”Nedovšena forma broj 17”, Igora Antića, postavljena je pored najvećeg fikusa na Balkanu u Domu kulture, povodom 30. Memorijala Nadežde Petrović.
Kako kaže umetnik, ”Nedovršene forme”, koje je stvarao poslednjih meseci, su kao neka biljka, rastu i razvijaju se, vremenom dobijaju nove listove, ali i pitanja. Nalaze se u baštama u Parizu, gde živi, nacionalnim parkovima u Americi, vojnim institucijama u Srbiji, koje podržavaju savremene umetničke pravce…
– Te biljke nemaju kraj… Dokle god budem imao potrebu da postavljam pitanja, razvijaću jednu od tih formi, ili sve istovremeno. Sve što pitam je o umetnosti, kuda se ona kreće, da li je to dobar pravac? Tokom pandemije korona virusa i zabrane kretanja, krajnje neobičnoj situacijoj, bio sam u nedoumici ko ljude može da sputava da ne mogu normalno da žive i rade. To mi je dalo povoda da uradim ovu formu za 30. Memorijal u Čačku – objašnjava Igor Antić.
Zabrane, zabrane, a onda nove stvaralačke vrednosti. Pokrenula su ih brojna pitanja: “Može li se bilo šta ograničiti u umetnosti?”, ”Da li su zabrane sputavajuća ili stimulativna?”
– Ispred ulaza u moju zgradu u Parizu nalazi se znak za zabranu kretanja. Naveo me je da jednog dana krenem zabranjenim putevima. Išao sam od jednog do drugog znaka i na svakom od njih postavljao te raznobojne oblike i fotografisao ih. Te fotografije će biti izložene na Memorijalu, kao neki dokaz o mom putovanju. Zabrane su me vodile poljanama, sporednim putevima, raznim pravcima. Stigao sam do Čačka – priča umetnik.
Svoja iskustva sa zabranjenih putovanja i slikovito dočarava – kao da se kretao između kapi kiše. A krajnja namera da nas sve podstakne na razmišljanja o umetnosti, zabranama, stvaralačkim i duhovnim odrednicama.
OTAC I SIN
Rastao je pored još jednog multimedijalnog stvaraoca. Mike Antića. Iako ostvaren u poeziji i na filmu, Mika je svojoj deci dao slobodu da se sami razvijaju u svakom pogledu.
– Ohrabrivao nas je da budemo slobodnog i stvaralačkog duha. U našu kuću su dolazili razni umetnici od kojih smo mogli mnogo da naučimo. I otac i majka su nas puštali da sami istražujemo svet oko nas. Ništa nam nisu nametali. Otac nam je davao savete, samo kada smo ih tražili. Ali, vodili su nas ka tome da istrajemo u svemu što radimo i svaki posao obavimo valjano – priča Igor Antić.
