Danas je u Velikoj sali Doma kulture u prisustvu porodice, nekadašnjih fudbalera „Borca“, prijatelja i poznanika održana komemorativna svečanost povodom smrti Rastka Raca Dragićevića, legende čačanskog Fudbalskog kluba „Borac“.
Rođen je 20. februara 1940. godine u Beogradu. Odrastao je u Ljubiću i u njemu proveo čitav svoj život. Fudbal mu je ušao u krv u ranim mladalačkim danima. Već 1956. počinje aktivno da ga trenira u „Borcu“, kome je posvetio najveći deo svoje karijere i života, a za prvi tim zaigrao je već 1957. Imao je samo šesnaest godina i najmlađi je prvotimac u bogatoj istoriji ovog kluba. Dres „zebri“ oblačio je do 1968, kada prelazi u leskovačku „Dubočicu“, gde je 1972. godine, zbog povrede, završio karijeru. Po povratku u Čačak uvek je bio tu, da pomogne svom voljenom klubu iz mladosti kad je bilo najteže. Ostao mu je veran do svoje smrti.
Izabran je u najbolji „Borčev“ tim svih vremena. Bio je nenadmašan na poziciji levog krila, a njegova igra i dribling bili su praznik za oči.
– Raco, Vebel, Čvoro, Ćuka, Puzo, Lansara, Mijo, Perunac, Pero Terzić, Ljubo, Topalo, Kempo, Relja Dašić, Rope, Dule Mazalo su tadašnji čačanski fudbal digli na nebo. Obeležili su istoriju „Borca“ ulaskom u Drugu saveznu ligu 1962. godine. Mlađima su bili idoli. Ne samo po sportskom umeću, već i po vaspitanju, ponašanju, međusobnim odnosima, odnosima sa devojkama. Nosili su najmoderniju obuću i odeću. Jednostavno, nisu mogli da budu neprimećeni. Bili su, kako se to nekada govorilo, prave dase – podsetio je na to vreme Mišo Naumović, nekadašnji dugogodišnji sekretar FK „Borac“.
Rastko Raco Dragićević je preminuo u četvrtak, 8. aprila, u krugu porodice, u svojoj kući, u svom voljenom Ljubiću. Sahranjen je narednog dana na čačanskom groblju sa zastavicom svog voljenog kluba koja je zauzimala počasno mesto u njegovoj sobi.
V. D.
