ПОВОДОМ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФИЛМСКЕ АНИМАЦИЈЕ У НАШЕМ ГРАДУ (3)
Кроз креативне радионице у 30 година постојања Фестивал анимираног филма у Чачку постао је место окупљања креативних младих људи. Са њима је анимирани филм добио нову димензију стваралаштва.
– У оквиру 5. Фестивала у току 1995. године, на предлог гостију из Врања и Београда, почело се размишљати о организовању радионица за анимирани филм, како би се проверило интересовање младих за овај вид откривања тајни, пре свега, цртежа као основе анимације. Временом се показало, не само да има деце заинтересоване за цртеж, креацију и анимацију, већ и оних који су изразили жељу да постану потпуни креатори анимираног филма, до нивоа режије. Сам почетак то није наговештавао, али је вредело покушати. Иницијални предлог за организовање радионица је потекао од Мирослава Симеуновића Микија из Врања, јер се показало да је неопходно искуство у креирању садржаја оваквих радионица. Он је у томе већ имао искуства кроз вођење прве дечије школе анимације у Југославији, а то је била Школа анимираног филма (ШАФ) у Врању. Из успешних радионица настао је Центар за анимирани филм у Чачку (ЦентАФ) 1997. године – каже Љубомир Сикора, тадашњи председник Организационог одбора.
ЧАЧАНСКА ШКОЛА АНИМИРАНОГ ФИЛМА
Слободан Пајић, коме је поверена организација рада чачанске школе анимираног филма, а који је од 1993. године активно учествовао у организацији Фестивала испред Фото кино кулуба “Чачак”, напомиње да су почеци обуке били засновани на основама класичне (руком цртане) анимације кроз једноставне вежбе:
– Напредак је био видан на самом почетку. Успех овог рада, омогућио је да се у ЦентАФ од 1999. године укључи Благоје Буца Лупа. Његово искуство аниматора, редитеља, сниматеља и монтажера у овој области, отворило је нове облике сазнања и креације за све полазнике. У радионицама се појавио велики број младих и, како је време показало, врло талентованих креатора и стваралаца. Због ограничених средстава ЦентАФ је тих година могао примити око петнаестак полазника. Рад је временски био ограничен на период летњег и зимског распуста, како би се ускладио са редовним школским обавезама полазника.
Према речима Пајића, недостатак самосталног простора је био један од највећих проблема ЦентАФ-а, повремено је уступан Ликовни салон Дома културе, затим Галерија Дома војске, потом, Балетски студио у Дому културе, што је допринело осипању полазника.
– То илуструје и 2003. година, када је одржана заједничка летња радионица са гостима из Смедерева, у селу Рошци на Каблару. Смештај свих полазника и рад био је организован у просторијама локалне школе. До мог одласка у пензију, 2011. године, препознавале су се основне контуре рада. Добијао сам уверавања да ће и овај сегмент рада реорганизовати у стилу реорганизације самог Фестивала, од 2007. године, у формат Међународне смотре “Аниманима”. Међутим, уместо тога, ЦентАФ је потпуно угашен. Питање је шта је са документацијом, цртежима и дигиталном заоставштином ЦентАФ-а – каже Слободан Пајић.
“ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ ЈЕ БИЛА ВЕЛИКА”
О детаљима преласка на нове начине рада говори Драган Ћирковић, који се обучавао на овим радионицама од првог дана њиховог настанка:
– ЦентАФ почиње са прављењем ауторских краткометражних анимираних филмова. Поред цртачког дела, радионица је омогућила и обуку у техничкој обради и монтажи. Надоградили смо и друге облике креације. Музику и звучне ефекте за филмове радио је Ђорђе Вукадиновић, па су пројекти били у потпуности ауторски. Заинтересованост за учешће у раду је била велика.
Ћирковић подсећа да ЦентАФ-ови филмови почињу редовно да учествују на фестивалима у земљи и иностранству. Први запажени филм био је “Чистилиште” Уроша Пајића, а потом “Шашава олимпијада”, колективни рад свих чланова радионице. Током наредних година посебно су успешни Вук Спасојевић, Ђорђе Грбовић и Драган Ћирковић, чији су радови вишеструко награђивани.
– По одласку Лупе, менторство преузима Владимир Станић, такође, искусни филмски радник и један од предавача анимације у београдској школи “Дунав филма”. Тада ЦентАФ коначно добија сопствене просторије у подруму Дома културе. Ово је омогућило интензивнији рад школе, па су се појавили нови успешни радови – каже Драган Ћирковић.
Током овог периода веома су успешни Јанко Ћирковић, Ђорђе Милосављевић, Милош Јозовић и Ђорђе Ковачевић. Из ЦентАФ-ове продукције је 2006. године изашао први и једини дугометражни играни филм са анимираним секвенцама – “Проја”. Филм је премијерно приказан у оквиру Фестивала дечијег анимираног филма (ФЕДАФ), одржаног те године у Чачку, након чега је имао још по једну пројекцију у Чачку и Нишу.
– Многи од некадашњих чланова ЦентАФ-а наставили су каријере у областима филмске уметности. Међу полазницима радионица анимације, у оквиру Фестивала одржаваних у Чачку, има професионалних илустратора, дизајнера, аниматора, филмских и телевизијских радника. По одласку у Београд Вук Спасојевић, Ђорђе Грбовић и Драган Ћирковић су основали неформалну групу “Квази студиЈо”, кроз коју су реализовали већи број музичких спотова, реклама, џинглова и један ауторски краткометражни филм – подсећа Љубомир Сикора.
Приредила: Нела Радичевић
Фотографије: Архива Љубомира Сикоре
Наставак у следећем броју…
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
Шашава олимпијада (група аутора), Награда за идеју 8. YUFAF, Чачак 2001; Друга награда 32. Ревије филмског стваралаштва деце Југославије, Београд 2002. Бескућник (Вук Спасојевић), Награда за идеју 8. YUFAF, Чачак 2001. Пецарош (Вук Спасојевић), Награда за режију 32. Ревије филмског стваралаштва деце Југославије, Београд 2002. Хаос (Јована Тодоровић, Тијана Врањевац), учешће у финалу Kids for kids festval, Bologna 2003. Точак (Драган Ћирковић), Најбољи аниматор јуниор 50. Фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, 2003; Награда за идеју 9. ФАФ СЦГ, Чачак 2003; учешће у финалу Kids for kids festival, Bologna 2003. Нека игре почну (Јанко Ћирковић), учешће у финалу Kids for kids festival, Athens 2004. Colour (Вук Спасојевић, Драган Ћирковић), Најбољи анимирани филм по оцени стручног жирија Kids for kids festival, Athens 2004. Лавиринт (Ђорђе Грбовић), учешће у финалу Kids for kids festival, Naples 2005; посебна похвала за ауторску интерпретацију идеје о глобалној отуђености и недостатку комуникације 10. ФАФ СЦГ, Чачак 2005; учешће у финалу “International Animation Festival Hiroshima”, 2005. Ево, почели смо (Јанко Ћирковић и други), Награда за монтажу ФЕДАФ, Чачак 2006. Фајронт (Јанко Ћирковић, Ђорђе Милосављевић), Гран при 35. Ревије филмског стваралаштва деце Србије и Црне Горе, Београд 2006; Најбољи филм Kids for kids festival, 2006. Proya (Драган Ћирковић, Ђорђе Грбовић, Илија Петровић). Не успева све баш увек (Ђорђе Ковачевић), диплома за најбољу анимацију 39. Ревије филмског стваралаштва деце Југославије, Београд 2010. Генетски инжињеринг (Марко Јозовић), номинован за Кристалну призму Академије филмске уметности и науке, Београд 2013.
