Чланови Управног одбора Удружења књижевника Србије, најстарије књижевне асоцијације у земљи, основане пре 118 година, први пут су у суботу, 25. новембра, своју редовну седницу одржали у сали Градског већа у Чачку, изван свог седишта и сталне адресе у Француској 7 у Београду, придружујући се на свој начин афирмацији прве националне Престонице културе и децентрализацији културе као националне стратегије у култури. Уследило је поетско вече „Реч је моћнија од времена“ у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у коме су учествовали сви чланови управе УКС. О историјату Библиотеке и формирању Музеја поезије који је отворен овог маја на јубиларном 60. Дисовом пролећу, у маниру доброг домаћина говорио је директор ове установе др Богдан Трифуновић. Руководство УКС било је у прилици да погледа поставку књига, личних предмета и рукописа бардова српске поезије, међу којима су многи добитници „Дисове награде“.
– Одлука да седницу Управног одбора одржимо у Чачку, националној престоници културе, пре свега, је знак захвалности за досадашњу сарадњу, а потом и допринос УКС-а на додатној афирмацији Чачка као језгру значајних културних дешавања и као средини са истанчаним слухом за културолошко описмењавање јавног мнења и врхунске уметничке садржаје – рекла је Гордана Влајић, заменица председника УКС-а, позивајући се на плејаду имена и манифестација које је изнедрио Чачак.
На „чачанској“ седници УО усвојен је Годишњи извештај о раду актуелног сазива УО, утврђени су закључци о реализованим активностима везаним за двоструко јубиларну годину за УКС, у којој су одржани 60. Београдски међународни сусрети писаца и вишеструко се обележава 75 година од покретања „Књижевних новина“, гласила УКС. Као најважнији од приоритетних циљева за 2024. годину истиче се интензивирање активности на „решавању правног власника зграде у Француској 7, као и дословно спасавање овог чувеног здања које се сваким даном све више урушава“.
Песничко вече под насловом „Реч је моћнија од времена“ у чачанској Градској библиотеци, отворила је Гордана Влајић, заменица председника УКС и у својству модератора представила све учеснике програма. Говорила је песму „О књизи“, иначе је награђивана као писац за децу и једна је од иницијаторки пројекта „Београдски читач“, захваљујући коме су постављене три различите различите скулптуре „читача“ у Београду, Панчеву и америчком Каселберију, а од преодстале две, једну би желела да дарује Чачку.
Председник УКС Милош Јанковић, ускоро ће као књижевник у свој биланс уписати 100. књигу, иако је по образовању из неке „друге приче“. Дипломирао је на Факултету безбедности, а магистрирао на Полицијској академији у Београду са тезом „Јавни циљеви тајних друштава“, иначе је један од почасних чланова Удружења „Адлигат“ у коме се већ пет година налази и његов легат. Поздравио је присутне и представио се стиховима песама „Апсолутно песимистичка песма“ и „Гост у лудачкој кошуљи“.
Раденко Бјелановић, члан УО УКС и председник Удружења писаца Крагујевца, рођен у Црној Гори, професор руског језика, препозназљив је по неологизмима, који су бројни у песми насловљеној по завичају „Чакор“.
Владимир Благојевић, председник Одбора за међународну сарадњу УКС, препознатљив као идејни творац, покретач и директор највећег Витешког фестивала „Џас аут“, који је након шест година одржавања у порти Манастира Манасија, ове године пресељен на Калемегдан. То га је одвело на насловну страницу „Њујорк Тајмса“.
Луне Левајац, члан УО УКС, Мрчајевчанин који живи у Београду од 1961. Књижевник, добитник „Вукове награде“ за своје животно дело као оснивач и уметнички руководилац „Међународних мрчајевачких песничких сусрета“ пре 23 године. Говорио је потресну песму „Србија јеца“, насталу два дана после незапамћене трагедије у београдској Oсновној школи „Рибникар“.
Видак Масловарић, потпредседник УКС, руководилац Трибине „Француска 7“, говорио је песму “Невидљиви изумитељи будућности“. Највећи део радног века провео је као новинар у Радио Београду, уређивао је ТВ емисију „Треће доба“ на оба програма РТС-а. По академском образовању je професор француског језика, препознатљив као песник, романсијер, драмски писац, есејист, критичар, антологичар…
Братислав Милановић, члан УКС и главни и одговорни уредник „Књижевних новина“. Члан српског ПЕН-а, песник, романописац, књижевни критичар, преводилац, уређивао емисије из културе на Радио Београду, студирао Филолошки факултет у Београду, аутор поеме „Сто на раскршћу“ коју је према његовом сценаријуза Краљевачки октобар режирао Дејан Мијач. Говорио је стихове песме „Плава медуза“ из истоимене збирке, добитник је више признања.
Професор Александра Михаиловић, заменик председника Одбора за међународну сарадњу УКС, дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, где је и докторанд, професорка је у панчевачкој Гимназији. Пише за децу и одрасле. Ове године два њена романа су проглашавана најбољим, један у Хрватској, један у Србији. Пре неколико година била је и резиденцијални писац у Аустрији Музеја „Картије“. Представила се прозним стваралаштвом, њен роман „Кроз прстохват цимета“ доживео је драматизацију и игран је три и по године у Вис Бадену у Немачкој, чија је публика била одушевљена судбином краљице Наталије која је главни лик овог романа. Превод за потребе те позоришне представе финансирало је Министарство културе Немачке. Прочитала је одломке из тог комада.
Чедна Радиновић Лукић Лалић, заменица председника Надзорног одбора УКС и заменица председника Савеза књижевника у отаџбини и расејању, рођена у Книну, детињство провела у Задру. Члан више књижевних клубова, а ексклузивно је да је пре недељу дана њено име трајно уписано у Гинисову књигу рекорда, јер је управо њен катрен (четворстих) изабран за „Хиперпоему“, највећи икада осмишљен светски књижевни пројекат.
Проф. др Ђорђе Сибиновић, члан УО УКС имао је част да својом запаженом беседом о „изазовима тренутка у којем свет поново изгледа ружно и страхотно“, отвори овогодишње јубиларне 60. Београдске међународне сусрете писаца.
Зорица Лешовић Станојевић, члан Одбора за медије и члан УКС, песник и новинар, подсетила је уз захвалност да је у истом овом простору тек отворене Градске библиотеке 14. маја 2019. представљен њен песнички првенац на 56. Дисовом пролећу и прочитала песму из збирке у припреми „Лоше сервирано без љубави“.
Иницијатива за заседање Управног одбора УКС у Чачку и песничко вече, потекла је од књижевника Лунета Левајца, рођеног у оближњим Мрчајевцима. Иако дугогодишњи житељ Београда, Левајац је остао привржен завичају у коме је пре 23 године основао Књижевно друштво „Мрчајевци“ и покренуо „Мрчајевачке песничке сусрете“ који су потом добили међународни карактер и кроз које је до сада прошло више од 3.500 домаћих и иностраних песника. Његов покретачки дух није мировао, тако да су Песнички сусрети у сарадњи са УКС 2003. године добили и прву међународну награду „Повељу Мораве“, која је ове године додељена двадесети пут, 2007. је постављено трајно обележје сусрета „Песничка стена“ на видиковцу Илијак, на којој је до сада уписано 60 имена добитника Повеље, потом је 2014. године Град Чачак Песничке сусрете прогласио манифестацијом од културног значаја, да би 2020. били формирани и Песнички трг и Песнички парк у дворишту мрчајевачке основне школе, као део инфраструктуре манифестације, која награђује и младе ствараоце улажући у њену будућност.
Зорица Лешовић Станојевић
