ZA DOBAR I KVALITETAN ROD
Prema rečima jednog od najvećih stručnjaka za malinarstvo dr Aleksandra Leposavića, situacija u malinjacima nije obećavajuća, zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Netipično toplo vreme, pogotovu krajem prošle i početkom ove godine, izazvalo je kretanje vegetacije u malinjacima. U međuvremenu je bilo i višednevnih zahlađenja, što je stvorilo dobro tle za razvoj pojedinih bolesti i štetočina (ne samo u malinjacima, nego i kod drugih voćnih vrsta), sa kojima se naši proizvođači ne bore baš najbolje, kaže dr Leposavić u razgovoru za naš list. Ali, malinarima predstoje najvažniji prolećni radovi u malinjaku za dobar rod – orezivanje i vezivanje malina.
PROREĐIVANJE IZDANAKA
Reč je o agrotehničkoj meri koja se u malinarskoj proizvodnji obavlja svake godine na početku vegetacije. Način orezivanja i vezivanja mnogo utiču na količinu i kvalitet plodova maline koji će biti ubrani tokom sezone.
– U povoljnim uslovima malina razvija znatno više izdanaka, nego što je potrebno za dobar i kvalitetan rod. Deo njih treba orezati, najbolje u proleće, neposredno pre početka vegetacije. Najpovoljniji momenat za ovaj posao je kada pupoljci na izdancima nabubre, jer se tada lakše mogu uočiti oštećenja od niskih zimskih temperatura i poznih prolećnih mrazeva, pa je izbor izdanaka znatno olakšan i izbegava se mogućnost vezivanja onih koji su izmrzli ili oštećeni – kaže na početku razgovora dr Aleksandar Leposavić, stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku.
Prema njegovim rečima, prolećna rezidba maline podrazumeva uklanjanje suvišnog broja izdanaka:
– Za rod se ostavljaju samo oni koji su potpuno zdravi i srednje bujni. Važno je i da su čitavom dužinom, odnosno, od zemlje do vrha, obrasli dobro razvijenim i neoštećenim pupoljcima, jer će se iz njih razviti rodne grančice. Gde postoji mogućnost izbora za rod ne treba ostavljati suviše debele izdanke, jer su uglavnom slabo obrasli pupoljcima, a često imaju i oštećenja od niskih temperatura. Nisu dobri ni oni koji su suviše tanki, krivi ili oštećeni. Takvi izdanci uglavnom ne mogu da ishrane sve plodove koji se na njima zametnu. Ovakvom rezidbom ostavljeni izdanci dobijaju dovoljno prostora, svetlosti i hranljivih materija, pa je u takvim uslovima i rod maline bolji.
Koliko će se izdanaka ostaviti po jednom dužnom metru zavisi od sorte, sistema gajenja i stanja zasada, napominje dr Leposavić i dodaje:
– Kod sorte “vilamet” najčešće se u srednje intenzivnim zasadima ostavlja šest-sedam izdanaka. Međutim, kada se ova sorta gaji na dobrim zemljištima i u uslovima navodnjavanja, odnosno, u visoko intenzivnim zasadima, nije potrebno više od pet izdanaka. Za “miker” po pravilu je dovoljno tri-četiri izdanka po jednom dužnom metru.
Kada se odabrani izdanci uspravljaju i vezuju za naslon, veoma je važno da zadrže uspravan položaj, da se ne prepliću i ne ukrštaju. Najjednostavnije je da jedan radnik bira izdanke i uspravlja, a drugi, koji stoji sa suprotne strane, vezuje ih za žicu naslona, objašnjava naš sagovornik.
– Suvišni, odnosno, izdanci koji nisu vezani za žicu špalira, odstranjuju se orezivanjem do zemlje i odmah iznose iz zasada i spaljuju. Ne sme se ostavljati patrlj, jer on može biti izvor bolesti i štetočina. Kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, vezani izdanci se prekraćuju na dva-tri pupoljka iznad drugog, odnosno gornjeg reda žice. Prema potrebi, prekraćuju se ili proređuju i bočne grančice, posebno kod sorti koje su izrazito bujne. U zasadima gde su svi izdanci kratki, i njih treba prekratiti i vezati za prvu žicu – kaže dr Leposavić.
OPREZNO SA ZELENOM REZIDBOM
Zelena rezidba podrazumeva uklanjanje mladih izdanaka koji se postepeno razvijaju od proleća pa do jeseni.
– Prve serije mladih izdanaka uklanjaju se od početka vegetacije pa do 15 dana pred početak berbe, što je specifično za svaki malinjak. Rok do koga se može primenjivati zelena rezidba je u vezi sa uslovima proizvodnje i ne može biti isti za sve zasade u jednom malinogorju i za sve sorte. Smatra se da na početku berbe maline, izdanci treba da imaju visinu 10 do 15 centimetara, jer mogu da postignu potrebnu dužinu i formiraju 20 do 25 dobro razvijenih rodnih pupoljaka. Prilikom kasnog uklanjanja izdanaka javljaju se dva problema. Pre svega, izdanak može ostati kratak što se redovno događa u sušnim godinama, dok u uslovima pojave jačih ranih jesenjih mrazeva postoji opasnost od izmrzavanja, posebno izdanaka čiji je rast stimulisan visokim dozama azotnih đubriva i velikim količinama vode. Sa druge strane, ako se rano prekine uklanjanje izdanaka izostaće pozitivan efekat ove mere na prinos i kvalitet ploda i izdanaka za sledeću godinu – objašnjava dr Leposavić, dodajući da je najbolje da se u jednom malinogorju, posebno za svaku visinsku zonu, odredi krajnji rok za uklanjanje izdanaka, uzimajuću u obzir i druge faktore, kao što su plodnost zemljišta, mogućnost navodnjavanja, ekspozicija terena.
Prema rečima našeg sagovornika Ako se pravovremeno i pravilno uradi koristi od zelene rezidbe maline su velike. Pre svega, doprinosi dobijanju visokih prinosa vrhunskog kvaliteta, i pravilnom razvoju kvalitetnih i zdravih izdanaka za narednu vegetaciju.
– U sušnim godinama kao i u rejonima sa manje vodenog taloga u vegetaciji i nepostojanjem uslova za navodnjavanje, u primeni ove mere je potrebno biti oprezan. Za navedene uslove u praksi se pokazalo kao relativno dobra mera da se prilikom pretposlednjeg uklanjanja mladih izdanaka ostavi šest do sedam u dužnom metru, upravo koliko je potrebno za formiranje špalira naredne godine. Ovi izdanci se uklanjaju na početku berbe ako se pouzdano oceni da će mladi izdanci do kraja vegetacije očvrsnuti, sazreti. U suprotnom oni se ostavljaju za narednu godinu – zaključuje dr Leposavić.
Po odabiranju i vezivanju izdanaka sledi dodavanje i unošenje organskog đubriva, okopavanje i zaštita prema predviđenom progamu. Kada je reč o zaštiti mora se voditi računa da se koriste sredstva koja su dozvoljena i u skladu sa zahtevima tržišta na koja se malina izvozi.
DOBRA CENA MALINE
Cena maline je izuzetno dobra, u nekim slučajevima čak postiže i rekorde, u odnosu na višegodišnji prosek. Razlog za to je nedostatak robe na svetskom tržištu, odnosno, pad proizvodnje u svim zemljama u kojima se malina gaji, a zbog pandemije korona virusa veoma je porasla tražnja u najbogatijim državama koje su i najveći kupci. Malina je biljka koja se teško gaji i luksuzni proizvod, ali važne su i navike, kultura ishrane i želje potrošača. Bez obzira na to što je malina proizvod za platežno bolje kategorije stanovništva, kupci znaju šta žele, pa se mora voditi računa i o kvalitetu i o ceni, naglašava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u hladnjačama u Srbiji su ostale male količine neugovorene robe, a hladnjačari trenutno pokušavaju da poštuju ugovorene obaveze i obezbede nove količine za predstojeću sezonu. Ima otkupljivača koji, zbog ranije potpisanih nepovoljnih ugovora, malinu prodaju po nižim cenama, od one po kojoj smrznutu plaćaju na tržištu. Pojedini su proizvođačima isplatili doplatu za predatu malinu od oko 24 dinara po kilogramu, a ima i onih koji najavljuju da će za ovogodišnji rod plaćati 250 dinara, pa čak i više.
– Veliki je problem obezbediti radnu snagu, malinu skoro i da nema ko da radi. U međuvremenu poskupeli su hemija, đubrivo, radna snaga, a smanjene proizvodne površine zbog dugogodišnje niske otkupne cene. Sa druge strane, zbog najave dobre cene, povećano je interesovanje za podizanje novih zasada, ali Srbija već dugo ima problema zbog nedovoljnih količina kvalitetnog sadnog materijala. Nije dobro da povećavamo proizvodne površine, a stagniramo sa prinosom i kvalitetom – zaključuje dr Aleksandar Leposavić.
Nela Radičević
Foto: Arhiva sagovornika
