RADNI VEK – JEDNA PRIČA, JEDAN ŽIVOT
Ispričati priču o Milici Petronijević, istoričarki umetnosti, dugogodišnjoj direktorki Umetničke galerije „Nadežda Petrović“, dobitnici Decembarske nagrade Grada Čačka u godini u kojoj se navršilo tri i po decenije rada u struci i 20 godina upravljanja značajnom kulturnom institucijom, nije ni malo lak posao. Priča o Milici je i priča o savremenoj umetnosti Jugoslavije i Srbije u malom.
Životna i radna priča Milice Petronijević je fenomen sam po sebi, ne samo za Čačak, već i za mnogo veće kulturne sredine. Nakon zavšetka studija istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nekad uspešna i talentovana sportistkinja i bivša košarkašica, dobija svoj prvi posao u struci u rodnom gradu u Umetničkoj galeriji „Nadeždi Petrović“, koja je u to vreme jugoslovenski centar i središte savremene umetnosti. U ovoj ustanovi Milica ostaje 35 godina, čitav radni vek, koji se navršio 1. septembra ove godine. Najveći deo radnog veka, uz predani posao na zaštiti kulturne baštine i promociji vrednosti savremene umetnosti, Milica provodi i kao uspešni direktor i u svetu poznate institucije kulture. Na mestu direktora u kontinuitetu je čitavih dvadeset godina, od 1998. godine. To nije bilo ni malo lako u godinama nestanka države u kojoj smo živeli, ratova, sankcija, opšte bede i sloma gotovo svih vrednosti. Ali od Milice ćete često čuti jednu reč – kontinuitet, koju ona smatra jako važnom za rad institucije kojom upravlja, ali i za svoj profesionalni rad i angažman u struci. Nastavila je ono što su započeli drugi pre nje, a po njenom dubokom uverenju, nastaviće i njene današnje kolege i saradnici. Uvek je puna toplih reči za kolege od kojih je učila kad je započela svoj rad u UG „Nadežda Petrović“, ali i za mlađe sa kojima danas radi. Ono što svi gosti Galerije, umetnici i saradnici odmah saznaju i osete u susretu sa Milicom i ostalim zaposlenima je jedna posebna vrsta prisnosti, koja je i ranije brižljivo negovana, a koju je istrajno prenosila na mlađe, atmosfera u kojoj se svi osećaju domaće i umetnici koji izlažu, kolege kustosi, publika. To je jedna neprolazna atmosfera po kojoj je poznata galerija i prepoznatljiva u svetu umetnosti. Druga je svakako, koju Milica Petronijević uvek ističe, stručan i predan rad, u kome se ne pristaje na kompromise koji dovode u pitanje visoke kriterijume u radu, davno postavljene. U godinama izraženog populizma i u umetnosti, UG „Nadežda Petrović“ se nije odrekla visokih stručnih kriterijuma, tehničkih, izlagačkih i naravno, programski visokih ciljeva, za koje je uvek imala podršku stručne javnosti, ali i viših instanci – lokalne samouprave i Ministarstva kulture.
U opuštenom i prisnom razgovoru Milica ne govori o sebi ni jednog trenutka, razgovor se sve vreme odnosi na uspešnu godinu za nama u radu Galerije, o planovima za narednu godinu, ali i o starim dobrim vremenima koja su nepovratno nestala, sem u sećanjima.
– U 2017. godini je nastavljena programska orijentacija ustanove i rad na svim poljima rada: zaštiti i predstavljanju kulturnih dobara, istraživanju, rad na predstavljanju savremene umetničke scene i na izdavaštvu. Nastavlja se kontinuitet rada u kome je Memorijal „Nadežde Petrović“ programska vertikala, Memorijal kao spomenik i vraćanje kulturnom nasleđu, ali i odnos prema savremenoj umetničkoj praksi – istakla je Milica Petronijević i dodala da Galerija uvek ima odnos prema kulturnom nasleđu, aktuelizovanje i predavanje kulturnom pamćenju stvaralaštva autora,
poput Save Šumanovića – saradnja sa Galerijom „Sava Šumanović“ u Šidu.
Izložba je bila odlično posećena i pravi programski pogodak, a publika je bila prvi put u prilici da u Čačku vidi veći broj dela poznatog slikara i da njegov rad bude predstavljen na ovakav način. Bilo je i ranije istorijskih izložbi:“Srpsko slikarstvo Nadeždinog doba“, slikarstvo Nadežde Petrović, redovno u nekim periodima, Milena Pavlović Barili i drugo.
– Ipak, osnovna delatnost je praćenje savremene umetnosti i predstavljanje aktuelne likovne scene i u tome u potpunosti uspeva Memorijal, a jedan od nastavaka takve programske orjentacije, svakako i jeste realizacija samostalnih izložbi nagrađenih autora sa Memorijala. Ove godine je to Bojan Đorđev, multimedijalni – multidisciplinarni, ili kako autor voli za sebe da kaže – nediciplinovani umetnik – rekla je Milica Petronijević i naglasila da pored ovakvih izložbenih aktivnosti, galerija se u punoj meri okreće i autorima koji su poreklom, rođenjem i svojim radom vezani za Čačak.
– Ove godine, svoju veliku autorsku izložbu u Čačku je imao slikar Nebojša Bežanić, koji od 1989. godine živi neprekidno u Parizu. Njegova izložba je realizovana zahvaljujući kolekcionarima, koji su ustupili Nebojšine slike i crteže koje poseduju. To je i znak pažnje i prema instituciji koja promoviše rad zavičajnih umetnika. UG „Nadežda Petrović“ priprema Bežanićevu izložbu u Beogradu u „Kući legata“, na kojoj će biti izloženi i noviji autorovi radovi, nastali u Francuskoj, ukoliko to dozvole finansijske mogućnosti.
– Na samom kraju godine otvorena je i izložba radova Milete Prtodanovića, koja je specijalo namenjena prostoru UG „Nadežde Petrović, a jedan rad je i poseban omaž starim vremenima u UG „Nadežda Petrović“- rad koji predstavlja susret mladog Prodanovića i Miloša Crnjanskog. Poznati umetnik, profesor, pisac, član Nacionalnog saveta za kulturu i član Umetničkog saveta Memorijala veliki je prijatelj Galerije u Čačku i njen vrli promoter. Prodanović je Galeriji i gradu Čačku darovao legat radova svog oca, Boža Prodanovića, profesora i značajnog umetnika, poreklom iz našeg kraja. Brižljivo i dugo se radi na pripremi i promociji celokupnog dela Božidara Prodanovića (očekuje se objavljivanje monografije i velike monografske izložbe). Redovno i u kontinuitetu se predstavljaju i mladi umetnici poreklom iz Čačka. Radi se i na sređivanju i predstavljanju umetničke zaostavštine Sonje Savić, a Grad Čačak je i preuzeo tu obavezu zajedno sa Galerijom. Na osnovu zaostavštine i baštinjenja umetničkog dela Sonje Savić, nastao je i Filmski i video program galerije koji predtavlja marginalizovane filmske forme, a zahvaljujući saradnji sa Festivalom eksperimentalnog filma, ustanovljena je ove godine i nagrada koja nosi ime slavne umetnice.
– Izdavačka delatnost, edicije „Nasleđa“ i „Ravnoteža“ su još jedan važan segment rada ustanove, koja je u ovoj godini dobila čast i obavezu da radovima zavičajnih umetnika iz svoje kolekcije ukrasi i obnovljen prostor zgrade Gradske uprave. U pitanju je 13 umetničkih dela, slika i skulptura, a sam posao nije bio ni malo lak zbog specifičnosti prostora i njegove namene – naglasila je Petronijevićeva i dodala da Galerija redovno predstavlja dela iz svojih bogatih zbirki i u drugim gradovima Srbije.
U svoojim sećanjima, Milica Petronijević ne zaboravlja uspomenu i na prethodne direktore Galerije, a posebno na rano preminulog kolegu Mihaila Bošnjakovića.
– Imala sam zaista sreću da počnem da radim u ovoj ustanovi koja je bila i tada, a nadam se i sada, dobro mesto za istoričara umetnosti. U to vreme direktor je bio Stevan Sekovanić, pre njega Slobodan Sanader, koji i po odlasku u Novi Sad ostaje saradnik Galerije, kasnije i Milomir Petrović. Svi su oni imali jedan dobar stav prema programima. Kolega Mihailo nije nastavio samo priču oko promocije savremene umetnosti i Memorijala, već na veliku scenu uvodi sve one konceptualne autore, okupljene oko tadašnjeg SKC-a u Beogradu, koji kasnije postaju slavni. Čačak u to vreme postaje i mesto i okupljalište za alternativne umetnike i njihovu umetnost, oaza slobode i drugačijeg mišljenja i kultno mesto za Čačane koji su želeli nešto novo i drugačije, a najvažnije je upravo to da su takav koncept podržavali i odobravali svi direktori UG „Nadežda Petrović“ kroz vreme. Umetnici su voleli ovaj prostor, kao i kolege, a u Čačku to postaje kultno mesto, oaza slobode u tom vremenu – seća se Milica Petronijević.
Svaki kustos i danas može da profiliše svoja interesovanja u ovoj kući nađe svoje mesto i usmerenje, tako da imamo one koji su sjajni dokumentaristi, ili vole rad sa publikom, koji vole istraživanje, ili se ozbiljno bave radom sa decom, školama ili pripremom publike.
Za kraj u novoj godini, velika izložda Petra Lubarde, biće predstavljeno i stvaralaštvo Dušana Otaševića, očekuje nas i novi Memorijal, a nadamo se i skulpturama u javnom prostoru, poput radova Berbelje (Gradski park), Mrđana Bajića dvorište Galerije), ili Grozdanića (ispred Roda centra), naravno uz stručni nadzor i odobrenje posebne komisije za postavljanje umetničkih radova u javnom prostoru, koje treba da dobiju sve više mesta u Čačku.
U 2018. godini, Milica odlazi u zasluženu penziju, a sasvim je sigurno da ostavlja veli zalog za budućnost svojim kolegama koji nastavljaju rad i kontinuitet jedne važne kulturne i umetničke institucije, koja je ostavila veliki trag i doprinos promociji savremene umetnosti na ovim prostorima, ali i očuvanju i zaštiti bogatog umetničkog nasleđa. Kontinuitet, koji je tako bolno mesto u srpskoj kulturi u ovom slučaju i na ovom primeru dokazuje da su moguća i drugačija iskustva i praksa, poput ove u Čačku.
Dušan Darijević
