SLIKA DUHOVNOSTI I RELIGIOZNOSTI
Narodni muzej u Čačku poslednjih deset godina organizuje Radionicu šaranja vaskršnjih jaja tradicionalnim metodama. U početku su radionice za učenike čačanskih onovnih i srednjih škola organizovane u Muzeju, a poslednjih nekoliko godina u manastiru Nikolje.
– Pored toga što su učenici naučili kako da našaraju vaskršnja jaja tradicionalnom metodom – voskom, imali su priliku i da čuju o arhitekturi i istoriji manastira, ali i šta se dešavalo na prostorima Srpske svete gore u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Radionica šaranja vaskršnjih jaja je podrazumevala i časove istorije, religije, obrazovanja, duhovnosti, humanosti, odnosno, svega što treba da bude deo odrastanja zdrave, normalne ličnosti. Deca su se lepo družila, a sestrinstvo manastira Nikonje ih je uvek veoma rado ugostilo – podseća Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja.
Ove godine je radionica, nedavno, organizovana u manastiru Vujan, jer su organizatori želeli da deci pokažu i lepote drugog manastira.
– U manastiru Vujan deca su učila kako da najzastupljenijom metodom, takođe, tradicionalnom, ukrase vaskršnja jaja sa liskom i ofarbaju ih u lukovini, uz pomoć instruktorke Mire Jovović. Učenici su se družili sa nastojateljicom manastira Vujan Jelenom, koja im je pomagala u odabiru liski, ukrašavanju i kuvanju jaja. Iz čačanske Gimnazije, 15 učenika zajedno sa profesorkom likovne kulture Snežanom Biorac posetilo je manastir, gde im je sveštenik Zvonko Račić iz Ostre, govorio o čudotvornim moštima, istorijatu, freskama, uopšte o ovoj velikoj srpskoj svetinji, a Andrija Milikić, uz gusle, pevao pesmu o stradanju i vaskrsenju srpskog naroda – kaže naša sagovornica.
Deca su imala priliku i da vide krst patrijarha Pavla. Poznato je da je boravio u manastiru Vujan na samom početku njegovog monaškog života. Takođe, poznato je da se u ovom manastiru izlečio od, tada jako opasne bolesti, tuberkuloze. U to vreme, patrijarh Pavle, tada iskušenik Gojko Stojčević, je izrezbario krst sa natpisom, koji se i danas čuva u manastiru Vujan.
– Napravljen je video zapis o ovoj značajnoj radionici, koju su deca sa oduševljenjem prihvatila. U vreme slabog druženja učenika u školama zbog aktuelne epidemiološke situacije, radionica je bila trenutak njihovog opuštanja, naravno, uz poštovanje propisanih mera. Pored Narodnog muzeja, u realizaciji ove radionice učestvovala je i Mesna zajednica Prislonica. Bila je to lepa slika duhvnosti i religioznosti, na nenametljiv i prirodan način. Učenici su bili veoma zadovoljni i izrazili su želju da pohađaju i druge radionice – kaže etnolog Ašanin, naglašavajući da će biti nastavljeno negovanje tradicije i izvornosti, ne samo čačanskog kraja, nego srpskog naroda i u toku leta, ukoliko epidemiološka situacija bude dozvoljavala.
N. R.
Foto: Arhiva sagovornice
