Свети Сава (фото: Градска библиотека)
Društvo Grad Kultura

Путује без пута и пут се за њим рађа

Путује без пута и пут се за њим рађа

Када говоримо о школи и образовању, цркви и самосталности, државности и управљању, књижевности и путовању – на почетку сваке од тих области наилазимо на исту фигуру – Светог Саву. Ипак, потребно је увек изнова истицати колико је значајна личност био, те користимо прилику да подсетимо на важност његове улоге као просветитеља, писца, ктитора, задужбинара и утемељивача самосталне српске цркве.

Поводом Савиндана, 27. јануара, ученици и студенти могу остварити попуст од 50% на чланство у централној згради Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”. У огранцима у Мрчајевцима, Заблаћу, Пријевору и Прељини ова погодност важи од понедељка, 27. до петка, 31. јануара.

Вековна традиција светосавља која се плете око лика и дела Растка Немањића изнедрила је бројне легенде, песме, приповетке, стручне радове и монографије које теже да одговоре на питање – ко је био Свети Сава. На почетку његове биографије најчешће се уписује припадност владарској породици, а након тога једна за другом нижу се одреднице: просветитељ, књижевник, дипломата, отац српске дуовности и културе, архиепископ – а испред сваке од њих умеће се „први”. И заиста, Сава је у свему био зачетник, покретач, творац, визионар.

И након неколико векова, многих промена, сазнања и развоја друштва на свим плановима – о моралности, мудрости, речитости, дарежљивости, продуховљености и суштини живота, могли бисмо много тога да научимо или да се подсетимо читајући његова дела попут „Житија Светог Симеона”, „Студеничког типика” или „Хиландарског типика”. Сава је био наш први књижевник, али и личност о којој се много писало. У једној песми Васко Попа карактерише га као човека који путује без пута и за којим се пут рађа, а то потврђује и Милош Црњански казавши да је после Савиног живота народ пренео на себе све снажне црте његовог карактера. Осим што је са оцем и братом изградио манастире Жичу, Студеницу и Хиландар, обнављао је бројне светиње тако јачајући углед српске државе у свету. Стицање аутокефалности цркве, такође је Савина заслуга, а у његово време изузев библиотека отворене су и прве болнице на нашим просторима. Онај који је већ својим именом био предодређен за раст ка Богу (Растко – онај коју узраста у врлинама ка Господу) и захваљујући богоугодном животу, постао је светитељ, а данас га славимо као школску славу и заштитника деце и омладине. Речима владике Николаја Велимровића Сава је „желео да ограничено време испуни неограниченим делима”, што је и успео задуживши све настављаче његове традиције.

Извор и фото: Градска библиотека

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.