КЊИГА ВАЊЕ БУЛИЋА „ТАТА У ДРУГОМ СТАЊУ“ ПРЕДСТАВЉЕНА У ДОМУ КУЛТУРЕ
– Од јесени снимање ТВ серије у 24 епизоде
Вања Булић, београдски новинар, сатириста, публициста, сценариста, књижевник својим највећим успесима у животу, поред брака који траје 47 година и три сина рођена у њему, у професионалном домену истиче свој роман „Око Отока“, посвећен његовом оцу који је у „оно“ време био кажњеник на Голом Отоку, сценарио за филм „Лепа села, лепо горе“, настао 1993, а сниман већ 1995. године, када још ништа није било „готово“ на запаљивом Балкану, и телевизијски серијал „Бисери“, мислићи при том на оне „црне“, које су изродили криминал, ратно окружење и урбано подземље на овим просторима.
Породица и деца су честе теме романа Вање Булића који имају аутобиографску основу, а исто важи и за књигу „Тата у другом стању“, коју је Књижевни програм Дома културе представио у петак, 18. фебруара, на великој сцени. Уредница програма Милкица Милетић говорила је и о другим делима овог продуктивног аутора кога зову још и „српски Ден Браун“, пошто се бавио истраживањима историјских и религијских мистерија везаних за документарне поводе. Тако су настали романи „Теслина пошиљка“, „Симеонов печат“ и други. Булић потписује и више романсираних биографија бардова српског глумишта какви су Петар Божовић, Лаза Ристовски, Сека Саблић… Роман „Тата у другом стању“ ће бити „спакован“ у 24 епизоде, а снимање ће почети почетком јесени, најављује Булић и додаје да је уговор већ потписан са „Телекомом“. Одломке из романа читао је глумац Баћко Букумировић.
Како то изгледа мушкарац у другом стању?
– Мушкарци неће да признају да су у другом стању. Женама је то благословено стање дао им Бог, да оне буду бољи део човечанства, а сад мушкарци који на прави начин прате трудноћу своје супруге, значи, не може да иде на преферанс или да са другарима на пиће или друге скупове… Дакле, потпуно мења свој начин живота… Е, он је у другом стању. То је психолошко стање. Знаш кад сви кажу – еее, јеси у другом стању и пипају стомак. То нема везе са стомаком. Он ти расте кад седиш кући, онда је стомачић другачији.
Шта чини окосницу приче о „тати у другом стању“?
– Цела књига је у славу четвртог детета, у ствари. То је отац који шаље супругу на порођај са четвртим дететом, а већ има близанце и старијег сина, и шта се догађа за тих десет сати док се жена порађа. Дакле, ту долазе кумови, деде, бабе, рођаци са Златибора, долазе са трубачима, припремају се да ли ће бити мушко или женско, баш онако слатко и весело. Овим романом се обраћам свима који размишљају да остану са једним дететом, пошто имам то у породици својих синова. Неће се наљутити наши Цигани који када добију пето дете, па га питају – како бре човече, он каже – где нема за четворо нема ни за петоро! Хоћу да кажем, стварно се обраћам свима да размислимо, нестаћемо као нација брзо. После бомбардовања 1999. године постојало је Републичко удружење за планирање породице и развој друштва у коме сам био. И тада је урађена једна, баш добра анализа и речено је да, ако већ 2030. године не пређемо прво на треће, а онда и на четврто дете, Срби ће бити мањина у држави која се по њима зове. Наравно, ова књига можда то не може да пробуди, али сам направио више радост тог породичног живота. Мени су недавно превели књигу „Како сам гајио близанце“ на словеначки језик и то се зове некако смешно „Как сам згајал двојчка“. Изашла је тамо и рецензија у којој се каже да нећете научити из ове књиге како се гаје близанци, али ћете научити шта је радост породичног живота са троје деце. Иначе, видим да се људи смеју, јер се препознају у тој ситуацији. Хумор је увек најбољи кад видиш себе у тој некој ситуацији или кад просто кажеш да је то тако.
Колико је данас заступљена прича о сатири?
– Гледам да у последње време пишем сатричне текстове. Да пишем о истини. Данас људи као да не смеју да испричају истину. Пустио сам неколико таквих текстова и прошле године сам добио награду „Радоје Домановић“ за књигу сатире.
Колико је све то заправо прича о васпитању?
– Ова књига може бити водич за правог тату. Зато се јунак и зове „ћалац генијалац“. Ово је водич кроз леп породични живот. Залуд је да имате и десеторо деце у породици у којој ће деца сазревати у условима када родитељи једно друго шаљу, да не кажем где шаљу. То је и прича о васпитању, она има и повратак уназад, какви су другари били кад су били мали, па старији. Типично је питање – како васпитаваш децу? Па не васпитаваш их тако што ћеш им причати шта треба да раде, него ће деца гледати и упијати оно како се ти односиш према њиховој мајци. Залуд је причати то треба, то не треба, ако родитељи уђу и залупе врта од своје спаваће собе и наставе са псовкама. Ту је онда већ крај приче. Ја сам ову књигу направио као роман, али серија ће бити много шира и много слађа.
Како сте замислили серију?
– Серија је, иначе, рађена пре 15 година, пошто је БК тада пропао, а била је сјајна подела. Бата Живојиновић је био деда, Сека Саблић је играла наставницу која игра фудбал са својим другарима у школи итд. И роману сам направио да су близанци који имају 12 година направили су у школи кладионицу да ли ће се родити једно, близанци или тројке, и онда имају квоте и ту се умире од смеха кад се тај део чита. Али, то није направљено само хумора ради и да се чита, направљено је да се размишља како је лепо да имаш децу која могу да живе и уживају. Иначе сад радим те две серије, пошто сам уређивао и Лукасову књигу, и за њу се раде 24 серије и филм. Од јуна пишем те епизоде.
Планови?
– Главни јунак новог романа је чудесна планина Ртањ, где се машају православље и магија. То је планина која зрачи на неки посебан начин. Кад завршим још четири епизоде, па да одем мало на Ртањ да упијем оно што он даје.
Деца, породица, девалвирана или превазиђена институција брака, да ли је све ово што радиш и део државног демографског пројекта?
– Не, да јесте, било би добро. Књига је изашла пре месец дана и како то још нико није приметио. Ја осећам да треба писати на тај начин. Наравно да институција брака није услов за срећан партнерски однос, али је јако битно да ако се нешто догоди између њих двоје и да то више није оно што је било, да буде као да су били у законском браку и да се поштују права једног и другог, поготову ако имају децу. Све зависи од људи. Друга је ствар кад се ти обавежеш.
Зашто млади све теже ступају у тај обавезујући брачни однос, слободне зајенице су све присутније и популарније?
– Ја нисам у тим годинама, па не знам. Нема ту много да се каже. Кад се разбије породица у којој су деца расла, а ми смо живели у ужасним деведесетим годинама и после, сваки добар брак личи на брак њихових родитеља. Образац се носи из куће. А образац је страшан, ми смо разбијајући ову државу, прво разбили породицу. Из те разбијене породице узлазе млади људи који размишљају сасвим другачије од мене. Никада није било лако гајити децу, али у овим новим генерацијама више није главна прича да немамо пара, већ да више немамо времена. Хтели смо овај либерални капитализам, ево вам га на. Сад долазе у шест сати кући, у девет се уписују, немају врмена за децу. лако је направити децу, али детету мораш да посветиш време. Кад ја сам гајио моју децу, они су легали у пола девет, али смо ми са посла долазили у три… Данас је све наопако!
Зорица Лешовић Станојевић
НАГРАЂЕНИ ЖЕЉА И УПОРНОСТ
Да се она народна мудрост „Човек планира, а Бог се смеје“ често покаже у пракси, осетио је и Вања Булић на својој кожи. Без намере да задиремо у његову приватност, о којој је јавно говорио на сцени, преносимо његову искрену исповест за наук свима који много планирају у животу. Наиме, планирајући породицу на почетку брака, супруга и он су се договорили да сваке четврте године роде по једно дете. Први син се родио по плану. Након четири године другу трудноћу су изгубили. Онда супруга још четири године није могла да остане у другом стању. Али, нису одустајали. Након следеће четири године од те планиране за треће дете, добили су синове близанце. Парадоксално, на исти дан кад су изгубили другу трудноћу.
И, како би се данас рекло, коцкице су се, ипак, сложиле по почетној жељи, али не како су они планирали. Наравоученије које би из ове Вањине исповести требало препознати било би да се никада не треба обесхрабрити и одустати, јер су у његовом животном примеру, жеља и упорност били награђени.
