Кијавица, промуклост, пецкање у грлу, цурење из носа, упоран свраб и црвенило беоњача – само су неки од симптома које већ сада осећа велики број људи осетљивих на алергене у ваздуху, а рану експлозију повећане концентрације полена дрвећа и трава убрзале су високе дневне температуре које нису уобичајене за овај период године. О алергијама од којих пате многи, начинима да се оне препознају и ублаже њихови симптоми разговарали смо са познатим чачанским пулмологом др Александром Радојевићем.
Велике концентрације алергена у ваздуху у комбинацији са загађењем изазивају негативне реакције код људи у виду алергија и интолеранције (неподношљивости) на такав ваздух. Исто важи и за храну и пиће, па чак и за поједине лекове, тако да су алергије веома распрострањена појава, истакао је пулмолог др Александар Радојевић. Он је истовремено нагласио да се алергије врло често мешају са прехладама и вирусним инфекцијама:
– У пракси нису ретки случајеви да се пацијенти који имају алергију лече антибиотицима од прехладе, неке вирусне, па чак и бактеријске инфекције. Алергија је велики имитатор и њени симптоми (кашаљ, цурење или зачепљење носа, бол у корену носа и синусима, голицање у грлу, некад и копривњача… ) подударају се са симптомима прехладе, неких лакших облика грипа, вирусних, па чак и бактеријских инфекција. Треба напоменути да особе које имају алергију најчешће немају повишену температуру, мада и ту понекад има одступања. Сама по себи, свака алергија производи вишак слузи у носу, синусима и грлу, која се слива, а састоји се од протеина, шећера и воде и као таква бива изванредна хранљива подлога за све оно што се удахне из ваздуха, а у себи носи бактерије или вирусе. У таквим условима, алергија може бити праћена и повишеном температуром која је, у ствари, последица вирусне или бактеријске инфекције.
ПОДУДАРАЊЕ СИМПТОМА – ЧЕСТ УЗРОК ЗАБУНЕ
С обзиром на то да се врло често подударају симптоми различитих болести са симптомима алергије, према речима др Радојевића, пре постављања било какве дијагнозе неопходно је испитати пацијента до најситнијих детаља о томе шта осећа и колико је често и у ком временском интервалу осећао такве тегобе у претходном периоду, како би се дошло до одговора који индиректно или директно указују да ли је реч о алергији или инфекцији.
– Свака поновљана инфекција, поновљани синузитис, ринитис или фебрилно стање током једне године или током више месеци треба да усмери пажњу на проверу да ли се ради о алергијској конституцији у позадини или не, јер није уобичајено и нормално да човек има две упале плућа годишње или упалу плућа сваке године. Када вам пацијент каже да сваке године има упалу плућа, рецимо у мају, просто је невероватно да се не помисли да се ту ради о алергији, јер се у том случају терапијски приступ драматично разликује од лечења инфекције која се само тренутно санира без спречавања неке нове, а која ће се десити управо захваљујући тој обилној слузи која је хранљива за све оно што се удахне из ваздуха, нарочито уколико се дише на уста због зачепљења носа – наводи наш саговорник.
По дефиницији, алегија је несврсисходно бурна реакција имуног система на спољашњу драж. То је нешто што је урођено, а ређе стечено као одбрамбени механизам организма на све оно што удишемо заједно са ваздухом, једемо или пијемо. Када је та одбрана организма несврсисходно бурна, онда долази до агресије на сопствено тело и то је алергија. Она се најчешће наслеђује – генски је условљена, а може да буде просто везана и за преосетљивост на токсине у ваздуху, храни и пићу.
– Све што удишемо и уносимо у организам утиче на наш имуни систем и модификује га усходно или нисходно. Неки људи због тога губе имунитет, док други за разлику од њих, добијају претерани имунитет, односно, алергијске реакције на оно што је споља генерисано. Наравно, на то утичу и бактерије и вируси, који, такође, модификују имуни одговор – објашњава др Радојевић.
ДА ЛИ СУ АЛЕРГИЈЕ ИЗЛЕЧИВЕ?
Алергија може да се држи успешно под контролом, а понекад може и да се излечи било лечењем или нелечењем, односно, такозваном малодозном толеранцијом.
– Када је човек у сталном контакту са неком малом дозом одређеног алергена постаје толерантан на оно што је узроковало алергију. То је везано за случајеве када се открију један, два или три алергена, па се они убризгавају пацијенту у малим дозама и после извесног вемена организам почиње да их толерише и у већим дозама. То је та медицинска десензибилизација (смањење осетљивости) која је примењива само за мали број алергена и у тада алергија може да се излечи. Постоји и природни пут, али је то дуготрајнији процес. У бити, човек може да престане да буде алергичан на нешто на шта је био, али исто тако може да постане алергичан на нешто на шта није био, јер је алергија врло динамична и полиморфна болест која има хиљаду лица. Без обзира на све наведено, некада човек може бити алергичан и на један једини алерген до смрти, а примери за то су алергије на пеницилин, убод пчеле , осе. У таквим случајевима, уколико се у датом тренутку не укаже помоћ угроженој особи – алергија се може завршити смрћу – каже познати чачански пулмолог.
Требало би чешће да обраћамо пажњу на то да ли дишемо на нос или то стално чинимо на уста, јер то, како наводи др Радојевић, може бити први аларм да треба да се обратимо доктору.
– Дисање на уста је карактеристично за људе који имају алергије , а да тога и нису свесни, па су се навикли на такво стање и једноставно га не примећују. Нос је главни заштитник целог респираторног тракта и ако он као филтер испред синуса и плућа добро функционише – самим тим се остварује и врло значајна заштита. Управо због тога је најбољи начин заштите да сваки човек спозна и прати себе – да примети када му нешто од онога што удише, што је појео или попио проузрокује неке сметње. Те сметње могу бити и најбаналније, попут кијања, слабог свраба очију, кашљуцања, а ипак им треба указати пажњу, како би свако ко се суочава са њима благовремено установио шта му смета и јавио се лекару који је квалификован да у таквим случајевима укаже помоћ. А требало би да сваки лекар у свакој амбуланти може да препозна и разликује алегију од неке друге болести – поручио је др Радојевић.
В. С.
