У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ПРЕДСТАВЉЕНА КУЛТУРНО-ЕДУКАТИВНА АНИМАЦИЈА РИМСКОГ НАСЛЕЂА У ЧАЧКУ
Двадесетоминутни анимирани филм „Римски времеплов”,чији су аутори кустоси-археолози Народног музеја Александра Гојгић и Вујадин Вујадиновић, представљен је у недавно у Галерији Народног музеја. Овом културно-едукативном анимацијом оживљено је римско наслеђе Чачка кроз два сегмента: први су римски натписи на камену, тзв. епиграфски споменици, представљени у виду виртуелног лапидаријума, откривеног на територији коју својом делатношћу покрива Народни музеј Чачак, а други је 3D реконструкција Римских терми – купатила из IV века наше ере, које се налазило између „Лучне зграде“ и Хотела „Београд“, са чијим истраживањима седамдесетих година XX века и започиње откривање античког Чачка. Идеја је да филм буде део сталне поставке, са перидичним пројекцијама.
Народни музеј Чачак се на овај начин још једном приближава широј публици, тако што је оно најважније, а што потиче из античког периода и досадашњих истраживања, као што су Римске терме, као невелики, али занимљив корпус, јако битан за проучавање античке прошлости Чачка, преточио у културно-едукативну анимацију античког наслеђа на овим просторима.
ДВЕ ДАВНАШЊЕ ЖЕЉЕ…
– Некако се поклопило са „престоницом“ да се остваре две давнашње жеље археолога, односно, Народног музеја у Чачку да се осветли како је изгледао процес коришћења Римских терми, како је изгледао процес загревања. Такође, лапидаријум је давнашња жеља, ми смо желели и физички да га направимо, али никад се нису стекле околности да се то оствари. Оно што је са „престоницом“ добијено и што смо ми једноставно на визуелно допадљив начин приближили публици јесте да смо направили овај едукативно-анимирани филм на ком је радио тим Народног музеја, Александра Гојгић и ја као археолози, и шира група људи, фирма „Археодата“, то су углавном археолози. Наратор је глумац Радослав Миленковић, музика за филм је посебно рађена. Мислим, да смо израдом овог филма постигли неке стандарде које смо хтели на почетку – каже један од аутора Вујадин Вујадиновић.
На питање шта су били извори коју дају документарност овом филму, Вујадиновић одговара да је филмска прича највише заснована на археолошким налазима пронађеним током истраживања терми 1970. у самом центру града, као и различите аналогије са простора целог Римског царства.
– Пошто су римска купатила била типске грађевине, није било превише разлике, а ово у Чачку је мање купатило које је служило, како одржавању хигијене, тако и различитим друштвеним активностима. Саме терме су се налазиле на крајевима, ободима урбаних насеља, зато што је коришћена велика количина дрвета, а око терми су се налазиле и различите продавнице где су људи могли да задовоље своје основне потребе – наводи наш саговорник.
Када говори о другом делу „Римског времеплова“, односно, о лапидаријуму, као и самом „наратору“ Клаудију Тиберију Галу, коме је глас и стас позајмио глумац Радослав Миленковић, археолог Вујадиновић наводи да су кренули трагом нашег познатог епиграфичара Светлане Ломе, професорке на Филозофском факултету, која је повезала један споменик који је откривен у Чачку, а тиче се Клаудија Тиберија Гала, и открила да је то, у ствари, римски витез, односно, првобитни заповедник једне помоћне јединице, који је касније постао и сенатор, гувернер две римске провинције Дакије и једне у северној Африци.
Знамо да ово нису биле једине терме на територији Чачка, а људи се често питају и да ли су биле приватне или јавне. Ову дилему разрешава Вујадиновић речима да су највероватније све терме које су биле мањих димензија откривене на територији Чачка, једне у самом центру, а друге у насељу Бељина (припадале једном већем пољопривредном имању), највероватније, биле јавна купатила. Користио их је већи број становништва, пошто их је требало одржавати, прибавити веће количине дрвета, поготову, што у том времену нису постојала приватна кулатила. Оно што је до сада пронађено на нашој територији су мања купатила која су користили мушкарци и жене, највероватније у различитим терминима, прича Вујадиновић.
ФЕЛИКС КАНИЦ: РИМСКИ ПОЛОЖАЈИ И НА ПРОСТОРУ БЕЉИНЕ И ЈЕЗДИНЕ
Да трагове римског постојања на нашем тлу, археолози откривају више од пола века, потврђује и археолог Александра Гојгић, истичући да нас „Римски времеплов“ враћа у време Римског царства, у доба када је на месту данашњег Чачка постојало античко насеље које је било важна путна станица на источној граници провинције Далмације са Горњом Мезијом, на раскршћу између рударских области планине Рудник и Ибарске долине.
– Управо тај важни положај у Римској империји одредио је даљу судбину нашег града. Епиграфски споменици, односно, натписи који су откривени, а потичу из II–III века, говоре нам да се у овом периоду у самом Чачку или околини, налазила станица државних службеника односно бенефицијара, чија је дужност била да надгледају путеве, транспорт робе, безбедност саобраћаја, а такође су били и нека врста полиције. У III веку бенефицијари су имали дужност да прикупљају порез од провинцијског становништва како би снабдевали војску. Из сачуваних натписа сазнајемо и које су војне јединице могле бити у нашим крајевима, пре свега, војници кохорте „друга милијарија нова Делмата коњичка“, као и једно одељење (вексилација) кохорте „осма добровољачка кохорта римских грађана“, које су највероватније након бенефицијара, обезбеђивале подручје око Чачка. Питање, где су се налазиле бенефицијарна станица и утврђење ауксилијарних (помоћних јединица, за разлику од основне војне римске формације, односно легије) је још увек отворено. Поред данашњег центра Чачка, где се налазио главни прелаз преко реке, могуће локације ових римских војних положаја су простор Бељине или Јездинског поља на месту садашње фабрике „Слобода“, где је још Феликс Каниц у XIX веку видео јаке темељне зидове у кориту Јездинске реке. Натписи нам дају податке о војним заповедницима, цивилном становништву, о припадницима витешког сталежа, пружају нам драгоцене податке о религији, о боговима римског пантеона као и о египатским божанствима – истиче детаље Александра Гојгић и додаје да на простору ужег центра града од почетка IV па до прве половине V века егзистира насеље чије се димензије и значај за сада још увек тек наслућују.
– Сведок значаја Чачка тог периода су терме, односно, мање купатило (балнеум) које су откривене у самом центру града. Оне су, за сада, једини конзервиран и презентован римски објекат. Римска купатила представљају једну од основних инфраструктурних грађевина које се подижу у новоосвојеним областима Римског царства и повезана су са чистоћом, здрављем, одмором, спортом, пливањем и дружењем. За наратора римског времеплова ненаметљиво се наметнуо Тиберије Клаудије Гал, који је био изузетна личност са импресивном војном, а потом и цивилном каријером. Т. К. Гал је био Италик (заједнички назив за становништво пореклом са простора данашње Италије), чија је породица водила порекло из неког од приморских градова Далмације. Овај римски витез је у зениту своје каријере, по ступању на власт римског цара Септимија Севера постао сенатор, као и управитељ неколико римских провинција (Нумидије – област данашњег западног Туниса и источног Алжира и Дакије – данашње Румуније). О његовој војничкој каријери, пре него што је постао сенатор, сазнајемо из натписа који је посветио врховном римском богу Јупитеру у време док је боравио у античкој претечи Чачка, као витешки трибун, односно, командант помоћне (ауксилијарне) кохорте – јединице од 1. 000 људи Друге делматске у II веку наше ере, тако да ово није крај приче о Чачку у доба Римског царства, већ почетак – наводи ауторски тим филма „Римски времеплов“, археолози Александра Гојгић и Вујадин Вујадиновић.
Зорица Лешовић Станојевић
