Када је у фебруару ове године најзад усвојен Закон о социјалном предузетништву, многи нису били оптимисти, јер су говорили да ће протећи још много времена до његове примене у пуном обиму. Уследило је усаглашавање са другим прописима и актима и доношење одлука, неопходних за примену Закона, која почиње ускоро, у новембру. Ипак, још је много непознаница, не само за ширу јавност, већ и за теже запошљиве категорије (особе са инвалидитетом, млади, жене 45 плус, Роми…), којима овај Закон треба да омогући запошљавање и социјалну сигурност.
У локалним самоуправама тек предстоји доношење важних докумената која се односе на социјално предузетништво. Да би се дошло до квалитетног програма за развој овог предузетништва у локалним оквирима потребна је добра сарадња свих актера: градског руководства, државних и локалних институција, представника удружења теже запошљивих, невладиног сектора, па и медија. Каква је судбина овог Закона и какве су у Чачку основе за развој солидарних предузећа, шта још учинити да се охрабре заинтересовани, неке су од тема консултативног састанка који је одржан у среду, 19. октобра, у организацији Центра за мониторинг и активизам (ЦЕМА). Ово је сегмент пројекта „Јачање екосистема социјалног предузетништва“, који су покренули Европски покрет у Србији и Коалиција за развој солидарне економије. На састанку су учествовали и представници удружења, (ин)директно заинтересовани за имплементацију Закона.
Александар Богдановић, пројектни менаџер у Коалицији за развој солидарне економије, сматра да је значајно што је социјално предузетништво по први пут препознато у систему. Ови састанци су важни, јер, како је рекао, неки закључци ће се наћи и у будућем стратешком документу, односно Програму развоја социјалног предузетништва, на коме ради Савет основан у мају ове године. Овај Програм, који би требало да буде готов до краја године, прописаће одговарајуће мере, укључујући и посебно важне о начину финансирања солидарних предузећа.
Зорана Миловановић из Европског покрета у Србији нагласила је да је тема социјалног предузетништва „људска димензија“ процеса евроинтеграција, који посебан утицај има у локалним заједницама. Она је навела и да је покренута иницијатива за развој јединствене платформе социјалних предузећа у Србији.
Светлана Којановић, директорка ЦЕМА, посебно се осврнула на стратешка документа и акционе планове локалне самоуправе који уређују и ову област. Већина их је орочена до 2023. и, како је истакла, израда нових докумената је и шанса да се у њима нађе и област социјалног предузетништва, односно да се усклади са правним актима на националном нивоу.
О економском аспекту Закона и социјалних предузећа говорила је Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа и директорка Удружења пословних жена „Надежда Петровић“. Како је нагласила, за развој ових предузећа и сагледавање вишеструког значаја за цело друштво потребно је много радити на промоцији, пре свега у привредним круговима.
– У оквиру ПКС основали смо секцију за социјано предузетништво, управо из овог разлога. Утисак је, када причамо са осталим привредним субјектима, да им није у потпуности јасно шта све ово предузетништво подразумева, које су користи… Акценат смо ставили на бенефите социјалног предузетништва, ослобађање плаћања пореза и доприноса на плате и могућност ослобађања од ПДВ на одређени временски период – рекла је, поред осталог, Горана Танасковић, указујући на значај јавних набавки у којима се види „одрживост“ социјалног предузетништва.
Горан Јаворац из Центра за социјални рад Чачак кочнице у имплементацији Закона види у усклађивању са другим законима и стратегијама, државним и локалним. Његова замерка односила се и на смањење буџетских издвајања Чачка за подстицање запошљавања (била су 45, а сада су 10 милиона), што се одразило и на запошљавање теже запошљивих категорија. Ниједан град у Србији није донео планове развоја, иако је то била обавеза до 2021. И он сматра да је израда новог стратешког документа, чија је припрема кренула, шанса да Град Чачак подстакне развој и уреди област социјалног предузетништва.
Мирјана Станојевић, председница Удружења дистрофичара Моравичког округа, прочитала је иницијативу коју су упутили Градском већу, да у планирању буџета за наредну годину буду предвиђена средства за развој социјалног предузетништва на територији Чачка.
Координатор за ромска питања у Чачку Мирослав Митровић нагласио је да се „сиромаштво не лечи давањем социјалне помоћи“. Он је указао на чињеницу да у Чачку веома мали број Рома има редовне приходе. Свега 54, од чега су 24 пензионера, 23 запослена у друштвеним и државним фирмама (15 у ЈКП „Комуналац“), седам имају своје фирме, десет је нелегалних сакупљача секундарних сировина… Запослени у приватним предузећима су на нивоу „статистике“. Митровић је навео да је пре десет година био представник Европе на великом скупу у Индији, на коме се говорило о запошљавању рањивих група и сакупљачима секундарних сировина… Исте године у Мађарској донета је одлука о формирању европске задруге сакупљача на социјалним основама. У Чачак је долазила преставница из Холандије, али, према речима Митровића, у Градској управи није било воље да је приме…
Своја запажања о проблему запошљавања жена старијих од 45 година изнела је Љиљана Петровић, председница Удружења „Ларис“. Велика шанса, а то су показала и истраживања „Лариса“, јесте међусобно удруживање или са другим теже запошљивим категоријама кроз солидарна предузећа. Примери позитивне праксе у Србији су додатни подстицај…
Информисаност и едукација су први кораци за развој социјалног предузетништва. Потребно је и утицати на локалну самоуправу, кроз заговарачке процесе, иницијативе и притиске, како би се створили правни услови за подстицање солидарног бизнис модела, неки су од закључака директорке ЦЕМА Светлане Којановић.
В. Т.
ПОДСТИЦАЈ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ЖЕНА ИЗ ЗАБЛАЋА И ОКОЛИНЕ
Две фирме из Заблаћа дају 1,2 хектара за постављање 100 пластеника. Према речима Горане Танасковић, планирано је да се на том имању запосле жене из Заблаћа и околних села. Оне ће добити пластенике на коришћење, а имаће загарантован откуп за своје производе… Како је навела Танасковић, сада се траже донатори за пластенике.
Пројекат „Јачање екосистема социјалног предузетништва“ реализује се у оквиру ACT пројекта, који у партнерству спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе, а који се финансира средствима Владе Швајцарске.
