„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Његов лет је попут лептировог, па ретки који имају прилике да виде маленог пузгавца, јер их је свега петнаестак парова у Србији, могу да уживају у његовим акробацијама. Код нас, у Овчарско-кабларској клисури, редовно зимује, од почетка октобра па до краја марта најчешће је код испоснице Светог Саве. Ту га је први пут видео и Брано Рудић, професор из Пожеге, који га зове „птица са крилима боје црвеног вина“.
Пузгавца (лат.Tichodroma muraria), Енглези зову Wallcreeper. Баш одговарајуће име, јер његово омиљено место су баш стене и литице на којима стоји као закачен, јер има јаке ноге, добро прилагођене пењању по стенама. Горња страна маленог тела (свега 16,5 сантиметара) је сиве боје са белим пегама на црном репу. Карактеристична су му крила, јер се на њима виде широке црвене површине, нарочито уочљиве када је у лету, када неодољиво подсећа на лептира. Занимљиво је да су му грло и груди лети црни, а зими белкасти. Кљун је дугачак и благо савијен. Распон крила је од 27 до 32 сантиметра, а животни век од три до пет година. Пузгавац се храни инсектима и пауцима, а ловину усмрти тако што је натакне на кљун и њоме удара у стену.
– Насељава Пиринеје, Алпе, горње Апенине, Татре, Карпате, Кавказ и планине Балканског полуострва. Присутан је и у деловима Турске и Ирана одакле се ареал простире преко средње Азије до јужне Монголије, централне Кине на истоку и Хималаја на југу. Станишта су му клисуре, настањује влажне стене низ које тече вода, до границе снега, чак и изнад 2.500 метара надморске висине. Зими силази у низије, надморске литице, каменоломе, често се може наћи и на зградама – наводи Рудић.
Он каже да сезона гнежђења почиње крајем марта или током априла, када птице заузимају територије и започињу „свадбену параду“. И то траје, углавном, до краја јула. Гнездо од маховине, лишаја и сламки, обложено длаком, мање перјем, прави у пукотинама стена, рупама и полушупљинама. Полаже три до пет сјајнобелих јаја с ретким смеђим пегама, на којима женка лежи 15 дана, а младунци полећу када наврше двадесетак дана.
Рудић каже да у данашње време насељава мали број локалитета у брдско-планинским подручјима јужно од Саве и Дунава. Гнезди се, пре свега, у клисурама и кањонима на различитим надморским висинама, као и на литицама и цирковима високих планина, укључујући и зоне изнад горње шумске границе. Ван периода гнежђења у више наврата бележен је на нижим надморским висинама на више локалитета у Србији, укључујући фрушкогорске и вршачке каменоломе. Популација је стабилна, сматра се да се у Србији гнезди само 11 до 15 парова. Најважнија гнездилишта су у Злотској клисури, на Тари, на Сувој планини и у кањону Милешевке.
Вршећи мониторинг птица грабљивица у планинама западне и југозападне Србије, Рудић је пузгавца бележио на доста локалитета: у клисури Ђетиње код Ужица, Пањице код Ариља, у кањону Белог Рзава, Сувом потоку (Мокра Гора), кањону Великог Рзава (локалитет Орловача), клисури Рогачице код Бајине Баште, Увца (Радоиња и Увачко језеро). Сва посматрања су била ван гнездећег периода, што значи да птице на поменутим локалитетима проводе хладнији део године, али се ту не гнезде (осим кањона Белог Рзава где се вероватно гнезде).
– Први пут сам пузгавца видео на Каблару. Била је јесен и до почетка априла уживао сам у њиховом лептирастом лету и акробацијама на стенама. И када сам очекивао да ћу можда и пратити гнежђење, пузгавци су одједном нестали и није их било до почетка новембра. Тај циклус појављивања и нестајања наставио се наредних година и тада сам схватио да птице на Каблару зимују, а да одлазе на друго место како би се гнездиле и одгајале младе. Многи професионални и аматерски орнитолози нису видели пузгавца, па ако желите да уђете у клуб оних који су их видели попењите се у раним јутарњим сатима до испоснице Светог Саве и Девојачке стене и бићете награђени несвакидашњим призором: птица са крилима боје црвеног вина гледаће у вас! – препорука је професора Рудић.
В. Т.
Извор: „Птице Чачка и околине“
Фото: Брано Рудић
НА ПОШТАНСКОЈ МАРКИ
Пошта Србије је 2019. године штампала две марке из колекције „Европа – националне птице“. На једној је жута чапља, а на другој пузгавац, који се сврстава у најмање познате птице у нашој земљи.
