Обележавање јубилеја један je од значајних сегмената програма „Чачанска родна“ у овиру пројекта прве националне Престонице културе, a започело је отварањем 60. Дисовог пролећа и конференцијом за новинаре, 28. марта. Тим поводом, као ексклузивни гост, обратио се глумац Раде Шербеџија, који је са својим саставом „Западни Колодвор Бенд“ са пролећним пахуљама, одржао концерт под називом „Ето пјесма“, у 20 часова на великој сцени Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“.
Добродошлицу барду југословенског глумишта са успешном интернационалном каријером пожелели су, у име локалне самоуправе, помоћник градоначелника Чачка Мирослав Петковић, председник Одбора 60. Дисовог пролећа, песник Петар Матовић из Пожеге и директор Градске бибиотеке др Богдан Трифуновић, који је представио целокупан програм 60. Дисовог пролећа.
У својој добродошлици Петковић је истакао да се налазе у граду који је престоница културе Србије, у најлепшој библиотеци у Србији, на манифестацији која је од посебног значаја за град Чачак, коју је град свих ових деценија подржавао и изразио наду да ће то увек бити тако и да ће и неке будуће генерације препознати значај једне од највећих манифестација у Србији. Помоћник градоначелника позвао је Шербеџију да и током године посети наш град и види програме припремљене за грађане Чачка и Србије.
РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА: НАЈВЕЋА СТРАСТ ЛИТАРАТУРА, ПА НОГОМЕТ, ПА ГЛУМА…
Драмски уметник, кантаутор, песник, бард југословенског глумишта са запаженом холивудском каријером Раде Шербеџија том приликом је рекао:
– Прије свега, честитам вам на чињеници да сте ове године престоница културе Србије. То је велика част и нешто што Чачак заслужује са својом хисторијом и специјално са својим културолошким обиљежјем и насљеђем. Друго, да вам честитам 60 година „Дисовог прољећа“, то је пјесничка манифестација која је фантастична. Да вам кажем да сам један од великих поштовалаца и заљубљеника Владислава Петковића Диса. Пошто се и ја бавим поезијом, самим тим сам још од младости своје био наклоњен литератури и студирао сам уз Казалишну академију и компаративну књижевност у Загребу, тако да је мој интерес за литературу велик. Можда је то и моја највећа страст од мојих талената, прво литература, па ногомет, па глума. Говорећи искрено и проматрајући себе са стране… Дис је највећи пјесник српске модерне, био ми је дражи од свих прослављених тог времена, и Дучића и Ракића и осталих. Није то локал патриотизам, ја мислим да је то заиста тако. Господин Скерлић није имао право у оном опасном нападу на њега као младог књижевника. Он је преживео све, иако га је пратио глас да је боем, пијанац итд. То је све била чаршија.
Према речима директора Богдана Трифуновића, у оквиру будућег Музеја поезије постојаће целина потписаних књига аутора који су кроз те аутографе донирали своје књиге, а у фонду Библиотеке пронађене су и књиге поезије Радета Шербеџије које је на овој конференцији за новинаре потписао.
Реч је о његовој првој књизи „Променљиви“ и „Он, неко други“, која је, према речима самог Шербеџије, комбинација књиге из 1997. коју је објавио Хералд трибјун у Сплиту „Пријатељ га каже, више не познаје“ и песама објављених у „Глобусу“, која се зове „Црно, црвено“ 1989, али „није успјела ни изићи из штампарије“.
РУЖЕ ЗА СОЊУ САВИЋ
– Ишао сам до Соњиног гроба да јој оставим неке беле руже. Оставио сам једну црвену, Микаини две беле и оцу једну белу. Ја сам знао ту породицу – говорио је Шербеџија да би дошао, како наводи, до једне ствари коју је посебно желио рећи…
– Ја сам у Чачак долазио неколико пута, нисам много, али сам волио овај град зато што ме је због многих ствари импресионирао. Најпре због мојих сувременика који су ми били драги, а то су Пуриша Ђорђевић, Миша Радивојевић, с којим сам снимао филмове, затим Бора Чорба итд. И све оно што Чачак има у мојој савремености. Затим, због чињенице кад сам дошао у Чачак први пут да направим концерт са Ливијом Морозином, то је био етно-рок, био сам изненађен са невероватном позитивном енергијом младих људи, који су разумевали музику на посебан начин. Ја сам имао успешне концерте, али никад као у Чачку. То је било невероватно, каква је била интеракција. Е, затим, још сам, мислим два пута, имао концерте и увек ми је било лјепо, што говори нешто о духу града, кад могу да слушају моје антиратне пјесме или љубавне сапунице. Али, онда сам сазнао прије пар година за информацију о којој су новине писале, да на приједлог неких људи да се један од тргова зове њезиним именом и да је то Скупштина због неких посланика одбила, спочитавајући да јој се то не може дати због, вјеројатно, тога што је уживала дрогу. То ме је страшно потресло, јер замислите, колико би улица, тргова или кућа у свијету требало бити срушено због највећих сликара на свијету, уметника, писаца, пјесника, пјевача, филмских глумаца, нарочито, који су имали та искуства. То је приватна ствар човјека. Оно што остане од човјека је живот, његов живот, оно чиме је заслужио да га људи гледају као умјетника, да га поштују, да га воле. А, Соња је била једна од најдивнијих душа на свијету, једна најчистија, најчаснија, као суза, Соња није била ни алкохоличарка, као ја на пример, хахаха… Соња је била њежност сама, а да не говорим о њеној бриљантној интелигенцији и о њеном бриљантном таленту. Ја сам онда рекао да више никад нећу доћи у Чачак, никад! Ни проћ. А онда сам размишљао, ево, кад ми је речено да дођем на отварање „Дисовог прољећа“ у Чачак и да одржим концерт и да будем са свима вама, да кажем не дозволите да провинцијски дух којега увјек има, у сваком граду, мјесту, да надвлада позитивну енергију вашег града, коју сам ја осетио кад сам имао концерте са вашом публиком, са вама, да не дозволите. Ја сам то све сада рекао на гробу, Соњи, и кад сам јој то говорио било је сунце, и снијег је почео падати. Ситни овај снијег, и она је шапнула – Ма немој Раде, пусти, не треба по мени да се зове ниједна улица и ниједан трг, нека ме памте… А, ја ипак, кажем – учините све што морате да овај град не да, једну од најдивнијих умјетница, не коју сам ја срео, то би било нешто лично, иначе ми имамо неко лично пријатељство и причу, не, него вјерујте ми, сви моји студенти су највише обожавали Соњу Савић. Кога год сам упознао из овог свијета, стручњака у филму или интелектуалца, пјесника, Соња Савић је господо, једна од најврхунскијих звијезда и особа у бившој Југославији, а и још увјек је, и после своје смрти, у људима који гледају филмове – рекао је врло емотивним тоном бард филмске и позоришне сцене Раде Шербеџија.
ЕТАБЛИРАЊЕ ПОЕЗИЈЕ
Песник Петар Матовић је истакао да је „Дисово пролеће“ трајно уписало Чачак на културну мапу Србије што је познато, јер је реч о манифестацији која није изгубила свој континуитет и показивала из године у годину најизразитије естетске критеријуме и категорије, управо преко оних који су били добитници „Дисове награде“.
– Ове године, следи један јако значајн моменат, а то је отварање Музеја поезије, што је заиста јединствено, не само код нас. То није само завичајна идеја, већ је идеја која указује на значај поезије и песничког језика, у смислу померања граница наше културе и нашег говора. Реч је о изузетно модерном музеју који ће поред текстуалних експоната имати и друге, укључујући и дигиталне. Значајно је да ће се ове године појавити и антологијски избор поезије добитника „Дисове награде“, а због густине програма, лауреате очекујемо наредне године. Ове године ће бити додељене награде дефинисане конкурсима, пре свега, „Млади Дис“, али не и Дисова. Не смемо заборавити да су неки од најзначајнијих српских песника управо били добитници ове награде, захваљујући жиријима који су врло прецизно детектовали све оне промене које ће временом постати канонске у неком каснијем тренутку. Ту је и конкурс за есеј о Дису и конкурси за ученике Моравичког округа. Увидом у програм јубиларног „Дисовог пролећа“ схватамо да је Чачак, не само престоница културе него и престоница поезије у овом тренутку – рекао је Матовић у својству председника Одбора 60. Дисовог пролећа.
ЈУБИЛАРНО И РЕТРОСПЕКТИВНО
Директор Градске библиотеке др Богдан Трифуновић изразио је задовољство што се обраћа у години великих јубилеја и години великих иницијатива за своју установу. Најављујући програм, Трифуновић је нагласио да је 60. „Дисово пролеће“, не само јубиларно, већ и ретроспективно. Кроз више програмских целина биће указано на културно наслеђе бављења поезијом у Градској библиотеци, али и садашњи допринос савременом поетском стваралаштву, јер библиотека у Чачку је кроз манифестацију „Дисово пролеће“, важан сегмент савремене српске поезије и важан издавач поезије у времену када издања тог типа нису много популарна ни тржишно оријентисана.
– Имамо привилегију и част да су са нама Раде Шербеџија и „Западни Колодвор Бенд“, чијим ћемо програмом и званично отворити 60. Дисове свечаности. Већ за два дана имамо програм посвећен Миловану Данојлићу, који нас је недавно напустио, иначе, добитнику „Дисове награде“, приредићемо програм намењен ученицима и просветним радницима, што Градска библиотека константно негује. У априлу нас очекује интензиван период – рекао је директор Трифуновић и изложио детаљнијипрограм манифестације.
Од 3. до 10. априла организује се поетско-ликовна радионица за младе, реч је о интерпретацији мотива „мртве драге“; 5. априла у оквиру обележавања Светског дана дечје књиге у гостима је ауторка литературе за децу Јасминка Петровић; 12. априла биће промовисана сабрана дела Александра Ристовића, објављена прошле године, пореклом је Чачанин и добитник „Дисове награде“, а поред издавача гостоваће и његова кћерка Ана Ристовић, и сама велика песникиња на српском језику; 28. априла ће се догодити Поетски маратон, од 12. часова до поноћи на пет локација говориће се жанровски различита поезија, за најмлађе гостује Љубивоје Ршумовић; мајски програм у сарадњи са „Службеним гласником“ започиње изложбом поводом обележавања 125 година од рођења Растка Петровића; између 8. и 12. маја промоција друге књиге младе суграђанке Јане Давидовић; музичко-поетски програм посвећен Нику Кејву са гостима и трибјут бендом догодиће се у дворишту Библиотеке; од 22. до 26. маја траје завршна недеља са свакодневним активностима, а започиње традиционалном промоцијом изања Дисовог пролећа у Београду; 23. маја ће на конференцји за медије бити прмовисано пет издања овогодишњег „пролећа“ у Чачку; 24. маја у Дисовом родном Заблаћу биће традиционално уручене награде ученицима; 25. маја уручење награда за есеј и „Млади Дис“ и отварање изложбе „60 Дисових пролећа“ и 26. маја најсвечанији тренутак – отварање Музеја поезије, као посебне културне атракције за истраживаче и љубитеље поезије. „Дисово пролеће“ има и свој јесењи програм промоцијом својих овогодишњих издања на Београдском сајму књига: 54. број листа „Дисово пролеће“, књига „Младог Диса“ у едицији „Токови“, јубиларно издање „60 Дисових пролећа“ са 60 песника, приређивач Михаило Пантић, књига преведене Дисове поезије на енглески језик, коју потписује преводилац Новица Петровић и Изабране песме Владислава Петковића Диса.
Зорица Лешовић Станојевић
