КЊИГЕ ДОКТОРА ФИЛОЗОФИЈЕ МИШЕ ЂУРКОВИЋА О ПОДЗЕМНИМ ПОЛУГАМА САВРЕМЕНОГ СВЕТА (4. део)
Издавачкa кућа „CATENA MUNDI“, објавила је књиге др Мише Ђурковића, научног саветника и директора Института за европске студије у Београду ,,Тамни коридори моћи“ и ,,Мрачни коридори моћи“, имајући у виду да су „незаобилазан приручник за разумевање скривене политичке моћи у савременом свету, а то је моћ која никоме не полаже рачуне, али утиче на политику, право, културу, идентитет многих држава у свету, па и наше“. Књиге су недавно представљене у организацији Удружења „Ирмос“ и Народног музеја, кроз дијалог аутора и професора др Владимира Димитријевића.
ЈОШ УВЕК МОЖЕМО САМИ ДА ОДЛУЧУЈЕМО…
Надoвезујући се на причу из претходног броја о мистериозној организацији „Билдерберг“ која промовисањем магната из западног лагера моћи антиципира водеће политичке личности, нарочито америчке и НАТО алијансе, др Миша Ђурковић додаје:
– Те организације су евидентно ту, постоји и више него довољно сведочанстава о томе, али наравно, то не значи да њих десет може да седне и да се договори како ћемо ми да живимо наредних 50 година, далеко од тога и Богу хвала да то не иде тако. Људи још увек могу сами да одлучују, и ми још увек можемо сами да одлучујемо, још увек можемо да бирамо, одбијемо, прихватимо, али је евидентно да они имају огромну могућност утицаја на све оно што не само политичаре усмерава или их доводи и одводи са власти, него и на цео овај, још важнији систем размишљања, образовања, учења система вредности преко кога се опет прави систем преко кога ћемо ићи или нећемо ићи даље. Преживети или не преживети?
Ђурковић истиче да је управо то била идеја када је кренуо да пише своје „Тамне“ и „Мрачне“ коридоре моћи, анализирајући како све то функционише и покаже, шта они заправо раде.
„ИЗОПАЧЕНИЦИ“ И САВЕЗНИЦИ
-И оно што ми је посебно било важно у овом есеју о односима Римокатоличке цркве и масона је како то функционишу организације које се туку иза сцене и како се десило да се организације које су ратовале бар сто година, приближе, помире? Дао сам тачан број од 30 и нешто докумената, укључујући и енциклика које папе у 19. веку објављује против масона, карбонара, експлицитно их називајући сатанистичким, антицрквеним итд, да би се одједном, у 20. веку, посебно после 1917. године, приметило да нема више званичне осуде и долази до њиховог приближавања 1928. године. Чак и након велике расправе седамдесетих година унутар Римокатоличке цркве, како се односити према томе. То је озваничено 1983, кад је донет нови канон Римокатоличке цркве у коме више нема осуде слободног зидарства – каже филозоф Миша Ђурковић и примећује:
-Данас имамо ситуацију да на промоцији књиге једног од главних масона у Аустрији буде, што би рекли, високи чинбеник или функционер Римокатоличке цркве. Страшно је битно разумети њихов рат у 19. веку, као и њихово приближавање у 20. веку, да бисмо схватили шта се дешава, шта су последице и како је, рецимо, Други Ватикански концил одигран и које су његове последице и по католицизам у свету, али и уопште по западни свет.
Професор др Владимир Димитријевић овај сегмент Ђурковићевих књига и излагања сматра јако важним, позивајући се на сјајну студију Олге Четверикове „Изопаченици“, објављене на српском језику у којој нас онанаучно популарним језиком, првенствено кроз генезу два најмоћнија папска реда Језуита и Опус Деи, уводи у тајанствени свијет папизма и открива ко стоји иза Ватикана.
-У тој студији која се бави Ватиканом и масонеријoм после Другог Ватиканског концила, видимо да долази до симбиозе, а сарадња постоји и раније, али интензивно после, јер је последњи папа Бенедикт, релативни традиционалиста, за живота, под изговором болести склоњен да би био доведен папа Језуита. Језуити су некада били главни непријатељи масонерије, сада су главни савезници – подсећа Димитријевић.
Миша Ђурковић примећује да све то још увек не значи да су „потпуно закопане ратне секире и да ту не долази до врло озбиљних искакања и натезања, а важно је за разумевање те дијалектике односа између разних система моћи“.
ДЕН БРАУН – ОЗБИЉАН ПРОЈЕКАТ МАСОНСКЕ ТРАДИЦИЈЕ И УДАР НА ТРАДИЦИЈУ ХРИШЋАНСТВА
-И даље и поред тога, имате ситуацију са Деном Брауном, опет се враћамо на популарну културу. Сви се сећамо књига „Анђели и демони“, „Да Винчијев код“, „Тајанствени симбол“ итд. Значи, Ден Браун је један озбиљан пројекат слободнозидарске традиције, односно, масона. Потпун по целој његовој афирмацији, традицији илумината, односу према „Опус Деи“ итд. И то је код римокатолика дочекано као озбиљан масонски удар на традицију хришћанства генерално, и на њих. Упркос свему томе, постоје и у самој Римокатоличкој цркви озбиљни сукоби. По разним међународним скуповима срећем старокатолике, и верујуће и практикујуће католике из западних земаља који су изузетно незадовољни ставовима њихове цркве и према имигрантском питању, и према екологији и читавом низу проблема, сем на нивоу биоетике, где се још држе, углавном, традиционалних решења. Може се рећи да је црква тамо изузетно либерализована, до нивоа да сами верници имају проблем са тим – истиче аутор“ коридора моћи“.
„ВАДИМО СЕ НА ПРАВОСЛАВЦЕ“
Занимљиве одговоре Миша Ђурковић је добио у сусретима са католичким бискупима на Истоку…
– Разговарао сам са бискупима који делују у источноевропским земљама и који су много конзервативнији. И на питање како успевају да опстану одговарају – Вадимо се на православце. Рецимо у Летонији, бискуп каже, занимљиво је да су тамо заједничким деловањем римокатолика, православаца и лутерана они успели да зауставе ратификацију Истанбулске конвенције. То је оно промовисање ЛГБТ равноправности и осталих чуда, и кад их питају у Риму како сте то успели, кажу – Вадимо се да су овде православни врло јаки и уколико не будемо довољно конзервативни да ће и римокатоличка паства ићи у том правцу. Врло је занимљиво да они морају за одбрану традиције да се правдају у централи. А ти сукоби никада не воде до потпуног измирења и улазак у те екуменске воде Римокатоличке цркве није им донео много доброг у смислу укупног утицаја. Сад се тумачи различито зашто је Римокатоличка црква отишла у правцу легализације. Један ниво тврди да је просто свет отишао у правцу у који су га последњих 200 година масони усмеравали, са идејом о либерализацији, о разарању традиционалне породице итд, међутим има и онај други део, који је некада био јако популаран унутар саме Римокатоличке цркве, као објашњење, а везан је за скуп докумената који се зове „Аlta Vendita“, Висока распродаја. То је, иначе, документ који су двојица папа објавили у 19. веку, тврдећи да је реч о збирци документа карбонара, идеји и плану инфилтрације, идејама да те неке силе желе да поразе Римокатоличку цркву и хришћанство уопште, на тај начин што ће се дубоко инфилтрирати унутар саме цркве и мењати је изнутра… – наводи Ђурковић.
Он подсећа и на други есеј из својих књига који говори о Троцкизму и идеји ентризма, односно, како они кажу да узмете једну политичку странку или било коју организацију, у којој десет људи заверника могу да се организују, уђу у ту странку и делујући конспиративно, промене јој систем вредности и организацију, а споља не би могли ништа. Много римокатолика сумња да се то догодило током 20. века, истиче филозоф Ђурковић, иначе, савременим сленгом речено то би били „инсајдери“…
Зорица Лешовић Станојевић
(Наставиће се)
