Malo, malo, vidimo da svi svetski mediji upozoravaju na ekološku katastrofu koju može izazvati nerazgradiva plastika, pvc ambalaža, najlon kese… Period njihove razgradnje meri se hiljadama godina, a kapaciteti naše planete su, evidentno je, ograničeni. Kakav odnos imamo prema svom okruženju svedoče i ove slike. Tu, nedaleko od naše redakcije, pored dečijeg igrališta. Jesenje lišće i prazne plastične flašice.
Igrala se deca, pa ožednela… Od kad je sveta i veka domaće vaspitanje se donosilo od kuće, sticalo u kući, korigovalo u roditeljskom domu. Gde se baca smeće, pitanje je svih pitanja za mnoge među nama, naročito mlade, koji će sutra vaspitavati nove mlade. Ako se raspoznaju dok budu razgrtali gomile smeća i plastike?
A nije ni performans, ni umetnička instalacija! Upravo to su pomislili nekih tamo godina Kinezi kada su došli sa ponudom da očiste Moravu, i ugledali bezbroj kesa i krpa kako vise sablasno po okolnom granju i šiblju… Pomislili da je umetnička instalacija to naše đubre naneto rekom, ispriča mi ovih dana naša Jovana. Neki fini ljudi ti Kinezi, u svemu bi da traže i vide viši nivo, lepotu i smisao… A nama to dođe ko dobar dan. Nismo ni svesni koliki smo „umetnici“ da sve uništimo… Dok nas ne uguši smeće, ili konačno ne recikliramo domaće vaspitanje.
Z. L. S.
