Zasadi voća u ovom periodu ulaze u zimsko mirovanje, kada prestaje intezivan porast, ali u zasadima ne prestaju radovi. Neophodno je u tom periodu sprovesti sve agrotehničke mere kako bi se obezbedio dobar rod i kvalitet plodova naredne vegetacije, kaže za naš list diplomirani inženjer Snežana Dragićević Filipović, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak.
REZIDBA, ĐUBRENJE I OBRADA ZEMLJIŠTA
Rezidba jabučastog voća može početi već po završetku godine, tokom decembra. Takođe, može se bezbedno odvijati i tokom zimskog perioda, ukoliko su pogodni uslovi za rad u zasadima. Rezidba koštičavog voća preporučuje se početkom proleća, zbog veće osetljivosti na niske zimske temperature. Takođe, koštičavo voće ima kraći period dubokog zimskog mirovanja i pre stupa u vegetaciju. Tokom marta posebnu pažnju treba posvetiti rezidbi mladih voćnih zasada, jer prolazi opasnost od jakih mrazeva koji mogu doprineti izmrzavanju, napominje Snežana Dragićević Filipović, savetodavac iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
– Redovno godišnje đubrenje voćnjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Đubrenjem voćaka osigurava se redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova i ravnoteža razvoja vegetativnih i generativnih organa. U redovnom godišnjem đubrenju kod većine vrsta voćaka razlikuje se osnovno, rano prolećno đubrenje i prihrana. Osnovno đubrenje koje se obavlja u jesen posle berbe, predstavlja unošenje kompleksnih NPK đubriva, sa malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno đubrenje spada i đubrenje stajskim đubrivom. U ranom prolećnom đubrenju unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebe godišnje količine, sa jednim od azotnih đubriva, ili kompleksnim NPK đubrivima. Vrstu, formulaciju i količinu mineralnih đubriva trebalo bi utvrditi po urađenoj agrohemijskoj analizi i po rezultatima analize. Đubrenje se obavlja prilikom prve prolećne obrade zemljišta, a prihrana posle zametanja plodova, krajem aprila, azotnim ili NPK đubrivima sa naglašenim azotom – objašnjava Snežana Dragićević Filipović i dodaje da je posle đubrenja neophodno zemljište obraditi, bilo oranjem ili, češće u zasadima maline, freziranjem redne trake u samom redu.
KAKO NEGOVATI STARI ZASAD
Na deblu i osnovnim granama stabla u starijim zasadima površinski slojevi kore pucaju, izumiru i služe za utočište mnogima štetočinama. Na površinskom sloju se stvara mahovina, lišajevi, gljive i gnezda gusenica, a ukoliko se pojavi važna mera je uklanjanje površinskog sloja kore.
– Takvu koru treba svake godine specijalnim strugačima, ili čeličnim četkama skidati i spaliti. Kora se uklanja oprezno, da se ne povredi tkivo drveta i ne naprave rane. Očišćenu koru treba sakupiti, izneti iz zasada i spaliti. Ovo je neophodno u jesen ili rano proleće, jer se na ovaj način uništavaju mnoge štetočine i njihova jaja. Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine), ili ukoliko je došlo do ljuštenja kore, treba ih prvo dobro očistiti, a zatim dezintifikovati, sa 5% rastvorom plavog kamena. Često iz korena, oko debla, izbijaju izdanci koji iscrpljuju voćku. Na njima se mogu pojaviti štetočine, kao što su krvava vaš i lisna vaš, i zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više – objašnjava Snežana Dragićević Filipović.
Ukoliko je stablo previše bujno primenjuje se uzdužno paranje kore na deblu i skeletnim granama. Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noža oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše, ne nanoseći povrede drvenom delu debla, kaže naša sagovornica i dodaje:
– Paranje se izvodi rano u proleće, dok ne krenu sokovi. Ukoliko postoji opasnost od zimskih mrazeva paranje se vrši koso. Paranje, ili uzdužno rovašenje, kao mera nege stabala se pokazala kao dobra za sprečavanje debljanja tkiva ispod nje. Ukoliko ima mehaničkih povreda na deblima voćaka, njih je potrebno prvo očistiti i dezinfikovati 5% rastvorom plavog kamena, a potom premazati kalemarskim voskom.
Krečenje stabala je obavezno u jesen, ali se može primeniti i dva – tri puta tokom jeseni i zime.
– Recept po kome se priprema krečna čorba je: pet kilograma negašenog kreča, 0,5 kilograma kuhinjske soli i 0,25 kilograma sumpora, dodati vodu i ostaviti smesu da odstoji dva dana, da bi se lepljivost povećala i tada je treba primeniti. Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla, što usporava kretanje sokova i vegetacija se može odložiti za nekoliko dana. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća, pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije – naglašava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period, jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature, koje mogu uslediti posle ovako dugog i lepog vremena. S obzirom na to da je i jesen bila duga i lepa, sa dosta visokim temperaturama za ovo doba godine (diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo), voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli pad i porast temperature koji mogu biti u narednom periodu, podseća Snežana Dragićević Filipović.
N. R.
PODIZANJE NOVIH ZASADA
Prema rečima naše sagovornice, jesenja sadnja voćaka je povoljnija i sada je pravo vreme za podizanje novih zasada, pod uslovom da je zemljište dobro pripremljeno. Takođe, veoma je značajno uraditi analizu zemljišta.
– Nažalost, nedovoljno poljoprivrednika se “oslanja” na analizu zemljišta, kao osnovu za podizanje zasada, a upravo je ona ta koja kazuje da li se voćnjak isplati podignuti na određenom mestu i koje su formulacije i količine đubriva potrebne za meliorativno đubrenje, kao i za koje vrste voćaka je određena parcela pogodna. Takođe, treba voditi računa o sortimentu koji se odabira za novi voćnjak. Sortiment je dinamična kategorija i stalno se pojavljuju nove sorte (koje mogu biti bolje, ili ne). Važno je odabrati sorte koje su trenutno aktuelne, kako kod nas, tako i u svetu, da ne bi bilo problema sa plasmanom kada voćke stupe u rod. Naravno, bitna je i kupovina sortno i zdravstveno ispravnih sadnica od pouzdanog proizvođača – naglašava savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak.
