Сваки цвркут може бити њен, па и други гласови и звукови – од мјаукања и лајања, па до тестере! Јер је сојка једна од најуспешнијих имитатора у птичијем царству. Зову је и „шарена врана“, јер је најшаренија птица из породице врана. О њеним карактеристикама, значају за природно окружење и бројним занимљивостима за „Чачански глас“ говори Зоран Рајичић из Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“, чија је публикација „Птице Чачка и околине“ основни извор овог серијала.
„ЗАПЕВАЛА СОЈКА ПТИЦА, МИСЛИ ЗОРА ЈЕ…“
Народ ову птицу зове и креја или крешталица, вероватно због једног од начина оглашавања. Својим крештањем, између осталог, упозорава и друге птице на опасност. Можда и због те особине, неки су добили надимак Креја.
Њен латински назив је Garrulus glandarius, што се може превести са „бучни жироједац“, што одговара њеном омиљеном оброку. Енглески назив је Eurasian Jay. Просечан животни век је седам и по година, али су неке прстеноване јединке имале и по 16 година.
Под својим лепшим називом опевана је у народним песамама, попут „Запевала сојка птица“, „Сојчице девојчице“, „Полетела сојка птица прије времена“…. Али, мање је познато да је одличан имитатор! Вешто опонаша гласове других птица, али и неке друге звукове које чује, због чега може да превари и искусне орнитологе.
– Фотографисао сам једну сојку у Пријевору, поред Каменице. Опонашала је тада глас мачке! Веома често имитира мишара, чиме, заправо, тера предаторе. Дешава се да опонаша пој птица певачица, па када јој оне одговоре, креја им пронађе гнездо и поједе јаја или младунце. Имитира чак и звук моторне тестере! – прича Зоран Рајичић.
СВЕ ЧЕШЋЕ ГОСТУЈЕ У ГРАДОВИМА
У Чачку и околини има статус гнездарице станарице, што значи да се може чути током целе године. За станишта бира шумске пределе, посебно где има храста. Али, последњих година, због губитка станишта, све чешће се може видети и чути у близини људских насеља, у градским парковима или баштама. Две слике су баш из дворишта нашег саговорника, где су му готово „позирале“ за фотографисање.
Најчешће живи у дрвећу, а на отворено излази само у потрази за храном. Занимљиво је и да преко путева прелећу само једна по једна, и то уз гласно крештање. Док се прва птица безбедно не смести у шумарак, друга не полеће за њом.
ПАМТИТИ КАО СОЈКА
Храстове шуме бира због жира, што јој је основна исхрана. Позната је и по томе што скрива храну. Чак и после десет месеци лако ће наћи место где је закопала жир. Управо ово умеће говори да сојка, као и друге птице из породице врана, има веома изражене когнитивне способности. Једна птица сакрије огромну количину жирева, од 4.500 до 11. 000! Баш због овог свог занимљивог „хобија“ има значајну улогу у ширењу храстових шума.
Поред жира, једе и орахе, воће, житарице, пужеве, црве и инсекте.
ГНЕЗДА БРАНИ И НА ОВАЈ НАЧИН:
Гнезда гради у жбуњу или на ниском дрвећу. У априлу или мају женка снесе до шест јаја, на којима родитељи леже 16-18 дана. Али, ако уочи присуство предатора од кога се не може одбранити, или га одвратити на било који други начин, сојка ће појести своја јаја. Па чак и младе птиће!
Иначе, ловостајем је заштићена врста.
В. Т.
Фото. Зоран Рајичић
У ИЗРЕКАМА
У нашем народу постоји и изрека ,,терати (јурити) сојке“, као синоним за људе који воде лагодан живот, проводе се, воле да флертују са много жена… У лесковачком крају може се чути и изрека „уговејао ко сојка на југовину“, када је неко успорен, успаван…
