НАСТАВЉЕНА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „РАДНА ПРАВА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ“
РАД “НА ЦРНО“ НИКАКО НЕ!
У сарадњи са Центром за људска права и демократију из Ужица, Удружење дистрофичара Моравичког округа (МО) већ седам година спроводи пројекат „Радна права у локалној заједници“. Пројекат финансира Фондација Улоф Палме. Циљ овог пројекта је подизање капацитета и јачање сарадње локалних самоуправа, синдиката, предузетника, удружења грађана и медија на територији западне и централне Србије у циљу побољшања положаја радника и унапређења поштовања радних права на локалном нивоу по узору на највише међународне стандарде.
Како истиче Мирјана Станојевић, председник Удружења дистрофичара Моравичког округа, у протеклом периоду се веома мало причало о радним правима у локалној заједници, о улози модерног синдиката и свему ономе што би требало да зна један млад човек приликом ступања у радни однос.
– Иако је пројекат био практично завршен са 1. јануаром ове године, али је донатор одлучио да издвоји и додатна средства, како би се и даље одржавале радионице за младе, јер су се оне показале као веома успешне и тражене, пре свега, у школама, а за њих су биле заинтересоване и друге циљне групе, међу којима су жене, жене запослене у приватном сектору и особе са свим врстама инвалидитета. Трудили смо се да овим пројектом обухватимо што већи број наших суграђана и да им помогнемо да што више сазнају о радним правима – рекла је за наш лист Мирјана Станојевић, напомињући да је прва радионица у овој години у оквиру овог, и даље веома актуелног пројекта реализована у Медицинској школи, где је изазвала велико интересовање ученика завршних разреда, јер су њима информације о заснивању радног односа и радним правима најнеопходније.
Пројекат се реализује већ седам година, а у претходних пет година радионице о радним правима у локалној заједници намењене ученицима завршних разреда средњих школа представљале су само једну од планираних, али веома значајних активности, која је у значајној мери унапредила информисаност младих о овој веома значајној области. Прве активности у реализацији пројекта „Радна права у локалној заједници“ биле су усмерене на формирање Социо-економског савета на нивоу Града и покретање низа идеја и иницијатива од стране пројектног тима, представника синдиката, јавног сектора, Удружења дистрофичара Моравичког округа…
Радионице које су до сада организоване у оквиру пројекта су показале да, генерално узев, млади не знају много о радним правима, а посебно када је реч о начину на који се заснива радни однос, самој законској процедури, правима која произилазе из потписивања уговора о раду, као и улози и значају савременог синдиката, истиче социолог Горан Јаворац.
– Ученике завршних разреда средњих школа смо најпре упознавали са како се и чиме регулишу права запослених, затим, која су најважнија права које запослени треба да остваре, шта је неопходно да се заштите запослени, који су механизми заштите запослених, а представљали смо им и улогу синдиката. Дошли смо до закључка да млади који завршавају средњу школу, а немају намеру да се даље школују, веома мало знају о радним правима и радном односу и због тога смо кроз реализоване радионице настојали да их припремимо за тај важан моменат тражења и проналаска запослења у њиховим животима, који ће пре или касније стићи. Поред радних права, настстојали смо да их упознамо и о радним обавезама у складу са уговором који потписују. Са друге стране, и они који настављају школовање не знају много о уговорима који постоје ван радног односа , о уговорима о волонтирању, привремено-повременим пословима, уговору о делу, затим, о раду преко омладинских задруга, тако да смо им врло јасно предочили да било какав рад за који су ангажовани мора пратити одређена врста уговора.
Поред тога, велики број младих врло често ради „на црно“, без икаквог уговора, па је отуда и једна од главних активности објашњавања радних права у локалној заједници управо повлачење разлике између рада „на црно“ и регуларног радног односа, када је радник уредно пријављен и када му се се редовно уплаћују зараде, као и припадајући порези и доприноси.
– Јако је важно да припадници младе популације схвате колико је важно да и док су млади и способни за рад морају издвајати део средстава од тог свог прихода, а не да раде „на црно“. Веома је битно да негујемо једну културу рада, у којој ће сви радно ангажовани бити регуларно пријављени, здравствено осигурани и упознати са правима која проистичу из потписаног уговора, али подједнако и са својим обавезама. Наишли смо на добар пријем у чачанским средњим школама. У претходних пет година смо обухватили све средње школе на територији Града Чачка и генерације које су прошле ту обуку пре четири-пет година већ се налазе у радном односу. За њих је веома битно то што су пре тражења запослења биле у прилици да стекну најелементарнија сазнања о радним правима и обавезама, као и улози савременог синдиката, како у нашој земљи, тако и у Европској унији – објашњава Јаворац.
Ученици завршних разреда средње школе су, према речима наших саговорника, имали прилику да се у оквиру радионица упознају и са неким другим, битним моментима у радном односу, а реч је о заштити од злостављања, занемаривања, насиља и мобинга на послу, јер је изузетно значајно да у таквим околностима знају на који начин да реагују. Предочена им је и важност регуларног заснивања радног односа у свим случајевима радног ангажовања, јер им то обезбеђује добре референце у SV-ју, што им може бити од драгоцене помоћи приликом конкурисања за посао.
Како истиче Јаворац, на територији Града Чачка имамо више од 38.000 запослених, а пре 10 година тај број је износио 28.000.
– Ми у овом тренутку имамо преко 10.000 људи више на евиденцији запослених у поређењу са периодом од пре 10 година, али да будемо прецизни да овде није реч само о новозапосленим лицима. Неки од њих су радили „на црно“ и нису били пријављени у претходном периоду, а обављали су одређене радне активности. Овај помак је резултат позитивних законских решења које је донела држава, што се одразило и на послодавце који су због запрећених казни преводили раднике из сиве у легалну зону, односно, из нелегалног у легални радни однос. Иако је овде реч о једном дуготрајном процесу, сада у тој области имамо видљивије резултате. Сива економија никада неће нестати – увек ће је бити, али је наш циљ да буде смањена на најмању могућу, разумну меру. Поједине земље Европске уније које све више уводе безготовинско плаћање свеле су сиву економију на најнижи ниво – објашњава Јаворац и додаје да се међу позитивним законским решењима у нашој земљи налази и то да послодавац сада мора да пријави радника у року од 24 часа. Иначе, рад „на црно“ је на нашим просторима највише био присутан у угоститељству и грађевини.
Постоје и неке друге неправилности којима се угрожавају права радника, као што је то случај када поједини послодавци, због пореза и доприноса, на рачуне запослених уплаћују само минималне зараде, док им део новца исплаћују на руке. Радници који прихватају такав начин исплате зарада ће бити касније, када оду у пензију, значајно оштећени, јер ће имати изузетно ниска примања, што ће значајно утицати на квалитет њиховог живота. Битно је едуковати младе да су важни сваки дан и свака година радног стажа, али и то да се зараде исплаћују онако како је то регулисано радним законодавством, закључује Јаворац.
В. С.
Легенде:
1. Мирјана Станојевић, председник Удружења дистрофичара Моравичког округа и Горан Јаворац, социолог
2. Радионица у Медицинској школи
