ТАЈНА УСПЕХА – ДОДАТНА ВРЕДНОСТ ПРОИЗВОДА!
Једна од реалних шанси да млади отпочну свој сопствени посао јесте и пољопривреда, посебно у околностима када имају породична имања на селу. Истина, много је тешко стартовати од нуле и засновати неку озбиљнију производњу која може да обезбеди пристојну егзистенцију за породицу. Без обзира на све предности које имају, због дугогодишње небриге државе, села су многи одрекли, а посебно млади људи, јер у њима нису видели перспективу. Оно што данас даје наду да ће наша села поново оживети јесу локалне и државне мере подршке, али и примери добре праксе, којих, ипак, има у нашем окружењу, а о којима се не говори довољно често, а могу постати добар узор другима. Међу онима који су препознали значај српског села, остали у родном крају да обрађују породично имање и ту засновали породице, налази се и Рајко Петрићевић (30), млади драгачевски пољопривредник из Турице.
Рајко Петрићевић је успео да пронађе прави начин да на породичном имању осмисли стабилно пољопривредно газдинство, у коме се различите врсте производње међусобно подупиру, а надградња свега тога је додатна вредност коју може да оствари прерадом примарних пољопривредних производа. Када су породично одлучили да шире производњу, у рукама нису имали ништа конкретно, па су били принуђени да користе банкарске кредите, врло често и неповољне. Када се осврне уназад, овај млади заљубљеник у село и пољопривреду, најчешче се сећа периода када су морали да преполове млечно стадо у штали, како би отплатили банкарске кредите, јер нису имали другог избора. Каже, кредит су узели због куповине земљишта, а када су запали у кризу, из штале су извели најквалитетније краве да измире оно што су задужили. Тако им је од 30 остало 15 крава. Ипак, са осмехом каже: „Било, па прошло и не поновило се. Хвала Богу, сада све тече по плану и нема више таквих трзавица“.
ГДЕ ИМА СЛОГЕ, ИМА И РЕЗУЛТАТА!
Овај млади драгачевски пољопривредник има супругу и два сина близанца, Илију и Василија, који ускоро пуне четири године, и живи у заједници са родитељима и дедом. Каже, одрасли чланови породице се одлично слажу и подједнако изгарају на пољопривредном послу. Базично им је млечно говедарство, коју су засновали његови родитељи, а пластеничку производњу су покренули прошле године. У шест пластеника, на површини од седам-осам ари, гаје кромпир, парадајз, паприку и краставце.
-Великим радом се може све постићи, веома смо задовољни. Супруга ми је из Ивањице, али воли село и није јој тешко да се бави пољопривредом. Отворили смо пиљару у Гучи у којој пласирамо сопствене производе, а на тај корак смо се одлучили након покретања пластеничке производње, како бисмо постигли бољу цену робе. Поред сира, кајмака и поврћа, одлучили смо да ове јесени понуду употпунимо и домаћом зимницом, јер имамо здраво и квалитетно поврће. То ће нам омогућити и бољу зараду. Данас ретко ко има довољно времена да припрема ајвар, млевени парадајз, да пастеризује паприку или кува слатко и џемове, а сви воле домаћу храну, спремљену на традиционални начин – каже Рајко.
Петрићевићи дневно производе од 100 до 150 литара млека, у зависности од тога колико крава музу. Имају две музилице и то им значајно олакшава посао. Ипак, када је реч о преради млека, главна планинка у кући је Рајкова мајка Душица.
-Правим сир и кајмак онако како се то у Драгачеву одувек радило, на домаћи, старински начин. Имам шпорет на дрва, одговарајуће шерпе и много добре воље, желим да помогнем сину и снаји, јер су веома вредни и амбициозни – каже Душица, која се овом производњом бави више од 20 година.
Рајков отац Радош је себе пронашао у пластеничкој производњи, али се паралелно са тим бави и свим другим пословима на имању.
-На селу може да се напредује, али само уз велики рад и залагање. Иако волим пластенике, ја сам, изгледа, сам себе задужио за све, јер сматрам да имам највише искуства. Кад погледам младе у домаћинству, срце ми је на месту и имам још више елана, јер су остали да граде оно што смо супруга и ја започели – каже Радош.
СВАКИ ВИД ПОДРШКЕ ЈЕ ДРАГОЦЕН
Све што постоји у овом домаћинству, почев од млечног стада, преко куће и покућства, па све до пољопривредне механизације, стечено је напорним радом, дакле, из сопствених, а делом и кредитних средстава.
-Кренули смо од нуле, нисмо имали довољно земље за обраду, али ни потребну механизацију. Ове године смо први пут конкурисали за локална подстицајна средства намењена пољопривреди и добили повраћај дела средстава за три купљене јунице. То нам пуно значи, јер имамо намеру да увећавамо млечно стадо. Наш сир и кајмак се одлично продају, како у Гучи, тако и у ариљском крају, где имамо дугогодишње муштерије – објашњава Рајко и додаје да данас обрађују седам, осам хектара сопствене земље, али истовремено и парцеле узете у закуп, на којима производе сточну храну.
Петрићевићи планирају да до краја године набаве још три квалитетне уматичене стеоне јунице, тако да ће у наредној години поново конкурисати за пољопривредне субвенције из буџета Општине Лучани. Како истичу, сваки вид подршке је врло значајан, посебно за младе људе који су одлучили да остану на селу, а немају довољно средстава да заснују или развијају производњу.
Рајко је трговински техничар, а супруга дизајнер. Изабрали су да живе на селу. Њихов радни дан почиње зором, а често на њиви и у штали остану и до касно у ноћ, посебно у сезони, мада има и дана када нема пуно посла, па могу мало и да се одморе и заједно са децом и осталим укућанима уживају у свом малом породичном царству и плодовима свога рада.
В. Степановић
