лице прошлости, а профил свету“. Тако су архивисти причајући о другима причали о себи, огледајући се у огледалу истине и објективности успели да сачувају „аутобиографију о другима“.
У Установи је од 1948. до данас било укупно 45 запослених: Маргита Радовић, Софија Топаловић, Зорка Блажевић, Радомир Станић, Драга Радосављевић, Милутин Јаковљевић, Лепосава Пантелић, Милка Милосављевић, Милун Ковачевић, Драгољуб Станковић, Милица Пауновић, Вук Петронијевић, Драгољуб Суботић, Драгица Крговић, Младен Стефановић, Миланка Савковић, Миљана Лучић, Владимир Ранђеловић, Драгиша Пешић, Витомир Василић, Радош Маџаревић, Бранка Пешић, Миленија Стевановић, Срђан Петровић, Мирослав Лазовић, Биљана Пешић, Душанка Гавран, Љиљана Николић, Никола Баковић, Зоран Милошевић, Јелена Каличанин, Зоран Маринковић, Зорица Матијевић, Снежана Лазовић, Лела Павловић, Миломирка Аџић, Јасминка Кнежевић, Горан Давидовић, Оливера Милосављевић, Радосава Плавшић, Душица Ружичић, Марија Крњајић, Гордана Драгићевић, Мирослав Пурић и Саво Ковачевић.
НЕ ЗАБОРАВИМО: Важан део архивске грађе који се чува у депоима Архива, поклонили су појединци, сигурни да ће бити сачувани и приказани јавности путем изложби или објављени као посебна издања. Наредне године, Архив ће у години јубилеја, приредити изложбу докумената и фотографија из фондова које смо добили на поклон. Позивамо све грађане Чачка, Горњег Милановца и Лучана који поседују породична документа и фотографије предака, а желе да их завештају будућим нараштајима да нам се јаве, јер архивски фондови и збирке чачанског Архива представљају део јединственог архивског фонда Републике Србије, који је важан сегмент светске културне баштине.
Лела Павловић, директор Међуопштинског историјског архива Чачак
