Са животне сцене одлазе велики људи који су својим врхунским талентима обележеили једну епоху на овом нашем балканском поднебљу, а упознао их је и свет… Била нам је част да делић свог трага у времену, оставе за незаборав и у „Чачанском гласу“. Интервју је ауторизован.
Репринт – „Чачански глас“, 12. април 2013.
Капитално издање „Службеног гласника“, објављено у два тома, под насловом „Цивилизација и жена – Мушка жена“, које потписује уметница и психотерапеут Александра Слађана Милошевић (1955), представљено је у организацији Књижевног програма Дома културе.
Била је вуковац, ђак генерације и најбољи ученик Београда. Класике је читала са десетак година, средње образовање, музичко и опште, стекла је у Београду, а у Америци је завршила Музички Институт и Биопсихологију, радила као практичар психотерапеут и предавач ПР, 11 година. Живела је у кратком браку са музичаром Xејмсом Хегедоном, који је по образовању био новинар, а после развода су још дуго живели заједно. Каже да је „најбоља брачна комбинација живети у истој згради, али у посебним становима, као Жан Пол Сартр и Симон де Бовоар”. Уз изузетну музичку каријеру, посветила се и научном раду, јер „само дела остају и човека чине човеком“.
Током више од два сата, ауторка је у дијалогу са домаћином промоције Милкицом Милетић, говорила о 11 година проведених у истраживањима компаративних хуманистичких наука, да би своја сазнања о скрајнутом положају и улози жене у историји цивилизације обухватила хронолошки на 1.732 странице књиге, коју сматра својим животним делом. Књига спада у енциклопедијска издања и прати судбину жене од древних цивилизација до модерног и постмодерног доба. Циљ Слађане Милошевић био је да овим делом „понуди могућност стварања друштва једнакости, допринесе завршетку притајеног рата између полова и омогући повратак вере у жену и вере у стварање, као замену за изгубљени цивилизацијски мит”. Намера ауторке није била да руши мит о мушкој моћи…
Шта чини књигу коју сматрате својим животним делом?
– Око 50 одсто података у овој књизи први пут је преведено, сасвим ново или уобличено у нову форму. Књигу сам писала холистичким приступом као интегрисани мозаик знања, чак сам намеравала да је тако и назовем, али претпостављам да је назив који сам на крају одабрала адекватнији. Пратила сам и истраживала поља психологије, митологије, религије, историје, филозофије, социологије, уметности, антропологије, метафизике старог и новог времена и друге сродне дисциплине. Садржај и струкутура ове књиге су слојевити. На првом нивоу значења књига “Цивилизација и жена” представља енциклопедијско-историјско дело које даје преглед цивилизације од њеног настанка до данас, са једном великом разликом, а то је да сам интегрисала жену у историјски след догађаја и, у сваком од 16 поглавља изнела сведочанства и биографске податке, не само о учешћу жене у цивилизацијским периодима, него и транскултурално, пратећи утицај жене на развој људске заједнице и њених структура. Чињеница је да су жене и даље изостављане из историје. Књига се може читати и као студија дијалектичке еволуције човекове свести и психе, затим као покушај да се продре у примордијалну мистику, као онтолошко истраживање, и оно, што је за мене посебно важно, као есхатолошко промишљање, у чијем исходишту се судбина душе и човечанства дефинише на нови начин.
У доминантно мушком поимању света, Ви жену видите као део новог бића спаситеља, инсистирајући на ревидирању старе слике света и будућој целовитости мушког и женског принципа. Да ли је могуће то јединство реализовати?
– Овим промишљањем детерминешем појаву новог Спаситеља, који се из митске матрице промолио као усаглашено јединство супротности, као целина мушко женског предзнака. Оно што смо навикли да сазнајемо у расправама које се баве овим питањима јесте да се Спаситељ увек јавља у мушком обличју, али то је управо слика света која треба да буде ревидирана. Излазећи из периода искључивог монотеизма, неко ће то сматрати богохуљењем, увиђамо да баланс мора постојати. Свет мора да буде ослобођен једнообразности, униформисаног, маскулиног мишљења, што је изузетно важно. Човечанство полако постиже когнитивну софистикацију и схвата да свет не може бити једностран, нити може бити производ сукоба супротности, већ да мора постајати целина, оно ново, усаглашено јединство супротности, или једна интегрисана целовитост.
Какав значај има женски принцип у развоју цивилизације? Ви жену у будућности видите поново као део Аниме мунди – Душе света?
– Кроз признавање и интегрисање жене у Душу света, човечанство себи даје нову шансу. Морам да кажем да сам се постидела због начина на који је жена виђена у историји и колико је злостављана и обесправљена. Кроз формирање митске и религиозне свести научна мисао модерног времена је човека одвојила од веровања, а веровање од мишљења. У том древном веровању центар поимања света била је жена. У сваком залажењу у далеку прошлост, у космогоније древних народа, открива се примордијална женска богиња, потврђујући значај женског принципа манифестованог кроз женску моћ стварања живота, рађања, која се од давнина поистовећивала са божанским. Научници модерног времена, поготову неки социолози, али и други теоретичари, покушавају да ту, по мени разрешену мистрију појаве првих женских фигурина и доказа да је женско божанство од давнина поштовано, извргну руглу и оспоре ово мишљење, тврдећи да су фигурине биле рецимо објекти сексуалног обожавања. У историји цивилизације мушкарци су жену сводили на природу, на „инкубатор“ за рађање нових јединки, оспоравајући уверење да је жена родила свет, била део Аниме мунди. И времена „тамне енергије“ везивана су за жену. Сукоб полова, родни сукоб, настао је из порицања и девалвације женских вредности. Жене нису једнако вредне и нису једнако важне, мушки ауторитет је и даље неприкосновен. Зато сам настојала да коригујем сведочења о жени, афирмишем њене вредности и укажем на грешке које су јој неправедно учињене.
Посебно истичете и улогу мајке?
– Психологија одавно придаје велики значај улози мајке у формирању човека. Референтни оквир нашег одрастања и стицања слике о свету, као и животни скрипт формира углавном мајка. Живимо по њему, а да тога нисмо свесни. Мајке стварају цивилизацију, а поред неге, оне нам преносе етичка и морална начела. Управо мајка нам даје психичку потенцијалну енергију која одређује наше даље домете. Томе сам посветила одељак у овој књизи.
Који су то атрибути Ваше „Мушке жене”?
– „Мушка жена“ је назив архетипа који описује женину нову психолошку матрицу. Мушка жена није некаква мушкобањаста жена, неидентификоване полности. Она задржава своје женске атрибуте и биолошке карактеристике. И даље је мајка, хранитељка, емотивна, емпатична, везивно ткиво заједнице, она је еколошки освешћена, чуварка планете, али својим особинама додаје и оно што су друштво и наука дефинисали као “мушкост”. То значи да поседује аутентично мишљење, да је способна да господари собом и околином, да пре свега, има активан став према стварности, да квалитетно просуђује и одлучује, да је морално, психички и логички компетентна, једном речју, да мисли својом главом. Моја намера, међутим, није била да рушим мит о мушкој моћи, јер мушкарцу припадају заслуге за готово све стваралачке домете цивилизације, али је маскулини, деструктивни импулс западног ума, постао препрека еволуцији људске врсте. Када говоримо о архетипу „Мушке жене“ ослањам се на Јунгово тумачење архетипа. „Мушка жена“ је епохално и револуционарно нова, онтолошки потентна и неисцрпљена. Сматрам да је жена модерног времена синтеза свих архетипова, ново, освешћено и пробуђено биће, које је у себе призвало сва значења која је жена некада имала. Жена модерног времена жели да има самостални пут, сопствено виђење свог постојања, она више није вођена и не тражи да јој други моделирају стварност и прописују будућност, она узима судбину у своје руке. Жена модерног времена у себи инвоцира архетип „Мушке жене“.
Тврдите да је у стварању ове књиге „истина постала Ваша обавеза”. Каква је улога истине у космосу?
– Истина је једино исходиште које ме је занимало. Само из истине произилази – ред, и то је први космички закон, ако дођемо до реда постићи ћемо унутрашњи – мир. Цивилизација сада стално скрнави ред. Најтежи је пут до истине. Потврђено је да све што се заснива на лажима, неистинама и преварама, пре или касније нестане. И идеја о хармонији је једна од одредница мог мишљења. Из хармоније проистиче континуитет живота. Свет се рађа само онда када поштује принципе склада и хармоније.
Шта је циљ овог великог дела у контексту трајног сукоба полова?
– Реевалуација историје је циљ мог приступа у стварању новог, егалитарног друштва. Човечанство побија могућности да нешто није у реду, али ми живимо у лажираној реалности. Хтела сам да у овој књизи жену славим, да је оснажим и да јој дам моћ. Зато сам истраживала и писала о светлим примерима, како бих избегла клише у виђења жене, посебно у медијима, где сусрећемо само жене жртве. Моја књига је поклон свима, а моја жеља је да пружим нову структуру и да се унутрашњи свет човеков стави поново у центар из кога је измештен. Књига говори о стремљену жене ка идеалима човечности, које сада носи нова жена, јер је мушкарац, у потрази за матријалним, себе из такве реалности истиснуо. Потребно је редефинисати родне улоге. Уместо да мушкарац омогући жени да се развије и напредује, он се више бави тиме да је у томе онемогући. На такмичарском духу мушкарца заснива се свет, док је жена одговорнија, неговатељка, мање компетитивна, нежнија, забринутија за судбину врсте. Мушко женски сукоб треба прекинути, те се у том духу моја књига завршава Декларацијом мира између полова.
Зорица Лешовић Станојевић
