РЕЉА АНТИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ“
Реља Антић, сада већ ученик првог разреда чачанске Гимназије, природно-математичког смера, на почетку разговора нам уз осмех признаjе да се током летњег распуста баш добро наодмарао, како би, као што је и планирао, прикупио енергију за обавезе које долазе сада, у средњој школи.
А, онда прича креће редом, наравно, од тога да му је учитељица била Душица Милисављевић, код које је учио прва четири разреда у Основној школи „Милица Павловић“, а разредни старешина у вишим разредима – Јаворка Чоловић, наставница енглеског језика.
Током осмогодишњег школовања учествовао је, прича, и освајао нека од прва три места на општинским и окружним такмичењима из математике, физике, хемије, српског језика и географије. Из српског језика и језичке културе је, додаје, у осмом разреду стигао и до републичког нивоа такмичења.
У млађим разредима тренирао је карате, а сада се определио за кошарку у Kошаркашком клубу „Младост“.
Реља, каже, има велику породицу – две сестре и брата!
– Живимо у породичној кући, у мирној улици, недалеко од школе. Најстарија је сестра Нађа, која је сада трећи разред Гимназије, природно-математичког смера. Брат Огњен је пети разред, а сестра Миа је овог лета напунила четири године – с поносном објашњава.
Осам година у ОШ „Милица Павловић“, му је, истиче, брзо прошло:
– Школски дани ће ми остати у лепом сећању. Ипак, последње две године обележила је пандемија коју сви нерадо памтимо. У школу смо тада ишли по унапред осмишљеном распореду, по пола одељена. Мени такав начин рада није тешко пао. Чини ми се да смо у том периоду имали више времена за одмор од школских обавеза.
Организација учења Рељи никада није представљала проблем:
– Увек бих унапред осмислио дан у складу са својим обавезама, као и слободно време и све бих стизао. Велика помоћ ми је била и то што сам се добро концентрисао на часовима, па ми није био неопходан додатни напор да усвојим ново градиво.
Највећа подршка током ових осам година била му је мајка, али Реља не пропушта да помене ни многе наставнике:
–Памтићу своју учитељицу Душицу Милисављевић, њену ведрину, енергију са којом нас је водила прве четири године школовања. Током старијих разреда лепе утиске на мене су оставили многи наставници, међу њима и наставница српског језика и књижевности Оливера Крупеж. Свидео ми се њен детаљан начин организације наставе, њена посвећеност, велико залагање. Волео сам и темељне часове физике наставнице Зорице Миловановић, која је увек била спремна за додатан рад, као и лепо осмишљена и садржајна предавања наставнице географије Зорице Шипетић. Такође ће ми у лепом сећању остати часови математике наставника Слободана Стевановића, лакоћа са којом нам је објашњавао математичке проблеме, а после његовог одласка у пензију и наставника Стефана Радмилца. Памтитићу и вероучитеља Ђорђа Чоловића, који нас је инспирисао својим духом и занимљивим причама. Наравно, свим наставницима дугујем велику захвалност за постигнуте резултате, посебно својој разредној Јаворци Чоловић, која је код нас подстицала другарство и хуманост, стално нас бодрила и била нам велика подршка.
Што се тиче учења, увек се, каже, максимално залагао:
– Било ми је битно да дам свој максимум, а као последица уследили су добри резултати. Знао сам да морам да завршим школске обавезе, па ми учење није тешко падало. Мислим да је главни проблем великог броја ђака недостатак мотивације да редовно уче, неорганизованост, као и непажња на часу.
Слободно време Реља воли да проводи у вожњи бициклом. Често је на Морави са другарима:
– Играмо кошарку или идемо на базен. Понекад идемо у биоскоп. Шеталиште око Мораве ми се посебно допада. Драго ми је што је уређен овај, по мени, најлепши део града. Волим и Овчар Бању, Овчарско – кабларску клисуру и њене манастире.
Реља сматра да Чачку недостаје још више концерата на отвореном, попут ових септембарских, али и позоришних представа. Признаје, ишчекује и дан када ће бити отворен дугопланирани, затворени базен.
-У будућности бих волео да доста путујем, видим друге земље и њихове знаменитости, упознам друге културе и народе, али и да се једног дана вратим у своју земљу и свој родни град – закључује Реља на крају разговора, а ми му баш то и желимо, уз најлепше честитке и ветар у леђа кроз средњошколске дане!
Приредила: Гордана Домановић
